Retro 1996: Tricky Kid
Trric 01 S

Photo: Dazed

Ranjiva paranoja

Prvo su bili Massive Attack. Tu se, s početka devedesetih, skupila valjda sva kreativna energija multietničkog Bristola. Usred techno histerije koja je zahvatila Ostrvo i Evropu, na ovom mestu stvorila se sasvim autentična crossover scena u kojoj su se sklopili najrazličitiji muzički uticaji - od hip hopa i funka - sve do soula i džeza. Neki će kasnije tu fuziju nazvati trip-hop. Ali bristolska scena i sve što je ona iznedrila (Massive Attack, Portishead, Nicolette...) tema je neke druge priče.

Elem, prvim albumom Blue Lines Massive Attack su skrenuli veliku pažnju na sebe. Već tada se moglo videti da oni nisu grupa u klasičnom značenju te reči, već pre skup snažnih kreativnih individua. Jedna od njih (najkreativnija?) bio je i Adrian Thow - u narodu poznatiji kao Tricky. Kao koautor na tom albumu (koji je po časopisu "Mix-Mag" proglašen za najbolji "plesni" album svih vremena) Tricky je potpisao nekoliko pesama. Sasvim dovoljno da mu se otvore neka vrata o kojima je u svojoj sitno-kriminalnoj mladosti mogao samo da sanja.

Već kao zvezda u usponu upoznao je Martinu Topley Bird, prelepu devojku (devojčicu) koja je u školskoj uniformi sedela na zidiću ispred svoje kuće i jela žele-medvediće. Rezultat tog poznanstva, osim sad već osamnaestomesečne bebe Maisey, bio je singl Aftermath, za koji je kritičar nedeljnika "NME" napisao da zvuči "kao da ste vaše seksualne organe ustupili nekom na lizanje četiri sata". Massive Attack počinju da snimaju svoj drugi album koji će ih definitivno uvrstiti u red muzičkih zvezda današnjice, ali odnosi među njima postaju sve komplikovaniji. Tricky želi da ima sve pod kontrolom i ne vidi sebe kao deo ogromnog tima. Ipak, uspevaju da završe album koji je imao dalekosežne posledice za razvoj dalje Trickyjeve karijere. Ali, ne samo njegove - taj album je spasao i već umorne i dosadne Everything But The Girl pokazavši u pesmama Protection i Better Things kako i šta treba raditi sa fenomenalnim glasom Tracey Thorn; taj album je na površinu izbacio još dve buduće zvezde - Nicolette i Andy Horaca, a Mad Professoru omogućio da remiksom celog albuma izađe iz senke hermetičnog klupskog duba.

Tricky i Martina završavaju ono što su započeli singlom Aftermath: 22. februara 1995. izlazi album Maxinquaye (nazvan po Trickyjevoj mami) koji nailazi na oduševljeni prijem kod publike i kritike. Skoro da nema novina koje ga u svojim godišnjim listama nisu stavile na prvo mesto i to sa onoliko (12) razloga koliko je pesama na ploči; Overcome, Ponderosa, Black Steel (obrada Public Enemy - Black Steel ln The Hour Of Chaos), Hell ls Round The Corner (zbog koje se posvađao sa članovima Portisheada jer su mu "ukrali" sempl Isaaca Hayesa Ike's rap II za svoj mega-hit Glory Box), Abbaon Fat Tracks, Suffocated Love su samo neke od numera sa ovog albuma. Možda su malo preterana mišljenja nekih kritičara da je ovo najbitniji album devedesetih, ali istina je da je to najlepša muzika koju je autor ovog teksta ikad slušao.

Posle jednogodišnje pauze, Tricky je ponovo sve iznenadio. Ovog puta projekat nije potpisao svojim imenom već ga je u znak poštovanja prema ljudima s kojima ga je napravio - Terry Hall (ex Specials), Bjork, Alison Moyet, Neneh Cherry, Cath Coffey (Stereo MC's) - nazvao Nearly God. To je ujedno bila i promocija njegove lične etikete Durban Poison. Ceo album napravljen je za manje od tri nedelje i rezultat je bio skup mračnih, autističnih (demo?) pesama koje šira publika nije mogla da prihvati. Ipak, spot za udarnu pesmu Poems donosi i deo rešenja velike Tricky misterije: U jednom kadru Tricky nosi oko vrata tablu na kojoj piše: "I'm Tricky. I'm very sensitive and paranoic".

U tom periodu dolazi i do velike ljubavne afere sa Bjork. Ona je opčinjena njime, ali on je u fazonu "Ti si potpuno O.K, draga si mi, ali ja te ne volim". Još jedna injekcija za njegov već manijakalni ego-trip i razlog zbog koga ga do danas ne podnosi veliki jungle guru i čovek za koga se Bjork udala, Goldie.

I dok svi s nestrpljenjem očekuju njegov treći (tj. drugi "Tricky" album), on nalazi vremena da umeša svoje prste u saradnju sa imenima kakva su Whale, Luscious Jackson, Starving Souls, Bush (soundtrack za film The Crow 2), Yoko Ono, Neneh Cherry, Elvis Costello, Grace Jones i Garbage. Niko od gore nabrojanih nije ostao ravnodušan prema Trickyju: stvari idu dotle da Shirley Manson iz grupe Garbage tvrdi da je on jedini autentični genije današnjice.

U međuvremenu, Tricky je otišao u Ameriku. U Njujorku je oko novog projekta - tj. maksi singla Tricky Presents Grassroots okupio čudnu hip-hop/rap ekipu na čelu sa Hillfigues i Drunkensteinom (postoje ozbiljne indikacije da je Drunkenstein zapravo Tricky sam, što je dokaz da je ovaj potpuno odlepio i ovim činom ozvaničio svoju podvojenu ličnost). Na ovoj ploči nalazi se i jedna od najlepših pesama koje je Tricky dosada napravio. U pitanju je numera Live W/Yo Self koju je otpevala Lavenda Davis. Ta žena ima glas!

Jedanaestog novembra u prodaji se pojavio i dugoočekivani Pre-Millenium Tension, a u međuvremenu Tricky krstari Evropom promovišući novi album.

Tajna uspeha? "Moja muzika nije poezija, kako mnogi misle. Ni sam nisam siguran šta je u pitanju - to je više kao neka priča, kao komunikacija. O.K, reči nisu baš bazične, ali muzika jeste. Uvek iskoristim prvu stvar koja mi padne na pamet i ostavim je sa svim njenim greškama."

*Tekst je objavljen u decembru 1996. godine u XZ magazinu broj 3

Oceni 5