Promocija knjige Tomislava Markovića „Velika Srbija za male ljude“
Prommo 01 S

Dvojac bez kormilara: Tomislav Marković i Dragoljub Stanković

Photo: UK Parobrod

Razorna kritika velikosrpskog nacionalizma

Knjiga Tomislava Markovića značajna je za teorijsku i praktičnu filozofiju, organski povezuje etiku i politiku, a obeležavaju je gorki sarkazam i apsurd; autor se u njoj žestoko obračunava sa zlom koje su počinili „moji“, ma šta ja o njima mislio, rekao je na promociji knjige Velika Srbija za male ljude (Buybook, 2018) profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu Lino Veljak.

Na promociji održanoj 26. decembra u Ustanovi kulture Stari grad (Parobrod) govorili su i književnik i kritičar Dragoljub Stanković i autor.

„Reč je o bespoštedno razornoj, sarkastičnoj kritici srpskog nacionalizma, mitomanije i ideologije Velike Srbije. Knjiga Velika Srbija za male ljude je uzorit primer čišćenja koje počinje u vlastitom dvorištu, iako je objavljena u ’tuđem’“, konstatovao je Lino Veljak.

Markovića kao satiričara odlikuju lakoća izražavanja, u njegovoj satiri nema ozlojeđenosti, rekao je Dragoljub Stanković.

Pogled preko publike: Autor čita članove Ustava Srbije (konačno izdanje)„Nema samosažaljenja, ima ironije, nadasve velike erudicije i jezičkih vratolomija kojima podseća na Stanislava Vinavera. Ima i mesta u kojima vidimo i savremenike, Predraga Čudića, Predraga Lucića i Petra Lukovića“, istakao je Stanković. On je potegao i tešku artiljeriju književne teorije, nastojeći da Markovićev rad poveže sa kapitalnom studijom Mihaila Bahtina o Rableu i srednjovekovnoj smehovnoj kulturi, što mu je pošlo za rukom. Veza Tomislava “Markovića s tradicijom Fransoa Rablea i srednjevekovnom smehovnom tradicijom je višestruka. Ne samo zbog na prvi pogled vidljive stomačne, gastronomske terminologije, one koja po Bahtinu spušta uzvišenost, demistifikuje i humanizuje, nego i zbog toga što se u ovoj, na momente briljantnoj, izuzetnoj knjizi mogu čitati travestije i parodije birokratskih, književnih i bogoslužbenih žanrova kao što su: žitije sveca, tropar, pouka mudraca, poslanica proroka, ustav, deklaracija, javno pismo, uputstvo za korišćenje lekova, udžbenička pitanja, sudska presuda, ispovest, pesma za decu”, precizirao je Stanković

Tomislav Marković rekao je da u većini svojih satiričnih tekstova govori i iz perspektive zločinaca. Kao što je naveo Stanković, mahom su u pitanju travestije u kojima se koriste različite vrste maski, a maskiranje je i glavna tema možda najboljeg teksta u knjizi – „Konstantinović prijatelj“.

Na pitanje Dragoljuba Stankovića da li se dok piše satiru, oseća kao da se bavi nižim žanrom, Marković je odgovorio: „Mislim da je dobro napisan satirični tekst bolji od loše napisanog romana. Takođe, mislim da je dobro napisan satirični tekst bolji i od lošeg filozofskog traktata. A mislim i da je dobro napisan roman bolji od loše napisanog satiričnog teksta. Ukratko: mislim da je bolje pisati dobro nego pisati loše. Tako da se ne bih bavio pitanjem viših i nižih žanrova, pogotovo u srpskom društvu gde je sve lažno, fiktivno i fingirano, od politike, preko obrazovanja, do kulture i umetnosti. Najvažnije je da moji tekstovi kod čitalaca izazivaju radost i oslobođenje, sve drugo je manje bitno“.

Klasici u prvom redu: Ibrahim Hadžić, Predrag Čudić i Goran BabićModeratorka Katarina Lazić i pisac Dragoljub Stanković pročitali su neke od omiljenih im delova Markovićeve knjiga iz „Rečnika najskupljih srpskih reči“. Publici se posebno dojmila odrednica „Tamni vilajet“:

“TAMNI VILAJET – Prapostojbina svih Srba odakle su se doselili na planetu Zemlju još u nepojamno davna vremena (najverovatnije pre potopa i protopopa). Prva seoba Srbalja, nažalost, nije zabeležena u pisanim dokumentima tadašnjih letopisaca jer u to vreme ne beše ni letopisaca, ni pisma, a ni vremena. Samo Bog, Tamni Vilajet i Srbi! Ipak, znameniti istoričar astralne Srbije Blejadin Čabarkapa, kad mu se jednom prilikom duša odvojila od tela i, poput Perhanovog escajga, levitirala međ' duhovnim cirusima i kumulusima u nekim još neispitanim visinama srpskog bića i žića, otkrio je da se u Tamnom Vilajetu začela zavera protiv Srba, te da je to razlog prve seobe naših predaka.”


Galerija

Oceni 5