Redosled zločina, tuga i odlikovanja

U poslednjoj vesti u tužnoj priči o Vojno-redstvenoj operaciji Oluja, te hrvatskom Danu pobede i domovinske zahvalnosti je ovih dana obelodanjena odluka hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović da 5. avgusta u Kninu odlikuje zapovednike u toj operaciji generale Antu Gotovinu i Mladena Markača. Prva bi, svakako, mogla da bude neka o udruživanju u, haškom terminologijom, zajednički zločinački poduhvat, odnosno odgovor na jedno od žanrovskih pitanja Ko: Slobodan Milošević. 

Takve vesti nije bilo, državni projekat bio je tajna; po nalogu Miloševića, Služba državne bezbednosti Srbije počela je realizaciju monstruoznog plana velikosrpskog ološa, okupljenog oko Srpske akademije nauka i umetnosti i drugih “nacionalnih institucija” u sadejstvu sa Crkvom. Dikcijom operativne optužnice protiv čelnika SDB Jovice Stanišića i Franka Simatovića, reč je o zločinima protiv čovečnosti, progonu, ubistvima, deportaciji, nehumanim delima (prisilno premeštanje), kršenju zakona ili običaja ratovanja (ubistvo). “Stanišić i Simatović su učestvovali u udruženom zločinačkom poduhvatu koji je nastao najkasnije u aprilu 1991. i trajao barem do 31. decembra 1995. Zajednički zločinački cilj tog poduhvata bio je prisilno i trajno uklanjanje većine nesrpskog stanovništva sa velikih područja u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini”, suština je optužnice (materijal ICTY) koja ukazuje na namere zaverenika (Stanišić i Simatović su 2013. proglašeni nevinim, a Žalbeno veće je 2015. naložilo ponavljanje postupka, koji je u toku pred Mehanizmom za međunarodne krivične sudove). 

Ne vraćaju se mrtvi, a ni prognani

Epilog u brojkama katastrofalan je i tragičan po srpsku zajednicu u Hrvatskoj: u divljanju pobednika nakon brze predaje i odstupanja pobunjeničke vojske – operacija Oluja trajala je dva dana, 4. i 5. avgusta 1995 - ubijeno je više od 600 civila, a sa područja takozvane Republike Srpske Krajine proterano je više od 250.000 ljudi (podaci Hrvatskog Helsinškog odbora); uništeno je 20.000 kuća i drugih objekata, kolone traktora i automobila mitraljirane su i bombardovane, a oni koji nisu uspeli ili želeli da pobegnu bili su izloženi nasilju i mnogi od njih su zverski ubijeni.

Počelo je, da se podsetimo, ili da saznamo, ipak nešto ranije, 1991, kada je Milošević, preko Državne bezbednosti, i najeksponiranijih sledbenika stvorio na teritoriji Hrvatske takozvane srpske autonomne oblasti  Krajina, SAO Zapadna Slavonija i SAO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem, koje su se 1992. ujedinile u Republiku Srpsku Krajinu (RSK). 

„Pre, za vreme i nakon toga počinjeni su zločini nad hrvatskim i drugim nesrpskim stanovništvom. I to ne bilo kakvi zločini, već široko rasprostranjeni i sistematski, dakle precizno isplanirani i temeljno sprovedeni. Podrzumevali su masovna ubistva poput onih na vukovarskoj Ovčari, u Lovasu, Škabrnji, Nadinu, Erdutu, Dalju, Baćinu. Uz to, hrvatski i drugi civili zatočavani su, mučeni i premlaćivani, u najboljem slučaju – zastrašivani. Njihova imovina je pljačkana i razarana. Sve sa jednim ciljem – da im ne preostane ništa drugo, nego da se pokupe i odu. Republika Srpska Krajina tako je sa uspehom etnički očišćena i najkasnije od 1993. godine u njoj žive skoro isključivo Srbi“, konstatuje izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo Nemanja Stjepanović. 

Evo šta su nam uradili

Ove godine godišnjica operacije Oluja imaće, snažnije nego ranijih, upotrebni karakter, sa ciljem da se, u negiranju srpskih ratnih zločina, što se videlo i čulo povodom srebreničke godišnjice, nacija s obe strane Drine dosledno promoviše jedino kao žrtva. Neposredno nakon dženaze u Potočarima i komemorativnog skupa kojim je obeležena još jedna godišnjica srebreničkog genocida, sastali su se (15. jula) predsednici Srbije i Republike Srpske Aleksandar Vučić i Milorad Dodik i dogovorili se o obeležavanju godišnjice Oluje. Vučić je najavio da će Srbija i Republika Srpska godišnjicu obeležiti  4. avgusta u Bačkoj Palanci. “Svake godine biramo drugo mesto. Uvek su to mesta koja su raširenih ruku uz veliko gostoprimstvo i tugu dočekale srpski narod koji je proteran sa svojih ognjišta", rekao je predsednik Srbije. 
U razgovoru za Pink Vučić je, pak, podsetio da “raseljenima tokom Oluje nismo rekli ni ‘dobrodošli’ kako dolikuje, iako zaslužuju ogromnu zahvalnost i ljubav”.

