Zvučne beleške iz izolacije: Muzikom protiv bolesti (5)
Pale Honey S

Made in Sweden: Pale Honey, kreativna muzička elegancija

Photo: Jasmin Storch

Rock’n’roll vakcina: Pesme protiv korone

PALE HONEY –  Bad Thing

Sve lepo piše na švedskom: Pale Honey är ett svenskt rockband från Göteborg bestående av Nelly Daltrey (trummor) och Tuva Lodmark (sång och gitarr). Za one kojima je potreban prevod, evo činjenica; grupa Pale Honey dolazi iz Geteborga, članice su Nelly (bubnjevi), Tuva (pevačica, gitare), a pomaže im i treći član Anders Lagerforsn (gitare, elektronika, klavijature).

Omiljeni u Švedskoj, još su omiljeniji na Lukovićevoj privatnoj playlisti, naročito nakon najnovijeg albuma “Some time, alone” koji je krcat potencijalnim hitovima i savršen da vam s njim započne dan. Zašto? Zato što Pale Honey koriste minimalistički koncept “Less is more”, oslanjajući se na gitarističke rifove kao temelj iz kojeg kreću melodija i refren, da bi se oslobodilo mesto za dramske pauze i iznanadne upade glasa i klavijatura do završnog klimaksa. Sem čistog užitka, postoji i estetsko osećanje kreativne elegancije – nešto tako retko se sreće: sve je tako prirodno i na svom mestu, svaki šum i svaki uzdah. Perfektna perfekcija Made in Sweden! 

RATS ON RAFTS – Tokyo Music Experience

Roterdamski kvartet Rats On Rafts upisao se u najprijatnija otkrića 2020. godine, zahvaljujući sumanuto zaraznom singlu „Tokyo Music Experience“ koji je post-punk energiju doveo do plesnog ekstrema; ubitačni ritam i duhovita instrumentalna rešenja koja liče na nekontrolisani haos, briljantno su uklopljena sa vokalnim egzibicijama čitavog kolektiva. Video je avangardno remek-delo; nešto bizarnje i luđe odavno nije viđeno. Savršeno.

BEN HOPKINS – Laugh Track

Pre tri godine, njujorška grupa PWR BTTM koju su činili Ben Hopkins i Liv Bruce, bila je na ivici da zakorači među buduće zvezde; “New York Times” objavio je profil benda, a poznati kantautor Rufus Wainwright intervjuisao ih je za “Bilboard”. Samo se čekao izlazak njihovog drugog albuma “Pageant”. Međutim, anonimna dojava preko društvenih mreža da je Hopkins “napadao maloletnike”, da je “seksualni predator” i da se “nedolično ponašao prema seksualnim manjinama”, preko noći je uništila karijeru grupe PWR BTTM.  Iza ovih optužbi niko nije stao imenom i prezimenom; policija je odustala od istrage jer nije bilo nikakvih dokaza protiv Hopkinsa.

Ploča nikad nije objavljena, a Hopkins se vratio kod roditelja, da bi tek docnije opet došao u Njujork.  U depresiji zbog svega što mu se događalo, Hopkins je poslednje dve godine radio na svom prvom solističkom albumu čiji je naslov simboličan: “I Held My Breath For A Really Long Time Once”. Prvi singl, sedmoipominutna rock simfonija “Laugh Track”, determinira sadržaj čitave ploče; Hopkins pred slušaoca iznosi svaki bol i svaku stvar koja ga muči.

“Laugh track” je kao spisak privatne istorije bolesti, ispraćen furioznim ritmom, ženskim vokalima i opasnim gitarama u neuzaustavljivom tempu koje fanatično slede refren “Tired of being tired” dok se i sami ne umorimo. Pogledajte lyrics-video, sve će vam biti jasno: ovakve pesme se ne stvaraju, one se događaju. P.S. Na novom albumu, u pesmi “Sister”, Ben Hopkins otkriva da zna ko je autor anonimnih prijava jer kaže: “Try and recall how it used to be/ Before the summer/ When there was a sense of possibility/ And you and I like sisters/ Everything felt alright/ Little did I know about the fire on your mind/ Now I am burning/ Why in the hell were you lying?”.

