Samo me ne pitajte za prvih milion DNK uzoraka

Da smo očekivali više od ove serije – jesmo, ali to ne znači da nije kvalitetna i, pre svega, ozbiljno zarazna, i to do te mere da čitava prva sezona (koja broji osam epizoda) kao da predstavlja tek uvod u ono što sledi. Ne znamo da li je druga sezona (ili možda više njih?) već potvrđena, ali ne bi imalo smisla da je ne bude.

Glavni motiv serije je, naravno, ljubav, i to ona za sva vremena, sa jednom jedinom, pravom osobom, koja postoji negde u svetu za svakog od nas. Tako bar tvrde naučnici koji spajaju ljude na osnovu DNK testa. Međutim, isti ti naučnici, na čelu sa Rebeccom Webb (protagonistkinjom, ili pak antagonistkinjom) imali su sumnjiv početak, imperiju su gradili na staklenim nogama, pa ih samo ne pitajte za prvi milion DNK uzoraka i – sve će biti u redu. Naravno, ništa neće biti u redu i doći će na naplatu, makar samo emotivnu.

Pored talenta da zaradi novac i usput upropasti život sebi i svojim bližnjima, Rebecca, odnosno njena platforma za traženje srodne duše - The One – zagorčava i živote korisnika, često s namerom, a nekad sasvim slučajno. Zbog potrage za onim pravim ili onom pravom rasturaju se već postojeće, uspešne veze i brakovi, menjaju se države i kontinenti, čak i vlada pokušava da se umeša, a dolazi i do grešaka u sistemu...

Rebecca zna kako sa svim i svakim da izađe na kraj. Nekoga uceni, nekog osramoti, nekom ugrozi život, ah, mogućnosti je bezbroj, a ona je tek nežna žena brižljivo skrojenog imidža koja je samo htela – uspeh. Preko leševa i ne birajući sredstva, ali ipak... Uspeh! Ne bi li trebalo da saosećamo sa njom?! Ne znam kakva je bila intencija autora, ali ja ni uz najbolju volju ne mogu da imam empatije prema takvom liku. Njena jedina slabost tiče se ljubavi, što je sasvim u skladu s temom, ali i izuzetno površno. Samo sa svojim jedinim, pravim parom ona se ne ponaša hladnokrvno, mada se ne može reći ni da se dotični usrećio kad ju je upoznao.

Ako zanemarimo neophodnu suspenziju neverice u određenim momentima, glavni problem ove serije su upravo likovi. Odigrani su jako dobro, ali problem je u tome što nam ni do koga nije previše stalo. Teško je da nas pojedinačno mogu zaintrigirati, pa nas tek njihova sparivanja još manje interesuju. Među parovima baš i nema posebne „hemije“, a likovi su kao jedinke ili tupi ili zli, pa za ove tupe navijamo samo zato što su žrtve, a ne i zato što imaju određene kvalitete mimo toga. Ovi zli, koliko god da su iznijansirani, nerviraju nas i zapravo nemaju opravdanja ni za šta što rade. To naročito važi za Rebeccu, koja osim jedne kvazifeminističke opaske i uvreda koje kao da su izašle iz meksičke sapunice, nema previše ljudskih kvaliteta, pa nas na kraju krajeva baš briga i za nju, i za njene muke, a ponajmanje za pokušaje pranja savesti i vraćanja duga čovečanstvu.

Da se razumemo, ova serija nije totalni fijasko kao Behind Her Eyes. Naprotiv, likovi u The One imaju jasnu motivaciju, zaokruženi su i tačni, dok je u ovoj drugoj za sve kriv gej narkoman ili peder džanki, što bi rekao onaj „patriotski“ letak. Problem je u tome što su likovi pretežno nepodnošljivi, naročito onda kad ih malo bolje upoznate. Možda je aplikacija kriva za sve.