Paklena kuhinja XXZ magazina
Piletina

Photo: food52.com

Recept: Piletina u sosu iznenađenja

Ni slutila nisam da će doći dan kada ću ja podeliti ikakav recept, s bilo kim, a kamoli sa čitaocima. Da nije bilo odvažnog kolege Živanovića, „ne bi ovo slatko bilo na stolu“. Šalim se, slatko još nisam napravila, ali, kako je krenulo, možda za godinu dana budete čitali i taj recept.

Kuhinja me nikad nije interesovala, uvek sam bila od onih koji će pre prati sudove nego kuvati (kakva greška!), priče o spremanju hrane (ne i o hrani, da se razumemo) oduvek su mi bile ubistveno dosadne, a dok bih čitala neki recept, moja funkcionalna nepismenost pojavila bi se u punom sjaju, budući da nisam bila u stanju da procesuiram pročitano. Nikad mi nije bilo jasno kako neko na osnovu nabrojanih sastojaka i potom dva pasusa o pripremi može odmah da zamisli kako će jelo ispasti na kraju i da li je vredno spremanja.

Poznata sam po tome da su mi propala najjednostavnija „jela“. Najpre minut-pire, koji kod mene nije postao pire, već kašasto-tečna masa koja je bačena čim je napravljena, potom šlag koji je bio iste konzistencije, a na kraju i špagete koje su na jednom kraju bile raskuvane, a na drugom nekuvane.

„To je zato što nemaš lonac, improvizovala si u šerpi“, tešila bi me majka. „Nije do tebe, videćeš, nema ništa lakše od kuvanja, pa ne bi svi živi kuvali da je to tako teško.“ Naravno, dok bi me tešili i bodrili, i majka i otac bi se pitali na koga li sam povukla kad oboje vole i znaju da kuvaju. To ne znači da nikad ništa nisam napravila, ali to što sam pravila ne bih nazvala kuvanjem, kao što rade mnogi koji naprave salatu i isprže omlet, recimo.

Ono što nikad nisam smela da spremim je meso, zato što sam mislila da ga neću lepo termički obraditi i da ću sama sebi servirati neku bakterijičinu. Međutim, poslednjih nekoliko meseci sve što sam napravila ispalo je dobro, čak i meso. Shvatila sam da kuvanje zaista nije toliko teško i da sam totalna budala koja je večito prala sudove koje bi oni koji kuvaju nemilice prljali.

Pripremanje jela čiji ću recept podeliti s vama najavljivalo je još jednu katastrofu, ali je krajnji rezultat ispao odličan. Ne znam da li sam time htela samu sebe da sabotiram, no, sve je počelo tako što sam izabrala sastojke koje ne volim previše, a to su:

- pileće belo meso (300, 400, 500 grama, koliko god želite)

- sos četiri vrste sira iz kesice (znam, katastrofa, nezdravo, užas, sve je to meni prošlo kroz glavu dok sam posmatrala ženu u prodavnici koja je to uzela pre mene i onda mi je krenula ruka sama, a da to nikad nisam probala; tog praha ionako ima toliko malo da ćete preživeti)

- pavlaka za kuvanje, 200 ml (mrzim pavlaku za kuvanje i sve što pliva u njoj, ali na kesici piše da se prah meša sa pavlakom za kuvanje)

- začini (ja sam stavila so, biber, origano, bosiljak, kurkumu, đumbir)

Priprema:

U nauljenu vatrostalnu posudu dodajte piletinu koju ste prethodno začinili, a potom umutite sos kojim ćete je preliti. Sipajte u činiju nekoliko grama onog inkriminisanog sosa u prahu (ako ste veterani u kuhinji, sos sigurno možete napraviti sami i blago vama, ja još nisam u takvoj mogućnosti) i pavlaku za kuvanje. Kada se masa sjedini (i dalje ne mogu da verujem da ovo pišem), sipajte je preko piletine i pecite je u rerni na oko 200 stepeni sat vremena.

„Sandra, ne treba za piletinu sat vremena! Pola sata, 45 minuta najviše“, rekli su mi roditelji kasnije kad smo se čuli i verovatno je to pomislio svako od vas. Međutim, piletina se tako lepo ispekla, nije nimalo bila žilava, već meka, a nije se raspadala.

Gde je iznenađenje, pitate se. U nekoliko koraka pre toga. Kada sam počela da mutim sos, sve je delovalo idealno, dok se kroz nekoliko sekundi sjedinjena masa nije pretvorila u pravi pravcati šlag, umesto da ostane tečna. Baš sad je šlag odlučio da mi uspe, šta je ovo?! Pogled mi pade na sliku slatke tortice na kutiji. Pa, ja sam stavila slatku pavlaku u ovo! I to „pavlaku za šlag“! Kako nisam videla ovoliku tortu nacrtanu?! Bukvalno je nacrtano, za nepismene. Shvatila sam i zašto. Pala sam kao žrtva sopstvenog teksta. Hoćeš da se šališ sa ovim napaćenim narodom? Izvoli, nisi ništa bolja. Setila sam se da sam najpre zaista uzela običnu, neutralnu pavlaku za kuvanje i vratila je na policu čim sam pročitala da sadrži modifikovani kukuruzni sirup, skrob, whatever. Mahinalno uzmem sledeću pavlaku – nema modifikovanog ničega - i stavim je u korpu. Naslikanu torticu nisam ni registovala.

Odlučim da ne bacim ovaj „šlag“ od četiri vrste sira i sipam ga preko piletine. Ako ne valja, bacićemo sve, nema veze. Hoćete li mi verovati kad vam kažem da je ispalo sjajno?! Verovatno nećete, ali zato imam svedoke. Odnela sam jelo u redakciju i poslužila kolege. „Mmmm, je l' si stavila med?“, pita Luković. „Neee...“, odgovaram nesigurno, „reći ću ti posle, baš me zanima šta misliš.“ „Odlično je, blago slatkasto, predivno ispečeno...“ „Hmm, vrlo interesantno“, rekao je Živanović. Marković je bio sit, ili se nije usudio da proba.

U svakom slučaju, ako odlučite da pravite piletinu sa slatkom pavlakom, prethodno dobro začinite meso. Tako slatkoća neće doći do izražaja, već će samo dati dodatni šmek. Sa neutralnom pavlakom bi ionako bilo dosadno. Prijatno!

Oceni 5