THE CLOCKWORKS – Enough Is Never Enough

Ne sećam se da me je neka pesma ove godine toliko pogodila da sam morao da ustanem i plešem, sve uz sviranje air gitare; sreća je da živim sam, pa je blamiranje ostalo lična tajna. Ali, kako odoleti? The Clockworks, bend iz Irske (Galway), koji je nedavno potpisao ugovor s kompanijom Creation 23 (tamo su ognjište držali Oasis), svojim najnovijim singlom “Enough Is Never Enough” razbio mi je gard ne samo fascinantnim rifom, već perfektnom punk-pop pesmom u kojoj se ne zna šta je bolje; maestralni vokal Jamesa McGregora, atomska ritam sekcija, kristalna produkcija ili angažovani tekstovi o desničarima, siromaštvu i politici (“Romantic Ireland’s dead and gone/ It’s with O’ Leary on the plane/ And everybody loves to bitch/ Factions speak louder than herds”). Moj novi omiljeni bend, moja nova omiljena pesma! Genijalno!

COACH PARTY – Bleach

Mada iza sebe imaju samo EP “Party Food”, Coach Party su gotovo preko noći postali favourite band za mnoge koji traže utočište u retro zvuku devedesetih začinjenom blistavim pop melodijama kakva je “Bleach” gde sve pršti od infektivnih refrena i lepršavih gitara. Dosledni svojoj retro ideologiji, Coach Party sami su uradili VHS video koji se idealno uklopio u pop concept bolje prošlosti. Totalno osvežavajuće!

THURSTON MOORE – Hashish

Nekadašnji lider grupe Sonic Youth, Thurston Moore, najavu svog novog solističkog albuma “By The Fire” započeo je izdavanjem singla “Hashish”, šestominutnog giatrističkog epa u kojem Moore virtuozno improvizuje i solira na sebi zadate teme, praćen čvrstim maršem efektne ritam sekcije. “Hashish” zvuči sjajno, sav u drami i stalnom iščekivanju novog sola, ali zvuči – vrlo poznato.  Kako i ne bi kad je Thurston Moore uzeo vlastitu pesmu “Sunday”, objavljenu 1998. na albumu “A Thousand Leaves” grupe Sonic Youth, malo je osvežio, očistio od prašine i ovde prodao kao – novu. Svejedno kako je zvali “Hashish” ili “Sunday”, u ovoj verziji pesma zvuči moćno, kao energetski izvor koji nosi sve pred sobom. Čarobnoj gitari Thurstona Moora ne može se odoleti!

CLUB INTL – Crush

Projekt pod imenom Club Intl osmisliio je njujorški muzičar John Eatherly koji je okupio novi bend tako što je u goste pozvao Maxwella Kaminsa i Madelinu Follin (oboje iz sastava Cults); za producenta je odabrao Johnnyja Jewela, vođu grupe The Chromatics. Prvi singl “Crush” kao da je ukraden iz neke italijanske filmske melodrame sedamdesetih godina; vodeća synth tema nad kojom lebdi šaputavo erotični glas Madeline Follin poseduje punokrvnu nostalgiju, što uz electro-ritam stvara utisak perfektne retro harmonije u kojoj se besramno uživa. Malo dobrog kiča nikad nije na odmet!

BABEHEAVEN – Cassette Beat

Posle nekoliko godina zajedničkog rada i serije singlova, grupa Babeheaven (Nancy Andersen – pevačica; Jamie Travis - Giatra, produkcija) konačno ima svoj debi album “Home For Now” koji je po zvuku tipično engleski; mešavina trip-hopa, sanjivog popa i luksuznih aranžmana koji ponekad liče na Massive Attack ili Golodfrapp. Pesma “Cassette Beat” upravo trijumfuje na toj zanosnoj atmosferi koja opušta i smiruje. Pitko i neophodno.

SCRAM C BABY – Elephant

Amsterdamski bend Scram C Baby s radom je započeo daleke 1992, da bi – uspešniji nego ikad – nedavno proslavili 28 godina plodne karijere. Varirajući između punka, garage-rocka i pop melodija, Scram C Baby večito su tragali za novim muzičkim izrazom, da bi konačno stvorili pravi dragulj, pesmu “Elephant”, koja izmiče žanrovskim odrednicama, jeste pričalica, ali nije rap, jeste up tempo, ali nije spora; ono najvažnije – poseduje takvu osećajnost da se ona fizički može osetiti, naročito kad se gleda potresni, dramatični video o usamljenosti i bolesti.  Pesma koja svakim ponovnim slušanjem otvara nova vrata asocijacija i razmišljanja o smislu i besmislu, uz briljantan muzički background. Neponovljivo.

