Radost što čovek nije sam na svetu

Svaki kongres pisaca pomalo nalikuje na novogodišnju noć svakog odgovornog građanina sveta koji otvara knjigu prošlosti i, pošto je uporedio aktivu i pasivu, u budućnost stupa sa novom namerom da će njegovi budući činovi biti obavljeni sa mnogo više odvažnosti i samopouzdanja, većom lepotom i sadržajnošću. A pošto čitaoci idu piscima za prstima po tekstovima i proveravaju i ideje koje su kroz prste u tekstove otekle, pisci se opterećuju merom odgovornosti kojoj se pisac, istina, i raduje, ali se istovremeno te radosti i pribojava, jer uopšte nije jednostavno napisati novu knjigu koja će se, oslobođena konvencionalnosti, približiti prirodi, onom novom i čistom pogledu na svet. U tome se sastoji dobrovoljna lepota slobode koju je pisac preuzeo na sebe, jer pisanje knjige predstavlja onu aktivnost duše i duha na koju pisca niko nije pozivao, niko mu je nije izabrao, on je taj koji je sam preuzeo na sebe zadatak da bude merilo stvari i ljudskih događaja.

Želim, dakle, piscima i njihovom drugom kongresu da svaki od njih, a prema meri sopstvenog talenta, napiše modernu knjigu, želim im da svaki u sebi pronađe slobodu za skok u ograničenost koja deluje u tekstu nenasilno i harmonično kao priroda. To isto želim i sam sebi, jer i ja, sam sa sobom, organizujem kongres, isto kao i ostali ljudi otvaram povremeno knjigu sopstvenog života, knjigu duguje - potražuje. I ja se, takođe, plašim čitalaca, jer znam da je čitalačka publika upravo onaj žiri neumitnih sudija iz naroda, žiri koji će, bezobzirno po pisca, izvući žuti, a ponekad i crveni karton, pošto i u literaturi postoje određena pravila i granice koje odgovaraju kategoriji sporta, golovima, poenima, sekundama.

To je ona odgovornost, koja vreba i pisca. »Promeniti svet«, napisao je Marks. »Promeniti život«, napisao je Rembo. »Promeniti govor«, napisao je Malarme. To je kontrola nad piscem odozgo. I tako, piscima čeških zemalja nije ništa lakše da piscima celoga sveta, koji znaju za zakonitu potrebu kvalitativne promene društva i čoveka. Ali, i to bi bilo malo… Važno je što su u toj situaciji i oni stanovnici iz celog sveta koji se zalažu za to da svet bude lepši i pravičniji. A to je ono zadovoljstvo, ona radost što čovek, a to znači i pisac, nije sam na svetu.

*Preveo s češkog Milan Čolić