Rehabilitacija srpskog kvislinštva i fašizma

Sudija Višeg suda u Valjevu, dr Dragan Obradović, doneo je prošle nedelje rešenje kojim je usvojen zahtev za rehabilitaciju Nikole Kalabića, nekadašnjeg komandanta Korpusa Gorske garde, četničke jedinice koja je pod svojom vlašću držala srce Šumadije. Reč je o četiri brigade koje su pokrivale četiri šumadijska sreza i koje je bilo vojno podređeno Nikoli Kalabiću.

“Taj korpus počinio je najmasovnije zločine u Šumadiji, pokolje u selima Kopljari i Dragovac. Dokazi za ove masakre su depeše Nikole Kalabića komandi Jugoslovenske vojske u otadžbini, Draži Mihailoviću, a u jednoj od njih daje na znanje Draži Mihailoviću da je lično naredio klanje stanovnika Kopljara. Ubijeno je 22 meštanki i meštana, 19 je zaklano, od toga sedam žena, dve devojke od 16 godina, a trojica meštana su streljana, bili su Romi. Kalabić je pokušao da slaže u toj depeši, navodeći kako su to bili simpatizeri komunista, što nije bilo tačno", kaže za XXZ magazin istoričar Milan Radanović. Mihailović nije istražio taj zločin.

Poznati su i drugi zločini za koje je bio odgovoran Kalabić, nad civilnim stanovništvom, ženama i starima iz partizanskih porodica, ali često i nad seljanima koji nisu odobravali četnički teror. Dovoljno je bilo reći nešto protiv ponašanja četnika, da meštani budu ubijeni, ili, u boljem slučaju, javno batinani. Ta se praksa, kaže naš sagovornik, zadržala u kolektivnoj memoriji, naročito je po njoj bio poznat Korpus Gorske garde.

Radanović naglašava da je, po Zakonu o rehabilitaciji iz 2006. i njegove dopune iz 2011. godine moguće rehabilitovati bilo koga. Pogotovu ako je reč o pripadnicima ravnogorskog pokreta koji je izjednačen sa partizanskim i proglašen 2004. za antifašistički. Što on nije bio, jer, bio je, kaže Radanović, u pojedinim momentima rata antiokupatorski pokret, ali četnici se nikad nisu sami poistovećivali sa antifašizmom.

"Takođe, Kalabić je kao figura 'normalizovan' još tokom devedesetih godina zahvaljujući domaćoj istoriografiji i istorijskoj publicistici, afirmisan kao ličnost. Domaći istoričari koji su pisali o njemu su tendenciozno ignorisali sve što se može Kalabiću staviti na teret. Dakle, mnogi ljudi koji su trebali da objektivno pišu i istražuju o konkretno Kalabiću, ali i Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini, to nisu radili na naučni način.

Domaćoj javnosti je ovom rehabilitacijom poslata poruka da je, na osnovu skandaloznog Zakona o rehabilitaciji, moguće rehabilitovati bilo kog četničkog komandanta iz Srbije. Bilo kog oficira koji je imao komandnu odgovornost, kakvu je Kalabić imao. Zato Kalabić nije slučajno postao neka vrsta personifikacije četničkog oficira, u negativnom istorijskom kontekstu. Očekujem, dakle, da budu rehabilitovani i drugi visoki četnički oficiri, poput Keserovića, Račića, Rakovića i drugih. To će se nesumnjivo rešiti ukoliko ne bude suspendovan ovaj zakon”, kaže Radanović za naš portal.

Istoričar Milivoj Bešlin kaže da je reč, kao i kod svih dosadašnjih rehabilitacija, o rehabilitaciji fašizma.

"Nemam nikakve dileme - da je rehabilitacija Nikole Kalabića rehabilitacija srpskog kvislinštva i fašizma. On je nepobitno bio kvisling, ima potpisane sporazume sa Nemcima, o saradnji u okupiranoj Srbiji. I čak je nakon tih sporazuma slao svojim ljudima na terenu uputstva o tome da će onaj ko se ne bude pridržavao sporazuma o saradnji i zajedničkoj borbi sa Nemcima protiv antifašističkog pokreta, dakle partizana, biti kažnjen smrću", konstatuje Bešlin.

Njegova kolaboracija i njegovi zločini na teritoriji okupirane Srbije su neupitni, u tom smislu, njegova rehabilitacija je presedan. Neću reći, podseća naš sagovornik, da je u pravnom smislu presedan, "ali za njega se direktno vezuju zločini, on je lično činio zločine, njegove trupe su ih činile, on se time hvalio".

"Zločine je činila njegova Gorska garda, nad seljačkim stanovništvom, za koje je mislio da pomaže partizane. U svakom slučaju, dosad nije rehabilitovan najdirektniji ubica poput njega. Bilo ih je iz komandnog lanca, naredbodavaca, ali mislim da smo ovom rehabilitacijom otišli korak dalje.

Kalabić je prototip četnika kakve smo viđali u partizanskim filmovima, njegovih trupa su se u Srbiji ljudi više plašili nego bilo koga drugog, više nego okupatora. Jer su oni bili pijani i bahati, a postoje i istorijski izvori u kojima četnici mole Dražu Mihailovića da obuzda Kalabića. I do tančina opisuju bahaćenje, nasilje, ubistva, silovanja. Ova vrsta rehabilitacije je revitalizacija srpskog fašizma i najdirektnije se odnosi na one koji su doneli takav zakon. Svako ko danas ima skupštinsku većinu snosi odgovornost, jer taj zakon može i mora da se menja. Mora i da se sasvim povuče. Jer je sraman. Ako ste danas rehabilitovali Kalabića, sutra možete razne druge ubice, uključujući i samu glavu kvislinške uprave u Srbiji Milana Nedića. Ako se to desi, onda zaista nema dalje", konstatuje Milivoj Bešlin.