Salman Ruždi: Zatvorite usta dok jedete

Englesko nacionalno jelo zove se „kari“: ukusno je, jeftino i može se naći svuda, osim u Indiji.

Kada je mladi Salman Ruždi stigao iz Bombaja u Ragbi da uči školu, i kada je prvi put probao engleski kari, oduševljeno je zapisao u svoj dnevnik: „to je idealna hrana - i strana i domaća istovremeno“. Ruždi je uskoro sa dnevnika prešao na pisanje romana, za šta je kasnije dobio mnoge književne nagrade i priznanja.

Ali, nisu svi bili impresionirani.

Vrhovni vođa islamske revolucije ajatola Ruholah Homeini osudio je ne samo svaku reč koju je Ruždi napisao, već i svaku reč koju nije napisao ali je mogao, kao i svaku reč koju bi mogao da napiše, ali još nije. Da se ​​ovo poslednje ne bi desilo, Imam je izdao fatvu u kojoj poziva muslimane da urade to što treba da urade.

Engleski kari „Strela u letu“

Sastojci:

Piletina isečena na kockice

Luk isečen na polumesece

1 teglica kari sosa za kuvanje

Način pripreme:

Pišite. Zagrejte ulje. Ispržite malo luka. Dodajte piletinu. Prelijte sos (“Sharwoods” je dobar). Povremeno promešajte. Nastavite da pišete.

***

Ubrzo nakon fatve, iranski predsednik Ali Hamnei je na konferenciji za novinare u Beogradu, tokom svog prvog putovanja u Evropu, potvrdio Imamovu presudu: „Crna strela je odapeta“. Zamoljen da izveštaču Tanjuga pojasni opasku o streli, neimenovani iranski zvaničnik je diplomatski rekao da „strela sad putuje prema srcu bogohulnog psa Ruždija“ i upitao: „a znate li vi da je kopile, povrh svega, imalo i četiri žene, samo ne u isto vreme?"

Dan nakon pres-konferencije, u sigurnoj kući negde u Engleskoj, Ruždi je pročitao izveštaj iz Beograda i vidno se oneraspoložio. Agenti Skotland jarda zaduženi za njegovu bezbednost to su primetili i odlučili da ga malo razvesele. Kao i obično u takvim prilikama, naručili su tradicionalni engleski kari iz obližnjeg indijskog tejkaveja.

Pošto je Ruždi često bio nervozan i pošto policajci nisu bili previše inventivni, desilo se da pisac gotovo svakodnevno jede kari. Na kraju mu se sve smučilo, pa je počeo da razmišlja da pobegne negde još dalje, možda čak u Ameriku.

U svoj dnevnik je zapisao: „Kad pas traži hranu, on je ne traži u svojoj kućici”.