Retro intervju iz 1995: Vjeran Miladinović Merlinka
Merlinka 01 S

Photo: Facebook

Razlike ne smetaju, one su neophodne

Razgovarali smo sa Vjeranom Miladinovićem, rođenim Zagrepčaninom, koji je odrastao u Prokuplju, slikarom i vajarem, koji je izabrao drugačiji način života, a koji se ne uklapa u društvene i moralne norme naše sredine. Transvestit po ubeđenju, rešio je da u doba najveće krize izađe na ulicu i preživi zahvaljujući prostituciji. Kao takav bio je interesantan i Želimiru Žilniku, reditelju.

- Volim prašnjave, krivudave staze života. Volim svet u meni i oko mene. Volim pse lutalice jer u njima nema uticaja vlasnika. Od svega najviše volim kaktuse - imajte maštu i zamislite zbog čega! Kratka putovanja na relaciji Beograd-Prokuplje, na nedelju dana, raduju me, i daju dovoljno energije da Beograd ne napuštam, kazao je Vjeran Miladinović na početku našeg razgovora.

*Zašto ste počeli da se bavite i prostitucijom?

Znam da vas golica moj način života i da jedva čekate kada će iz mene pokuljati priča o doživljajima u Ulici Gavrila Principa. Ja sam svesno ušao u erotski biznis, shvatio sam sebe kao robu i pustio sam se u promet. Promet je iznad svih mojih očekivanja!... To nije lak posao. Stekao sam tu i tamo loša iskustva, ali mnogo gore bih prošao da se nisam bavio ovim. Između dva zla – izabrao sam manje. Mnogo je više prijatnih iskustava, mislim na mnogobrojna poznanstva, mnogobrojne podrške. Živeo sam mnogo interesantnije i dinamičnije nego običan čovek. Jer vreme u kome živimo tragično je samo za nas, dok će buduće generacije registrovati samo događaje.

*Ko Vam je idol?

Nemam idole. Dovoljno sam okupiran samim sobom.

*Da li Vam je naporan posao?

Jeste. Trudim se da što više spavam. San je kao plima koja prljavštinu odvlači na pučinu.

*Kakav je vaš odnos prema ženama?

Uputio bih im blagi prekor. Primećujem da vole da se podsmevaju kada vide obučenog muškarca u haljinu, a zaboravljaju da većina njih nosi pantalone. Ako tvrde da su lepši pol neka nas onda ne sputavaju i neka nas ne žigošu, što mi kao ružniji pol treba da se doterujemo, kitimo, da bismo sakrili tu svoju ružnoću. Zar tim svojim odbojnim ponašanjem ne pokazuju i dokazuju svoju krivicu da nisu za ravnopravnost polova.

*Zašto ste transvestit?

Biti različit – na to imam pravo. Razlike ne smetaju. Naprotiv, one su neophodne. Zamislite da svi imamo iste kose, kuća, kola, da se svi isto oblačimo, to bi bilo užasno dosadno. Da nije razlika ne bismo imali koga da ogovaramo. A priznajte, život bez ogovaranja je neinteresantan.

*Ogovaranje koga?

Nezadovoljni sobom posmatramo druge, onda se udružimo i – eto ogovaranja. Priznajem, ni ja nisam imun na to.

*Pa, vi ste na udaru ogovaranja...

Zato ogovaram mnogo svesnije, jer znam koliko ogovaranje može da ujede. Šta ćete, nisam kriv što znam da kod ljudi otkrijem slabe tačke. Bože, kakvu čast imam da me zbog svega ovoga nacija ogovara.

*Blizu ste skandala...

Puno puta sam i Saneli rekao „Tražili smo skandal - imamo ga", a ostalo nas ništa ne čudi. Film u kome sam igrao je meni drag i veoma vredan. Igram samog sebe i ovo je više od filma.

*To znači da je film dokumentaran, a da ste vi naturščik?

Varate se! Ovaj film je istorija, isečak života, mog života. Ogolio sam se likovno kako bih dočarao život – moj i drugih koji se bave ovim... (prostitucijom – primedba autora). U filmu nema seksa (ipak, ima - ponovo primedba autora). Igram zrelu, dobro držeću ženu sa ponašanjem šiparice. Rat, ludilo, borba za bolji život. Zbunjena situacijom remetim svoj seksualni život, tako da sam u filmu željna ljubavi i seksa kao grof Drakula krvi.

*A vaše mišljenje o Žilniku i njegovoj ideji da stvori nešto frapantno, iznad svega, originalno...

On je dete koje ima pedeset i kusur godina. Kad treba blag ali isto tako, kada treba, prost i vulgaran. Pun je života energije, reditelj koji traga za čudnim ljudima i bizarnim životnim pričama. Radoznao  do naivnosti, pun naklonosti i razumevanja za ljude oko sebe. Postavlja direktna pitanja ma kako bila osetljiva, a traži isti takav odgovor.

Ovim se priča o Vjeranu Miladinoviću ne završava. Svoj život nastavlja da živi, iako ga je ovaj film emotivno „iscedio". Tu je i neizbežna trema od domaće publike, kao i žensko pitanje koje će „krpice" nabaciti za premijeru u Centru „Sava“. Dao je sve od sebe, a kako će publika reagovati na ovu vrstu dokumentarno-avangardne-pornografije, pričaće se po gradu. I na kraju, iskoristio je priliku da posavetuje žene kako da osvoje muškarce. Oni su tu, ne da bi se divili vašem umu, već dekolteu i seksi vešu. Zato, žene, kada vidite čoveka svog života, padnite u nesvest, makar i na sred asfalta i budite sigurni da će vam On prići, i da ćete biti u njegovom zagrljaju. Ipak, on je taj koji vam je spasio život!

*Radio TV revija, 1995.

Oceni 5