Dalmatinska priča za dobar dan
Wee 01 S

Photo: wepresent

Riknijo kompjuter!

Bila san napisala jedan veliki tekst o tome kako mi je crka konpjuter i kako sad pisen sa nekog prastarog laptopa sa kojeg je nemoguce pisat, i sekundu prije nego sta san kliknila na "objavi", laptop se ugasija.
Pisne li mi iko o tome kako triba pisat prvo u wordovom dokumentu, bit ce mrtvih.

Ne zafrkajen se. Ja van lako ispalin na zivce. Iman kratki fitilj. Ne bi me zacudilo da mi se i kosa zarica. Kratki fitilj, rice, i Splite volin te, i eto mene jos malo pa gradonacelnica bogati.
Nazvala san majstora za konpjutore koji mi je obznanija da se radi o povecem kvaru.
Ja pitala kliko to povece iznosi kuna? Kad mi je reka cifru, rekla san mu da cu razmislit jer da ako na iznos koji triban ispalit za popravak dodan jos malo, mogu kupit auto, ili malo manju vikendicu.
Tako da san sad u dilemi, kupit novi konpjutor ili vikendicu. Vikendica je dobra ideja, a i veca je i prostranija od konpjutora, ali se na njoj ne moze pisat. Mislin, moze, moze se i na kucama pisat, naprimjer "Ovo je Hrvacka!"

Ili, "Kerume tudume!" (ovo samo citiran, molicu lipo, ja tako ne mislin).
Sa druge strane, konpjutor je puno zgodniji, jer u tin njegovin virtualnin prostranstviman ima puno vise mista nego na zidu od kuce, pa bi oni sta su napisali na jednoj kuci u Splitu "Kerume, tudume!", u konpjuteru mogli to isto napisat milijardu puta, KerumetudumeKerumetudume... To mi izgleda bas prva liga. Mislin, ne to pisanje kontra gradonacelnika, nego cili taj komod i to.
Ali u konpjutoru se ne moze litovat.

U laptopu pogotovo. Ovi laptop sa kojoga se javljan nema naprimjer hrvacka slova pa tako ne mogu napisat c nego samo c, i umisto s moran pisat s, i umisto z, z.
Nema kvacica na sloviman! To bi se svidilo mom bratu. Necu van rec zasto. (nadan se da ne cita ovo).
Da ne govorin o tomen koliko ovomen laptopu triba vrimena za otvorit jedan prozor. Irudati, ka da ga pere, a ne otvara.
I sad san se vec skoro navikla pisat ovako bez kvacica samo me straj da cu zaboravit ona kvacicava slova i da poslin vise necu znat razliku izmedju c i c.
Aj dobro dok pisen vako u intimi bloga, ali sta recimo da krenen pisat po kucama i zgradama pa da se javno osramotin.
A mozda se ne bi ni primjetilo, ijonako se po ovome mome gradu svasta napisalo. Nisan rekla napisalo, nego napisalo, da neb' opet ispalo da pisen kontra onih cunjki na celu grada.

U svakon slucaju, ako te cunjke mogu pisat po svim vridnostima ovoga grada, sta ne bi i ja. Rekla san pisat, ne pisat, ne cerekajte se vi subverzivni elementi.

Majstor od konpjutora mi je jos reka da je u konpjutoru crka procesor.
Ja neman blage veze sta mi je to reka.
Ali kad mi je pojasnija da je procesor prigorija, odma san svatila. Procesor je nesto sta valjda procesuira, pa je od prikomirnog procesuiranja prigorija, ka sta bi se moglo recimo desit i nasomu Uskoku.
I jos mi je reka majstor da su procesori skupi. To san isto odma razumila, di nece bit skupo nesto sta procesuira.
Dobro, ne znan jel' Uskok skup, ali znan da su nas recimo ovi koje on procesuira, skupo dosli. Ispada da sta covik manje vridi, to vise kosta. To more bit samo u nas.
Najteze od svega mi je to sta su mi u tome konpjutoru sta je crka ostale tri nezavrsene price. I sad ne znan jel' se to more spasit.

Ja san sa konpjutorima isto ka i muski sa zenskama. Kurca ih ne razumin, al' ne skidan se s njih.

*Tekst je objavljen 2010. godine u e-novinama

Oceni 5