Milorad Dodik rekao je da će Republika Srpska nastaviti da sa Srbijom obeležava važne datume novije istorije. "Mi to doživljavamo kao pitanje našeg integriteta", rekao je Dodik. 

„Presuda Žalbenog veća Haškog tribunala, kojom su oslobođeni Gotovina i Markač, ne znači da u toj operaciji koju su predvodili  nisu počinjeni brojni zločini nad civilima. Zbog toga, bez obzira na tu presudu, mislim da je loša odluka da generali budu odlikovani i da ona neće doprineti približavanju stavova šta se u Oluji dešavalo i da će još manje doprineti da činjenice izađu na videlo“, rekao je Nemanja Stjepanović na predavanju o Oluji. 

Jesu Srbi, ali nemaju status žrtava

On je naglasio i to da su “srpskim zvaničnicima puna usta žrtava akcije Oluja, ali nije isti takav slučaj kada je reč o statusu tih žrtava, koja nemaju nikakva prava i nisu proglašene civilnim žrtvama rata“. Podsetio je i na to da je za ovdašnju političku elitu rat u Hrvatskoj počeo tek Olujom, a ne pet godina ranije kada je, zapravo, Srbija etnički očistila Krajinu od hrvatskog stanovništva. 

„To etničko čišćenje počelo je 1991. i trajalo je i tokom 1992. godine, u čemu je pronašla hrvatska verzije istine o Oluji, po kojoj je reč o navodnoj  osveti, odnosno da nije reč o događajima koje je organizovalo tadašnje državno rukovodstvo Hrvatske“, kazao je Stjepanović. 

Postoji, kako je konstatovao, mnogo dokaza krivice hrvatskog državnog i vojnog rukovodstva,  poput brionskih transkripta, iz kojih se vidi da je tadašnji predsednik Hrvatske, Franjo Tuđman, naredio proterivanje civila („pokažite im put za beg“), a tu su i svedočenja žrtava, te pripadnika hrvatske policije i vojske i predstavnika međunarodnih misija, što odluku Žalbenog veća Haškog tribunala čini vrlo sumnjivom i problematičnom. 

Legitimna akcija, zverstva i „humano preseljenje“

Direktor FHP konstatuje da je Haški tribunal  konstatovao legitimni cilj operacije Oluja, da se oslobodi vojno zauzet ili okupiran deo hrvatske teritorije, ali „proterivanje i ubijanje civila, pljačka njihove imovine, ne može nikako da se opravda“. 
Poslednji gradonačelnik Knina u vreme postojanja takozvane RSK Drago Kovačević govorio je o razgovoru kod Slobodana Miloševića u proleće 1995.

 „On na Krajinu nikada ozbiljno nije mislio i njemu je ona trebala radi dvije stvari. Prvo, Krajina mu je služila kao ucjena za Tuđmanovu lojalnost u partnerstvu oko podjele Bosne i, drugo, ona mu je trebala kao organizacijski oblik zamrznutog konflikta. Lokalna krajinska vlast trebala je Miloševiću samo utoliko da postoji netko na terenu tko će kontrolirati narod dok se proces razmjene stanovništva ne dovrši do kraja. Kada smo izlazili iz Knina nakon Oluje, kolona se 7. avgusta zaustavila u Banja Luci u koju je ekspresno stigla Buba Morina, komesar za izbjeglice iz Srbije, a Ratko Mladić postavio je vojnu policiju na izlazu iz grada i nije se moglo dalje. Tada je Buba Morina rekla kako mi treba da naselimo Srebrenicu, Višegrad i Bratunac, mjesta iz kojih su izbačeni Muslimani i Hrvati. U isto vrijeme u Banja Luci policija upada u hrvatske kuće i skelom ih kod Davora prebacuje na hrvatsku stranu gdje onda oni ulaze u srpske kuće na Baniji... Eto to je ’humano’ preseljenje. Ovaj rat nije predstavljao rezultat neprijateljstva među elitama, nego je bio kolateralna šteta jednog dogovora koji se na terenu nije mogao do kraja kontrolirati“, rekao je Drago Kovačević u intervjuu za splitski Feral Tribjun (2007).  

U Kninu će se slaviti i pevati, ne govori se više o inicijativi da hrvatski zvaničnici odaju počast ubijenim srpskim civilima; u Beogradu će se održati parastos, u Bačkoj Palanci komemorativna svečanost i potvrda srpsko-srpskog zajedništva. 
Ne brinimo o tome šta će se sve čuti ovih dana, nije pristojno zbog onih kojima je najteže. Ionako neće biti ničeg ohrabrujućeg.