Iz Lukovićeve arhive: Knjiga „Ćorava kutija“ u nastavcima (11)
Lvci 02 S

Tipična slika iz Banata: Srpski lovac otkriva Nigerijance i Indijce u retkom drveću

Photo: Huntersblog

Ratni tv izveštaj: Pošli na fazane, ulovili Kurde

Bog je milostiv & ima smisla za humor: jedino je tako mogućno objasniti krajnje romantičnu epizodu s pres-konferencije druga Borisava Jovića, kad se vaskolikom srpskom TV narodu obratio goloruki & gologlavi novinar Miodrag Popov da svojom genocidnom kravatom, u histeričnom koloru, demonstrira sve strahote neposredne ratne opasnosti (petak, 4. oktobar; TV Bjeletić; "Dodatak Dnevnika"; 20.20). S prirodnom gas-maskom koju mu je Svevišnji, u trenucima lepog raspoloženja, ostavio kao večni suvenir, g. Popov uspeo je, bez većih materijalnih razaranja na svom sakralnom tijelu, da iznenada sedne g. Joviću u krilo i čovečanstvu objavi kako je definitivno otkrio ognjište svog života.

Pod devizom "jednom pacifista - uvek pacifista" miroljlubivi & mudri dr Bora odjednom je u naočarima ugledao Srbiju do Pacifika, sklopio batočinske oči & nastavio da meditira o SAO Paolu, dok je razulareni g. Miodrag, koristeći se gužvom, a očigledno uzdrman pucketanjem ognjišta, gledaištu predložio da strasno pročita sedam novih božjih zapovesti koja je ovlašćen da objavi u hedonističkom transu:

1. Predsednik Predsedništva je potpredsednik Predsedništva; Predsedništvo, odlukom potpredsednika, nema predsednika.

2. U situaciji neposrednog ratnog stanja, Predsedništvo ima 8 (slovima: osam) članova. To su: dr Borisav, dr Kostić, Sejdo, Jugoslav, Jović, Kostić, Branko & Bajramović. Članom 3987, odnosno amandmanom br. 92, tačka 3, zarez 9, zagrada 2, a u vezi sa tajnom odlukom iz 1779. godine, Predsedništvo i dalje ima 8 članova (slovima: četiri). Radi lakšeg sabiranja, jednoglasno je prihvaćen predlog g. Bajramovića da se u daljnim odlukama brojka 8 zameni brojkom 4, jer mu je osmica baksuz na tomboli. U praksi će to biti vrlo jednostavno: Prvi srpski ustanak dogodio se, u stvari, 1404, a ne 1804. godine; drug Broz nije umro 1980, već 1940; hor "88 devojaka" menja ime u "44 takozvane majke" itd.

3. Predsedništvo od osam članova: Jović & Sejdo & The Kostić Brothers  jedino je legalno i legitimno. Eventualni falsifikovani proizvod (Mesić & Bogićević & Tupurkovski & Drnovšek) lako je prepoznati, jer na njemu nije utisnut originalni vodeni žig s karakterističnim zaštitnim znakom. Samo pravo Predsedništvo ima lik g. Sejda na svakom pakovanju. Obratite pažnju prilikom kupovine: nema Sejda, nema originala.

4. Predsedništvo je uvek u pravu.

5. Kad Predsedništvo nije u pravu, primenjuje se član 4.

Tri člana Predsedništva, a šest srpskih glasova: Jugoslav, Kostić, Sejdo, Bajramović, Borisav i - Jović

6. Neposredno ratno stanje Predsedništvo utvrđuje bacanjem kockica za jamb: u slučaju fula ili velike kente, proglašava se delimična, a u slučaju male kente opšta mobilizacija. Kare šestica predstavlja odbranu od agresije s radikalnim ciljem, a par dvojki - proglašavanje potpunog i bezuslovnog ratnog stanja. Prava i dužnosti predsednika Predsedništva utvrđena odlukom iz člana 1, u slučaju odsutnosti ili duže sprečenosti predsednika, vrši potpredsednik Predsedništva, do kraja partija zadužen za bacanje kockica.

