Retko te viđam s devojkama

Slika broj 1:  Pre par meseci, pod beogradskim nebom Idoli su se porodili. Prvo dete bilo je malo i okruglo. Neki su tvrdili da neodoljivo liči na singl ploču, drugi su se kleli da je to ipak plastika. Babica, časopis »Vidici« nije htela da komentariše. Dete je između listova pušteno u svet rilni i ko god je hteo i imao gramofon mogao je ovo novorođenče da čuje kako zvuči. Bio je to debi i to kakav! „Pomoć, pomoć“ i „Retko te viđam s devojkama“ nisu postali domaći bestseleri, ali su zato, u inteligentnijim magazinima - kao što je „Džuboks“ - naišli na ovacije. Svet je otkrio Idole i slavlje je moglo da počne.

(Skica za portret: Idoli su kvintet. Srđan Šaper, Nebojša Krstić, Boža „Toster“, Zdenko Kolar i lepi Vlada. Iza njih je Dragan Papić koji tvrdi da nije Malcolm McLaren, već majstor fotografije i čovek s idejom. Ideja: Idoli.)

Slika broj 2: Jedne večeri u jednom društvu slušala se muzika. Svedoci mogu da potvrde da je bilo glasno i - dobro. Pila se kafa i coca-cola. Kad su Idoli stigli na gramofon, izvesni Goran Bregović, vođa mlade i perspektivne grupe Bijelo dugme nije izdržao. - Ovo je sjajno, ovo je najbolje što sam kod nas čuo u poslednjih godinu dana - izjavio je pomenuti vođa. „Retko te viđam s devojkama“ išlo je još jednom, pa još jednom. Veče je bilo sjajno, neka svedoci još jednom potvrde.

(„Idoli su praktično nastali početkom marta. Kao drugari koji su se družili znamo se godinama. U stvari, to su dve spojene grupacije. Vlada i Zdenko svirali su zajedno, Srđan i Nebojša nisu se bavili muzikom. Međutim, Srđan i Nebojša znali su se sa fakulteta. Srđan je znao Vladu koji zna sve da svira - i klavire, između ostalog. Tako smo se skupili. Praktično: Vlada je svirao u Zvuku ulice, dok je Nebojša prošle godine na brodu odlučio da osnuje grupu. Odatle je počela ideja o Dečacima koja je kasnije evoluirala u Idole. Stop“.)

Slika broj 3: U prostoriji u kojoj pet ljudi s naporom može da stane vežbaju Idoli. To nije podrum, to nije garaža, to je, izvesno, samo gola prostorija. Ceo komšiluk podržava Idole. Probe su svakog dana od pet do osam uveče. Pije se crno vino i kisela voda. Svira se bez velikih pauza, pesme kao reka naviru: brzo, elegantno, efektno, glasno. Ima tu materijala za kompletan album. O samostalnom koncertu da ne govorimo. Dolaze prijatelji i priča počinje. Odnosno, sledi njen nastavak.

(Nebojša: - Slušao sam sve živo te 1977. godine. Tada se sve prelomilo. Onda sam ja Srđanu pričao kako bi to bilo zanimljivo, kako bi čovek mogao da se izrazi na razne načine. Tada nismo razmišljali o Vladi: on je bio mnogo ozbiljan muzičar. Hteli smo da napravimo frku, da se nešto dešava, da ne bude tako dosadno. Mogli smo da upoznamo nove devojke. To je strašno važna stvar. I onda je došao Vlada i sve je krenulo ozbiljnim putem. Mi nismo bili muzičari, ali smo našli zajednički jezik. Kad već radimo novi talas neka to bude na nov način).

Slika broj 4: Najbolji singl godine ne ide preko radio stanica. Strah? Ljubomora? Neshvatanje? Ili je priča o čoveku koga retko viđaju s devojkama (oko njega su dečaci) bila siže za somnabulne snove i sistem: ne može u etar. Idoli nisu prihvatili igru i za sebe su samo kazali: »Zašto su devojke danas ljute/U moje vreme bilo je drugo/Rođen sam devesto pedeset osme/Nad Beogradom je duvao jugo«.

