Rade Drainac: Naša ljubav

Noć me ta u mladosti stiže,

Pa mi u srcu spava da ne ozebe!

Videste li pseto koje čovek tera od sebe,

A ono mu i dalje ruke liže?

Sa mnom je tako: mogu i ne mogu bez nje.

Kada se osamim zaogrne me ogrtačem snova.

I mada mi davno reče sve,

Uvek je za me nova.

Danima se koljemo kao hijene

I jedno u drugom vidimo kugu,

A opet… izvan te kobne žene

U mojoj duši nema mesta za drugu.

Otkad se znamo sanjamo da se rastanemo,

I već sam od toga kao mesec žut,

Pa se opet neobjašnjivo sastanemo

Da zajedno produžimo put.

Ne znam više da li je to ljubav,

Ili zagonetni čulni mrak;

Znam samo da bih se bez nje razbio kao splav

O rečni brzak.