7. Predsedništvo ne odustaje od mirnog & demokratskog razrešenja krize. Kao svoj odlučujući doprinos, Predsedništvo ima ustavnu obavezu da uoči svake sednice zajednički otpeva pesmu "Give Peace A Chance". Predsedništvo će, takođe, čim se za to steknu uslovi, organizovati veliku mirotvornu nagradnu igru u kojoj mogu da učestvuju svi građani zemlje, uključujući i legalno Predsedništvo, pod uslovom da skupe & Predsedništvu pošalju pedeset pakovanja sa zaštitnim znakom opisanim u tački 3. Najsrećniji dobitnici imaće priliku da u okviru simpozijuma „Arheologija danas" provedu prijatan odmor u Vukovaru ili Cavtatu, po ličnom izboru. Obezbeđen je samohodan prevoz bornim kolima, sa mogućnošču organizovane tombole.

Čim se presrećno gradanstvo razmilelo po samouslugama tražeći Bajramovića u prahu, ili, u najgorem slučaju, zamrznutog u krokete, TV "Politika" je, tiho & dostojanstveno, krišom najavila rubriku iz sutrašnjeg broja istoimenog dnevnog lista; pod fantazmagoričnim naslovom "Pošli na fazane, ulovili Kurde" (četvrtak, 3. oktobar; "Štampali smo za vas"; 22.40).

Potraga za Indijcima usred Slovenije: Snage JNA posebno tragaju za Sikima

Svaki razgoračeni gledalac mogao je da se uveri da je Banat, gde se priča događa - direktno prokleta zemlja. Jer, umesto da se neustrašivi srpski lovac hrabro uhvati u koštac s pomahnitalim fazanskim bojevnicima (koji, drogirani, nasrću na nejač & starce), stalno ga spotiču Kurdi koji, onako mali & pernati, troprsti & tamnog kljuna, nikako da se sklone s puta, o čemu svedoči uzbudljiv i nadasve lucidan komentar da "nema dana kad se oni (tzv. lovci) iz lova ne vrate s nekoliko fazana i sa 2-3 preplašena Kurda".

Autor teksta, koga je, čuje se, u detinjstvu udario voz s jedne od Zelenovićevih brzih pruga, nije mogao da se zaustavi: putem spikerice, poručio je da mlađahni lovci-Krajišnici kao od šale hvataju "Nigerijce, Sike, Induse, Bangladešane, Šrilančane i emigrante iz ostalih afričkih zemalja", što se, vaistinu, ne može poreći. Prosto je nemoguće proći Banatom, a da ne vidite jato Nigerijaca kako čuči u krošnji pitomog duda; štete od razularenih krda Indusa koji se kupaju u svetoj reci Dunavu, mere se milijardama rupija; paravojni roj Šrilančana nedavno je u brišućem letu zapalio nekoliko srpskih košnica i kod pčela povratio kolektivno sećanje na genocid 1914, a Bangladešanci i dalje svijaju gnezda po krovovim čekajući kasnu jesen da krenu na jug.

Usavršio lov na Šrilančane: Radoman Božović u skupštinskoj uniformiIpak, tradicionalno lovačko iskustvo ljutih Krajišnika govori da je najslađe, ali najteže, uhvatiti lukave Sike koji se od običnih jarebica prepoznaju po minijaturnom turbanu na glavi: paprikaš od Sika, s belim lukom, vekovni je banatski specijalitet, poznat širom sveta, o čemu, indirektno govori šokantan prilog TV Ujdiveki (utorak, 8. oktobar; "Dnevnik 1"; 17.20).

Kad se neopravdano očekivalo da stepen iznenađenja Televizije Milorad Vučelić bude spušten na nivo Marka Kekovića, kad bi i pojava pospanog patrijarha Pavla, ošišanog do glave, u roze odelu, na koncertu grupe "Exploited" bila normalni modni trend - medu teritorijalcima Vojvodine, uniformisan po pravilu službe, obreo se g. Radoman Božović. S beretkom na glavi, maskiran u nezreli klip kukuruza, spretno našminkan da izgleda kao oprljeni Kurd, predsednik Izvršnog vijeća Vojvodine svojom je posetom izazvao opštu bežaniju: sto hiljada vojnika u paničnom strahu bacilo se u mutno Dunavo, nekoliko tenkova na licu mesta se istopilo pod vatrenim pogledom dr Radomana koji je pohvalio lokalne lovce i njihovu vekovnu želju da stalno budu na mrtvoj straži.