(Nebojša: - Znaš šta je bilo. Vlada sve zna: i muzičare i ljude, zna šta se dešava. Ja i Srđan nismo imali pojma, mi smo totalno bili sveži. Nismo bili opterećeni nikakvim lošim saznanjem. Vlada je bio zasićen raznim glupostima, te jazz-rock, te... Ja sam potrošač muzike koji zna šta je dobro, a šta ne. Onda smo probali par stvari koje sam ja sprčkao i to se pokazalo dobro. I tu se pojavljuje Papić koji je progurao celu stvar. On je prvo saznao za Dečake i onda je iskombinovao ceo štos. To mu se dopalo i uleteo je u projekat... Ja i Srđan smo bili autori onog grafita „Srđane, budi čovek“ koji se kasnije pojavljivao u novinama i bio  korišćen. Od teksta za tu pesmu imamo samo naslov).

Slika broj 5: - Kad se kod nas jednom pojavio novinar „Zuma“, hteli smo da mu pariramo i razmišljali šta da uradimo. Nešto glupo, nešto što će ga zaseniti i onda smo smislili da se pojavimo kao neka grupa koja će da mu odgovara. Recimo, kao grupa Idoli, u nekim svetlećim odelima i tako... To jeste taj fazon na ivici kiča koji mi furamo. Čovek je bio zbunjen i nije shvatio da ga ne jurimo da to objavi... Vrlo bitan element: VIS Idoli.

(- Praktično, sami »Vidici« su nameravali da objave neki singl, ne znam koji. Onda je Papić, koji za njih radi, kad su već nastali Idoli, predložio da snime nas i njima se to dopalo i napravili smo snimke... Sve je to išlo brzo i ubuduće ćemo se truditi da stvari idu dok su sveže, ne da čekaju godinu dana.)

Slika broj 6: Sa desetak gotovih pesama, tekstovima koji se bave ljubavlju koliko i radijom i plastikom, izrazom koji je pop do beskraja i chic do krajnosti, Idoli, danas, sasvim sigurno, predstavljaju krem kremova BAS-a. Slušati njihovu muziku ravno je najsavršenijem novotalasnom orgazmu koji se ne zaustavlja na granici emocije: sve što Idoli čine deo je improvizovane artističke didakcije koja pleni, osvaja i u koju se čovek zaljubljuje slepo i poslušno. Ja sam zaljubljen. Ja postajem Idol.

(Vlada: - Očekivali smo da će se govoriti o našoj ploči, jer bilo ko, ko nešto zna o „novom talasu“ zna da je on usko povezan s nezavisnim izdanjima. Dakle, ljudi se skupe i bez masovnih predradnji, turneja ili koncerata oni odu i snime. Mi smo mislili da je to velika stvar. Ljudima strašno smeta što je naša ploča nezavisna, što nisu imali prilike da je kontrolišu, da drže konce u rukama. Sutra ne mogu da nam kažu „vi ste loša grupa, rasturite se“. Ali, njih to ne interesuje...).

Slika za budućnost: Idoli se ne rasturaju. Apoloni 5 samo je mogućnost i bekstvo od svakodnevice. Dečaci su u pozadini i kvintet nastavlja da radi. Kad budu održali samostalni koncert voleo bih da vas vidim i da se upoznamo. Ideja: VIS Idoli protiv ostatka sveta.

(Srđan: - Ja kad izađem na binu, to je čista zanimacija. Očekivao sam određenu reakciju i ništa nisam video osim prva dva reda iz kojih su se kreveljili i mahali. Tada sam osetio da možeš da vladaš, ali to nije bitno. Bitno je zabavljati se. Do kraja. Totalno).

Početak: Idoli. Krećem na još jednu probu i još jedno iskustvo. Unapred znam da je to nešto posebno. Ali, ne vredi da vam govorim. Prokopajte, dođite, čujte i vidite. Idoli. „To je nešto u ljudima što morate da spoznate“. Ništa vam ne pada na pamet? Sjajno. Ideja: vi i Idoli. Sami, usred mraka.

* Tekst objavljen u magazinu „Džuboks“ br. 97, 12. septembra 1980. godine