Recept malog Jože: Svinjska glava “La tête surrealiste”

Avangardna kuhinja 

Drug Tito je rastao u siromašnoj zemljoradničkoj porodici. Dece je bilo puno, a hleba malo. Bila je doduše jedna svinjska glava na tavanu, ali to nije smelo da se dira - mama je glavu čuvala za Božić. Kad su jednom prilikom mama i tata otišli u susedno selo na svadbu – a svadbe u Zagorju znaju da potraju – ostavili su decu samu kod kuće. Nakon dva dana deca su ogladnela i počela plakati. Mali Joža je shvatio da nešto treba preduzeti - pogledao je levo, pogledao desno, uzeo lojtricu i popeo se na tavan.

Svinjska glava “La tête surrealiste”

Sastojci
Svinjska glava
Voda
Brašno

Priprema
Glavu ubaciti u kazan ključale vode. Kuvati pet sati, osim ako deca nisu jako gladna. U tom slučaju kuvati 15 minuta. Dodati brašno i odmah skinuti s vatre. Nahraniti  decu i posle se ne pitati zašto ih boli stomak i zašto stoje u redu za klozet.

Zahvaljujući Vladimiru Dedijeru, koji se tog dana slučajno zatekao u Kumrovcu i  svojim očima, kroz prozor, video kako Joža hrani decu, priča o drugu Titu i svinjskoj glavi proširila se Jugoslavijom kao legenda o malom stolaru i njegovim sardinama antičkim Levantom. Ubrzo nakon publikacije Dedijerovih “Priloga za biografiju Josipa Broza Tita”, ova priča je uvrštena u nastavno gradivo za srednju ugostiteljsku, obaveznu lektiru za osnovnu školu, pa čak i lirsku poeziju (“O, veliko, bezglavo, nešto…”). Svinjska glava je na kraju odigrala presudnu ulogu u sukobu modernista i pristalica socijalističkog realizma. Na drugom kongresu Udruženja pisaca Jugoslavije realisti su napali moderniste zbog dekadencije, a ovi su uzvratili da im realisti jednostavno zavide, i kao primer superiornosti modernizma naveli upravo priču o drugu Titu i svinjskoj glavi, u kojoj se na revolucionaran način ukrštaju elementi nadrealizma i književnog apsurda s elemtima zauma i nesvesnog pisma. Pristalice socijalističkog realizma na to nisu imali šta da kažu – jedni su ćutali zato što nisu shvatili kakve to veze ima s književnošću, a drugi zato što jesu.

Jugoslovenski afrodizijaci

Najefikasniji jugoslovenski afrodizijak zove se “beli luk”. Uoči ljubavnog susreta dovoljno je sažvakati dva-tri čena pa da te partnerka više nikad u životu ne zaboravi. Neće te zaboraviti ni ako je prethodno izvedeš u kafanu, naručiš bele bubrege i posle joj objasniš o čemu se tu zapravo radi. 

Beli bubrezi “Muda od labuda”

Sastojci
Med
Orasi

Priprema
Naravno da od kasapina nećeš tražiti nikakve testise, jer će te isterati napolje i prijaviti policiji. Zato lepo pomešaj pola tegle meda s orasima. Ako i ne pomogne, bar je slatko.

Hašim Kučuk Hoki imao je jedanaestoro dece - sedam sinova, od kojih se svaki zvao “Tito” i pet kćeri, od kojih se ni jedna nije zvala “Jovanka”. Hoki se ženio ukupno osam  puta, od čega dvaput u Zenici, jednom u Han Pijesku i šest puta u Las Vegasu. Neki od brakova sklopljenih u Las Vegasu bili su sukcesivni, a neki baš i nisu, pa je Hoki zbog poligamije na kraju bio proteran iz Sjedinjenih Država. Po povratku u zemlju Hoki je održao konferenciju za štampu. Na lucidno pitanje novinarke magazina Sabor “u čemu je tajna vašeg uspeha kod žena?”, Hoki je skinuo naočare za sunce, zamislio se i slegnuo ramenima.