U odsudnom trenutku za entitet ravničarskih Crnogoraca, baš u času kad je popravljao karmin, nešto je u travi šušnulo, tik ispred nogu opreznog dr Božovića; instinktom prevejenog apadžije na ljudske glave znao je - ili se to uobičajeno podlo šunja Ante Marković, ili je u pitanju zaljubljeni Sik-samoubica. Čvrstim udarcem čizme pokrajinski premijer sravnio je neprijatelja sa zemljom, da bi se, kao u svim ratnim izveštajima TV Novi Sad, "odnekud stvorila harmonika" i "spontano povelo kozaračko kolo". Kolebljivi elementi koji žele da ostanu anonimni, kunu se da su svojim urokljivim očima videli u kolu Nigerijce sa šubarama, ali je prava sreća da dopisnik "Politike" nije bio u blizini, jer bi se odmah iskoristio scenario napravljen još 1945, kad su ustašoidne horde na svoju administrativnu teritoriju uvezle i uzgajile nekoliko vrsta prpošnih Kurda o čijem belom mesu, u trenucima nestranačke gladi, kao svaki odlično informisani pravnik, razmišlja tužni dr Budimir Košutić, po holovima Ujedinjenih nacija poznat kao mr Antilopa.

Mračno zabrinut zbog sudbine Dubrovnika, u kojem je već ošacovao malu kuću na obali Straduna, potpredsednik srpske vlade nije se baš najbolje snašao u direktnom talk-show programu mreže "Sky News" gde je otišao s nepartijskim SDS zadatkom da zlehudim & priprostim ostrvskim formacijama objasni koliko greše što se odmah, kao SAO Great Britain, ne priključe matici Srbiji (petak, 4. oktobar, TV Bjeletić; 20.50). Izvesnih tehničkih poteškoća imao je sa 53 engleske reči koje su mu, napisane ćirilicom, zbog izgovora, stajale na raspolaganju, ali se iz njih šekspirovski lako, vrlo uočilo da je

 a) Vukovar vekovni "Serb town" sa "seventy procenata of Srba which are on their ognjište"

b) da je on, Srnetić, toliko "ortodox" da ga po svim beogradskim crkvama pamte još od 1974, otkad svoju namučenu dušu redovno prodaje Gospodu upola cene i

c) da "mr Tuđman is not ortodox", što znači da u tako-zvanoj Hrvatskoj, u njenim administrativnim granicama, ne postoji riječ "peace".

Budimir Košutić explains in english: Vukovar ima seventy procenata of Srba which are on their ognjište

Ošamućena voditeljka kojoj je od Budinog akcenta pozlilo, nije stigla ni da se suprotstavi kad je mr Antilopa zgrabio mikrofon da ponosno objavi kako je, eto, za manje od tri godine svakodnevnog rada naučio najteži jezikoslomni idiom tzv. engleskog narečja: "I go to school every day". Ustašoidna Engleskinja poželela je da leti kao Nigerijac kad je, u đavolskoj vlasti, dr Lanetić srušio sto i počeo da čika Britance da broje zajedno - one, two, three... ali je kod mitološkog broja six, slika nestala, a legendarni pravnik deportovan u Banat da na licu mesta proučava afričku floru & faunu.

Otkud se dr Buda stvorio na beogradskom aerodromu, u nedjelju, baš u času kad je u Srbiju slučajno svratio Tomislav Karađordević, nitko pouzdano ne zna, čak ni savršeno informisana TV Priština koja nije žalila vremena da upriliči razgo-vor s cenjenim & umnim dr Srnetićem (6. oktobar; "Dnevnik 3"; 23.30). Potpredsednik vlade Srbije u poverenju je šapnuo reporteru da je, u stvari, krenuo da lovi fazane, ali da se zaglibio među Kurde, odakle je jedva izukao živu glavu; ovde, na aerodromu, on je skroz privatna ličnost, lovac, koji ima cilj da mrežom za leptire zarobi princa Tomislava i spakovanog u lanč-paket povede u svetlu, monarhističku budučnost.

Kad je reporter nepoverljivo podigao obrvu, dr Buda je iz sveg glasa zapojao "Give Peace A Chance", zakleo se da je uvek najviše voleo "Dubrovačke trubadure" & pohvalio veliku nagradnu igru "Predsedništvo uvek daje više".

Onda je jato crnaca zauzelo aerodrom & Jugoslavija više nikad nije bila ista.

* Tekst objavljen u nedeljniku „Vreme“ 14. oktobra 1991. 

Oceni 5