Razbarušena kosa padala mu je na čelo

Drugi deo čitajte ovde

V

Preko puta tvrđave uzdizala se stara vojna zgrada. Iz prozora su rasle muškatle, a iz podruma se širio miris mačje mokraće. Kolja nije bio nervozan. Dobro je poznavao dvorište iza zgrade i to mu je ulivalo samopouzdanje. Voleo je da kontroliše situaciju. Ako sve bude teklo po planu odvešće ga tamo. Nadao se licu koje će mu skrenuti pažnju s neprijatnih detalja. Želeo je da sve drugo izgubi na važnosti.

Na drugoj strani ulice primetio je siluetu. Učinilo mu se da u mraku nešto svetluca, kao noćna buba koja nije na vreme pobegla od kiše. Možda žar cigarete. Mesar, pomislio je. Nije mu se dopadalo to što se sakrio među senke. Ulična svetiljka se nalazila u samom dnu tvrđave, i muškarci s kojima se sastajao bi se obično tu zaustavili, da ih vidi. Ovaj se krio.

Hteo je da ga pozove, ali se ustručavao. Jednom su mu zbog toga nagnječili rebra. Izvukao je telefon iz džepa. „Ja sam preko puta“, napisao je. U daljini je zasvetlelo. Senka se odvojila od okolnog žbunja. Mesar, sada je već bio siguran, ali se nije pomerio s mesta. Silueta je kratko mirovala u svom skrovištu, a onda krenula napred.

Kad je došao do svetiljke mogao je jasno da ga vidi – razbarušena, plava kosa padala mu je na čelo, između usana je držao cigaretu. Braon pantalone su izgledale staromodno, a zeleni džemper je visio skoro do kolena. Ispružio je ruku i kažiprstom ga, bez glasa, pozvao k sebi. Kolja je osetio peckanje u stomaku.

„Zdravo“, rekao mu je kada se primakao, „Ja sam Kolja“.

„Ja sam Mesar“, odgovorio je mladić od oko trideset godina.

„Ne izgledaš kao mesar“, rekao je Kolja.

„Ni ti ne izgledaš kao Kolja“.

Nasmejao se. „Stvarno, kako se zoveš?“

„Rekao sam diskretno“, odgovorio je Mesar mrzovoljno.

„OK. A zašto mesar?“

„Zato što volim da imam posla s ljudima kojima se meso ne gadi“.

Kolji se taj odgovor nije dopao. Već je navikao na muškarce s lažnim imenima, lažnim adresama i brojevima telefona, na mračne tipove, pijane, ali je i dalje od njih zazirao. Jednom su mu tako prebili noge. Zbog toga je napravio korak unazad i Mesar je to primetio. Nasmejao se kao da je naglo promenio raspoloženje.

„Šalim se. Šta piješ?“

„Martini“, odgovorio je Kolja.

„Evo ti pivo“, rekao je Mesar i dobacio mu limenku koju je izvukao iz ranca.

Kolja je pokušao da je uhvati, ali mu je iskliznula i pala na zemlju. Dohvatio je, obrisao rukavom i otvorio. Pena ga je isprskala po licu i ušla mu u nos. Zakašljao se, a Mesar je prišao i udario ga po leđima. Nežno.

„Znam jedno dvorište, tu blizu. Hajdemo tamo“, rekao je Kolja.

„Hajde“.

Kolja je u glavi premotavao pokrete koji su potrebni da bi se preskočila ograda. Ruke bi mu ponekad zadrhtale, pa bi ostao tako da visi. Nije želeo da ispadne smešan. Ovog puta je ogradu preskočio iz prve. Možda zbog piva. U zadnjem delu dvorišta nalazili su se betonska klupa i sto sa šahovskom tablom. Uverio se da nema nikog u blizini, i rukom pokazao ka klupi. Na stolu je ležala nedovršena partija. Seo je na klupu, a Mesar na sto.

„Lep si“, rekao mu je posle kratke tišine.

„Ti si…drugačiji“, odgovorio je Kolja.

„Drugačiji?“

„Da, diskretni muškarci su obično kukavice. Ti nisi kukavica“.

„Kako znaš?“, pitao je Mesar.

„Tako, gledaš me u oči“.

„A drugi ne?“

„Samo kad sam dole, to ih loži. Ovako ne“.

Mesar je došao do klupe i seo pored njega, ali ne previše blizu. Šakom je stisnuo konzervu. Kolja mu se približio.

„Stvarno, kako se zoveš“, pitao ga je.

„Ne još“, odgovorio je Mesar.

„Dobro. Čime se baviš?“

„Mesom, to je valjda jasno“, odgovorio je, a u mraku se zabeleo osmeh.

Mirisao je na nešto što Kolja nije mogao prepozna. Primakao mu se. Sladak vonj ga je povukao i spustio je glavu na njegovo rame. Kao muva kad sleti na biljku mesožderku.

„Šta radite to!“, čuo se povik iz mraka.

Kolja se trgao, a Mesar je skočio s klupe.

„Pa mamu vam pedersku, samo se ovde skupljate“, nastavio je ljutito stanar, a mladići su mogli da vide kako pokušava da odlomi granu koja je rasla u podnožju starog stabla. Potrčali su u pravcu kapije. Krupni muškarac je pokušao da im prepreči put, ali su ga oborili na zemlju. Kolja je ogradu preskočio iz prve, Mesar odmah za njim. Kad su se našli na sigurnom, prasnuli su u smeh.

„Hajdemo kod mene“, rekao je Mesar.

(Nastaviće se)