Raj nije neophodan

Dok je šetao gradom, jednom mom prijatelju je na glavu pala saksija sa petunijama. I kako priliči osobi koju je pogodila saksija, stropošta ti se on na licu mesta, prostrvši se po sred trotoara. Prolaznici su prvo trljali oči ugledavši čoveka kome petunije rastu iz glave. Onda su se malo pribrali i ubacili ga u auto koji je na semaforu stao na crveno, i ovaj ga je onda odvezao u bolnicu. Pošto nije znao za se - da izvinite bio je totalno ovijunjen - stvar je objasnio savesni građanin čijim motornim vozilom je dovežen. Mom prijatelju su omotali čalmu oko glave, priključili ga na infuziju i odvezli u Opštu bolnicu u Užice. Savesnog građanina je narodna milicija odvela u stanicu jer je zaboravio vozačku i saobraćajnu dozvolu.

Kad smo došli da ga posetimo, dežurna higijeničarka nam je rekla, ne vredi ništa, totalno je komiran. Doktori su slegali ramenima, a medicinske sestre su se kretale kao filmske zvezde. Dvadeset dana ti je on tako leškario u komi, a kad se dvadesetprvog dana probudio, vrlo oprezno je odškrinuo prvo levo, pa onda oklevajući i desno oko, bar je tako svedočio neki reanimirani čiča sa susednog kreveta. Svi su se sjatili oko njega, ali je on samo kolutao očima, povremeno žmigajući desnim okom. Sestre su mislile da im namiguje, pa su se koketno vrzmale oko kreveta, jer su već nadirali prvi fotoreporteri, frilenseri i ostali novindžijski svet. Odmah potom mediji su javili da se desilo čudo. Garinča je, tako smo ga zvali, oživeo pod nepoznatim okolnostima. Zgracalo se tu raznog sveta, a prijatelj se već podbočio i jedući princes krofne pričao kako nije prolazio kroz specijalne tunele koji su vodili ka svetlosti, nije upoznao sv. Petra, nije video rajske predele, niti zamamne vile bisernih očiju koje sviraju na harfama, ni serafime ni heruvime, nije kaže bilo ničeg, ni za utehu, crnoookih golišavih milosnica, ama baš ničeg od očekivanog još od prepotopskih dana.

Bio je samo mrak, tama strašna kao neispitani delovi kosmosa, crna i gusta kao bitumen. Možda sam pogodio u crnu rupu, govorio je oblizujući prste od fila iz princes krofni, đavo će ga znati? I samo da vam kažem, raj uopšte i nije neophodan! Čuvši to, čak su i doktori zastali. Doktori koji su po prirodi stvari najpametniji intelektualci, jer se muče s anatomijom ljudskog tela, dugo studiraju da bi saznali kako funkcioniše ljudski organizmi, a onda pakuju pare u kutije od cipela marke Paćoti, Dona Karan i Balensiaga, čak su se i oni zamislili. Da, da, dragi moji, rekao je prijatelj, znajte dobro, raj uopšte nije neophodan za život. Ono što im nije rekao je da je otvorivši levo oko posle tri sekunde bio 1000% ubeđen da se obreo u paklu. Nije im to rekao, niti će im ikad reći, jer je bio zavetovan na ćutanje.