ORLA GARTLAND - Pretending

Zahvaljujući vlastitom YouTube kanalu gde je godinama postovala obrade tuđih pesama, a docnije i svoje autorske radove – irska pevačica Orla Joan Gartland nedavno je proslavila impresivnu cifru: čak 16 miliona pregleda na njenom kanalu! U međuvremenu je uspešno gradila karijeru, objavljujući singlove i dva EP-ja, da bi se nedavno, s pesmom “Pretending”, definitivno otisnula među hitmejkere. Ova ispovedna pop-folk himna u kojoj Garland preispituje svoj odnos prema idolima (“All the people over there, they don't seem to have a care/ I'm so fucking self-aware, it's exhausting/ And no matter how I try/ I repeat it every night, every night, every night, еvery night/ I'm done pretеnding, pretending, done pretending”) uz punch-line “All of my heroes are way more sad than me/ Am I the only one pretending, pretending, one pretending?/  Oh, who are you so afraid to be, to be, to be, to be, to be?”.

Ne čudi da su joj uzori Joni Mitchell i Regina Spector, obe vrsni tekstopisci; ne čudi, takođe, što je pesma veliki evropski hit, jer ima finu, nezašećerenu notu, oslobođajući prostor za Orlin moćni glas koji u refrenu podseća na tajfun, da bi se dramski sve vratilo na lagani počletak, a odatle u novu rock buru. Uz duhovit, odlično urađen video – ovo je pesma koja se radošću sluša i u kojoj se sa radošću uživa.

TAMINO – Habibi (Olympia concert Paris)

Belgijski državljanin Tamino-Amir Moharam Fouad, poznat pod umetničkim imenom Tamino, unuk je čuvenog egipatskog pevača i glumca Muharrama Fouada; godine 2015, snimio je pesmu “Habibi” i odmah naterao recenzente da da smisle naslove tipa “Tamino – novi Jeff Buckley”, što je imalo smisala, jer način na koji Tamino peva i s lakoćom izvlači visoke tonove neodoljivo podseća na legendarnog, na žalost pokojnog Jeffa. Gradeći karijeru preko koncerata u velikim, poznatim dvoranama (poput pariske Olimpije), Tamino je uspeo da u tako neprikladnim prostorima sačuva intimnost i osećajnost, glavna oružja njegove muzike.

Video zapis s prošlogodišnjeg koncerta u Olimpiji najbolje pokazuje kako to radi Tamino; na scenu je doveo svog muzičkog učitelja (Tarek Al Sayed yahya) čiji je intro na instrumentu oud priča za sebe – poslušajte samo kako publika reaguje! Kad Tamino počinje da peva, sve ostalo nestaje, sem nečeg što je divine i što lebdi prostorom. U najmanju ruku, dirljivo i potresno.

PSYCHODELIC PORN CRUMPETS – Mr Prism

Duboko uronjen u vode psihodelije, australijski bend Psychodelic Porn Crumpets, odavno poznat po odličnim rock-psych pesmama, nedavno je objavio svoj treći, čini se kapitalni album “And Now for the Whatchamacallit” na kojem se nalazi hit singl “Prism”. Četiri minuta PPC muzike su kao ABBA na acidu; furiozno ali melodično, sa ubitačnim refrenom ispod kojeg bruje psihodelični gitarski pasaži sa ekstravagantnim vokalnim upadima i efektima. Bizarni video je kao bonus za razumevanje koncepta PPC čije inteligentne i cinične tekstove vredi čitati posebno, kao svojevrsnu rock poeziju.

LEWSBERG – Through The Garden (single edit)

Lewsberg su još jedan holandski bend, opet iz Roterdama, ali za razliku od Rats On Rafts, ideološki okrenuti muzici koju su ustoličili Velvet Underground sedamdesetih godina s naglaskom na efekni, repetativni ritam i moćne gitarističke rifove. Naravno, Lewsberg su sebi obezbedili široki prostor da u okviru VU-idolatrije budu sasvim originalni. Pesma “Through The Garden” briljantno je emocionalno putovanje kroz jednostavnu melodiju u kojoj se smenjuju gitara i glas, noseći nas kroz ovaj muzički road movie prekrasnim solažama i lakim, vrcavim upadima kratkih rifova. Zainteresovanima preporučujem njihov odličan album “In The House”.

bdrmm – Gush

Pet godina je Ryan Smith, frontman grupe bdrmm, radio na pesmama za album „Bedroom“ koji se danas proglašava klasikom shoegaze žanra. Bdrmm stižu iz engleskog grada Hull, poznatijeg po fubalu nego r'n'rollu, ali je sva prilika da će se to promeniti; jer, album i posebice singl „Gush“ ne samo da raznolikošću tema, od alkoholnih terapija, neplanirane trudnoće do depresije govori o stvarnosti s kojom se bend suočava, već i muzički širi granice žanra, posežući za surf zvukom, kao u hit pesmi „Gush“. Inovativno! 

Oceni 5