Samo za diskretne

„Lep si“, opet je pročitao poruku. „Zna…“ počeo je da kuca, ali je to obrisao i napisao „Hvala“. Voleo bi da je sve počelo kao slučajan susret, na primer u tramvaju. Prvo bi ga gledao, a onda bi se polako provukao između ostalih putnika i stao iza njega. Kada bi vozilo skretalo ne bi se trudio da kontroliše svoje telo, zbog čega bi se sudarali sve dok pokreti ne bi dobili sopstveni ritam. Izašli bi na istoj stanici, on bi mu zatražio cigaretu. To se nikada ne događa