Režiser na ivici nervnog sloma

Za vreme snimanja “Bitke na Neretvi” Veljko Bulajić bio je režiser na ivici nervnog sloma: stranci su stalno nešto izvoljevali. Pogotovo oko hrane - to što su oni tražili, mi ne da nismo imali, nego nikad nismo ni čuli da takve stvari postoje. Franco Nero je svakodnevno pitao kad će nekakvi “makaroni”, Curd Jürgens je gnjavio sa “štrudlom od jabuka”, a Yul Brinner je zahtevao “pitu od jabuka”. Orson Welles je, opet, tražio je da mu donesu pitu od bundeve. Naši nisu bili tako probirljivi, naročito Boris Dvornik i Ljubiša Samardžić kad provale u italijanski magacin s provijantom. Jedino je Fabijan Šovagović mrljavio, ali to je zato što je imao tifus. 

Filmski pasulj “Plodovi gneva”

Sastojci
Konzerva «Tesco baked beans with pork sausages» (Special offer €0,57)
Votka «Boru» (Special offer €19,99)

Priprema
Konzervu otvoriti, sadržaj preručiti u keramičku posudu i ugrejati - 750W na dva minuta. U međuvremenu sabiti 200 g votke ne eks i pomirisati rukav kao što rade svi normalni Rusi.

U snimanju filma učestvovala je kompletna Peta armijska oblast uz podršku avijacije i ratne mornarice, pa je pasulja, fala bogu, bilo u izobilju. Pasulj su voleli čak i stranci, a naročito Sergej Bondarčuk, koji je u filmu igrao komandira artiljerijske baterije, pa mu je pasulj bio važan za ulogu. Jednog dana, između dve klape, negde posle treće votke ali pre četvrtog vinjaka, Bondarčuku je proradio apetit, pa je pomislio kako bi bilo lepo da mu uz pasulj dodaju još nešto, te je zamolio kuvara da mu za ručak posebno spremi i jednu «колбасу». Posto je Bondarčuk u filmu bio “Slovenac” i pošto je imao zaista neobičan akcent, kuvar je pomislio da ovaj stvarno to jeste, pa mu je u porciju pasulja ubacio i jednu kranjsku. Posle ručka Bondarčuk je punog stomaka izašao na položaj. Kada je Hardy Krüger video kako Bondarčuk usred dima i vatre grmi i seva raširenih ruku i raskrečenih nogu, i komanduje «Palji! Palji! Palji!», spustio je dogled i kao za sebe rekao: “Slovenci su jedan veoma hrabar narod”.

Topovi sa Navarona

Nakon sto je Lazar Koliševski podigao ustanak makedonskog naroda u Prilepu, CK KPJ ga je poslao da to isto uradi i u Egejskoj i Pirinskoj Makedoniji. Todor Živkov se međutim na svaki način izvlačio, a Grci su više hteli da se biju međusobno nego s Nemcima. I taman je Koliševski rešio da sve pošalje dođavola i vrati se kući, kad iznenada s mora udariše Nemci. Koliševski se našao u okruženju zajedno s odredom grčkih partizana pod komandom Anthonyja Quinna i engleskim batoljonom koji je tu zalutao na čelu s Gregoryjem Peckom. U obruču je bilo teško, hrane malo, i ljudi su bili gladni. Koliševski, koji je kao i svi Makedonci bio dobar i štedljiv čovek, naučio je Quinna i Pecka da za male pare naprave ukusan i kaloričan ručak. 

