Oduševljeni nemir
Bukk 01 S

Photo: Theodore Lebrun, Woman in Pink Reclining on a Canape, 1819.

Radujemo se sadašnjem

Navikli smo da se kod svake savršenosti uzdržavamo pitanja o postajanju: radujemo se sadašnjem, kao da se ovo udarom neke čarobne palice uzdiglo od tla. Ovde verovatno još stojimo pod uticajem prastarog mitološkog osećanja. Još nam je tako blisko osećanje (na primer, kod nekog grčkog hrama kao što je onaj kod Pestuma), kao da je jednog jutra neki bog, igrajući se, iz ogromnog tereta izgradio sebi stanište: drugi put, kao da je neka duša, iznebuha, čarolijom pretvorena u kamen i sad bi htela da govori kroz njega. Umetnik zna da njegovo delo potpuno deluje samo kada pobuđuje verovanje u improvizaciju, u čudesnu iznenadnost nastanka; i tako on potpomaže tu iluziju i pri početku stvaranja uvodi u umetnost, kao sredstva obmane, one elemente oduševljenog nemira, nereda koji slepo zahvata, snevanja koja osluškuje, kako bi dušu posmatrača ili slušaoca uskladio tako da veruje u iznenadno izviranje savršenog.

Nauka o umetnosti tu iluziju, po sebi se razume, mora najodlučnije da ospori i da ukaže na pogrešne zaključke i razmaženost intelekta na osnovu kojih on trči umetniku u mrežu.

Oceni 5