Osmi mart na Kosovu
Priština

Kosovska svakodnevica: Priština, pre podne

Photo: Sandra Dančetović

Ruže nisu dovoljne

Pre svega, prvo treba da ukažemo da na Kosovu ima više žena, nego muškaraca. Prema podacima Kosovske agencije za statistiku za 2015. godinu, na Kosovu živi 889.528 žena, nasuprot 882.076 muškaraca. Znači žene su na vrhu, što se tiče broja stanovnika.

Žene na Kosovu postigle su ogroman napredak u visokom obrazovanju tokom proteklih sedamnaest godina. U periodu između 2000. i 2016. godine, ukupan broj studenata i studentkinja na univerzitetima povećao se šest puta - sa 19.000 na 120.000. Žene su bile deo ovog trenda. U suštini, žene čine oko 50 odsto svih studenata univerziteta. U periodu između  2009. i 2016. godine bilo je više žena, nego muškaraca koje su studirale/i na javnim i privatnim univerzitetima na Kosovu. Tokom akademske 2015/2016. godine, procenat žena se smanjio na 48 odsto, ali ovo, ipak, predstavlja visok udeo. Žene na Kosovu su sve bolje obrazovane i konkurentnije. Nema polnih dispariteta u pogledu upisa na univerzitetima.

Međutim, uviđamo da mlade žene više naginju ka određenim studijskim programima, dok su mladi muškarci više skloni drugim predmetima. Žene dominiraju na studijima kao što su filozofija, studije o novim medijima, filologija, pravo, medicina i pedagoški predmeti. Podjednako su zastupljene na ekonomiji i studijima umetnosti, dok muškarci biraju studije kao što su građevinarstvo i arhitektura, mašinstvo, računarstvo, kao i poljoprivreda.

Ovaj trend nije svojstven samo za Kosovo, već se u manjoj, ili većoj meri može naći i širom Evrope. Svakako, to ne čini sve manje problematičnim. Pitanje je da li omladina studira predmete za koje postoji potražnja na tržištu rada? Ili da pitanje postavimo drugačije - da li njihovo studiranje vodi ka zaposlenju? Nezaposlenost među devojkama (15–24 godine) je 67 odsto (pregled  radne snage za 2015. godinu), u poređenju sa nekih 54 odsto među mladim muškarcima.

Nivo zaposlenosti žena na Kosovu je najniži u regionu 12,5 odsto

Devojke bi trebalo da budu ohrabrene da studiraju takozvane STEM predmete (prirodne nauke, tehnologiju, mašinstvo i matematiku) za koje postoji rastuća potražnja na tržištu rada. Na primer, u jednoj od, na Kosovu, najdinamičnijih i izvozno orijentisanoj industriji usluga –ICT– samo 20 odsto radne snage čine žene. Devojke u ICT-u - treba da se ponavlja kao mantra, ne samo radi dobrobiti pojedinih devojaka, već i za sam ICT sektor i uopšte za ekonomiju na Kosovu.

Neke profesije se na neki način smatraju „nepogodnim“ za žene - na primer, sektor bezbednosti. Na Kosovu je zabeležena određena vrsta napretka u zapošljavanju  žena u sektoru bezbednosti. Na primer, u Kosovskoj policiji oko 14 odsto službenika/ca su žene. Svakako, postoji prazan prostor u zapošljavanju - prilikom objavljivanja konkursa u 2014. godini, samo 6,26 odsto prijavljenih bile su žene, bez obzira na afirmativne mere za zapošljavanje mladih žena. Iako Kosovska policija ima rodno osetljive politike za zapošljavanje i napredovanje žena, žene (33 odsto) duplo češće napuštaju policiju, u odnosu na svoje kolege muškarce (14 odsto). Važno je pohvaliti da je uprava Kosovske policije podržala Udruženje žena Kosovske policije, kao i da su u toku napori da se više žena uključi u policijsku službu, takođe i na višim položajima.

Nivo zaposlenosti žena na Kosovu je najniži u regionu 12,5 odsto (2014. godina). Naredna je Bosna i Hercegovina sa 26,3 odsto, dok se Albanija plasira kao treća sa 39 odsto, a Crna Gora sa 46,9 odsto. Najniža stopa zaposlenosti je kod žena uzrasta od 15 do 24 godine, samo 4,2 odsto. Tačnije, nivo učešća žena na tržištu rada na Kosovu je opao - sa 29 odsto u 2009. godini, na 21,4 odsto u 2014. godini.

Žene u razdoblju od 25 do 34 godina suočavaju se sa najvišim stepenom nezaposlenosti. Ovo može da bude pokazatelj da se mlađe žene suočavaju sa preprekama povezanim ne samo sa tradicionalnim shvatanjima uloge žena u društvu, već i u vezi sa pitanjima materinstva. Dok kosovski Zakon o radu ima odredbe u vezi plaćenog porodiljskog odsustva, izgleda da je primena istih nejednaka. Prema studiji Svetske banke (2015. godine), žene veoma često ne koriste svoje pravo na porodiljsko odsustvo, usled straha od gubitka posla. Žene koje imaju mlađu decu dobijaju ponude za ugovore na određeno, dok se druge suočavaju sa  raskidom ugovora usled trudnoće. Ovo ne  samo da je nepošteno; već predstavlja i kršenje zakona. Dodatni problem predstavlja nedostatak obdaništa za dnevnu brigu o deci.

Pronaći ravnotežu između posla i porodičnog života ostaje izazov na Kosovu, ali i širom Evrope. Isto važi i za prevazilaženje tradicionalnih shvatanja rodnih uloga u društvu.

Kada pogledamo Kosovo danas, mi vidimo mlade Evropljane i Evropljanke, mi vidimo mlado stanovništvo, gde devojke i žene pomeraju granice i traže svoja prava da u potpunosti budu deo sadašnjosti i budućnosti njihovog društva. One neće biti zaustavljene, niti bi trebalo da budu obeshrabrene. Štaviše, one bi trebalo da budu ohrabrene i podržane.

Ovo je, moji prijatelji i prijateljice, moja poruka na Međunarodni dan žena - u našem je interesu i u našu korist da ohrabrimo mlade devojke i žene da razvijaju svoje kapacitete i da doprinesu tome da Kosovo bude bolje mesto za sve.

Za muškarce na Kosovu, moja poruka na dan žena je - podelite te ruže, ali se takođe i obavežite da ćete pružiti podršku svojim suprugama, ćerkama i koleginicama, ne samo danas, već svakog dana.

Srećan vam 8. mart!   

*Tekst prenosimo sa sajta KosSev uz dozvolu glavne urednice Tatjane Lazarević

Oceni 5