Тавче на гравче “Прегори Плех”

Sastojci
i ½ kile pasulja
¼ kile luka
Ulje, aleva apaprika, biber, nana, peršun
Leb i sol

Priprema
Dok se pasulj (“gravče”) kuva, iseckati i ispržiti luk, dodati alevu  i začine, i na kraju, skuvani pasulj. Sve to izručiti u posudu od pečene gline (“tavče”), posuti s još paprike, nane, seckanog peršuna i malo ulja. Ubaciti u rernu i trgnuti mastiku.

Prisećajući se tih dana, Lazar Koliševski, sada već predsednik Predsedništva Jugoslavije, dao je intervju direktoru Tanjuga Risti Lazarovu. Lazarov je zabeležio da su u noći nakon što su se grčki partizani i engleski vojnici napucali gravčeta i zaspali tvrdim snom - Nemci iznenada otvorili baražnu vatru iz svih artiljerijskih oruđa. Onako bunovni, Grci i Englezi su se sudarali i saplitali, dok Koliševski nije uzeo stvar u svoje ruke i dreknuo “pali!” Grme topovi, al grmi i Koliševski! Jedan za drugim, pridružili su mu se prvo Grci i nešto kasnije Englezi (jer su bili malo rezervisani). Na kraju je Hardy Krüger odložio dogled, i tiho, sebi u bradu, rekao: “ovako je bilo i na Somi…”, a zatim naredio povlačenje u Italiju. Mnogo godina kasnije, Gregory Peck je i sam pokušao da napravi tavče na gravče kod sebe u Hollywoodu. Nije mu uspelo, gravče je izgoreo i od svega mu je ostao samo nadimak “Pregori Pleh”.

U zmajevom gnezdu

Kada se nakon višemesečnog boravka pri Vrhovnom štabu NOVJ u Drvaru Randolph Churchill vratio u London, bio je pun priča. Na večeri koju je u njegovu čast priredio Fitzroy MacLean u Klubu kraljevskih oficira, Randolph je ispričao kako jugoslovenski partizani najviše od svega vole da jedu pasulj i puštaju partizanske rovce – iznenada, tiho i nemilosrdno, i kako je pasulj dobar za opstipaciju. Američki novinar Edgar Snow, koji se tu zatekao na proputovanju za Crvenu Kinu, i koji je ceo život patio od stomaka, odmah je zapisao recept u svoju beležnicu.

Gerilski pasulj "Olakšavajuća okolnost"

Sastojci
Pasulj
Voda
So

Priprema
Ostaviti pasulj da odstoji u vodi. Nakon tri sata skuvati pasul. Pošto su vremena ratna, u ovaj pasulj ne stavlja se ni meso ni slanina, a od začina se koristi samo so, ako je  ima. 

Drug Mao je celog života patio od opstipacije. Tako je bilo i za vreme Dugog marša, kad ga je u špiljama Junana posetio Edgar Snow. Snow mu je ispričao kako je i predsednik Tito jedno vreme živeo u pećini i kako je partizanski pasulj odličan za probavu. Mao se silno zainteresovao, pa je Snow predao recept  Maovom prevodiocu. Sutradan je za ručak poslužen pasulj, i već nakon pola sata Mao je izašao napolje. Za razliku od drugih članova politbiroa koji su kolektivno išli čak i u čučavac,  Mao je odlazio u polja, sam. Nakon nekog vremena borci su ga videli kako se bodrog koraka vraća nazad u pećinu. Zbog  toga su bili veoma zadovoljni, i tiho su, od usta do usta,  pronosili radosnu vest: “Drug Mao se uspešno olakšao…”. Kasnije se Mao Ce Tung često pozivao na jugoslovenska iskustva u izgradnji socijalizma. Tako je bilo i na plenarnoj sednici KP Kine u Lushanu, kada je Mao, koji je inače bio i dobar pesnik klasičnog stila,  svoje izlaganje pred 10.000 delegata zaključio rečima:

Drugovi,
Kad vam se jede – jedite.
Kad vam se prdi – prdite.
Kad vam se sere – serite.

(NASTAVIĆE SE)