Moraju skupa da spavaju noću
Hupp1

Photo: Edward Hopper

Samoća

Samoća poput kiše stiže.

S mora i daljnjih ravnica se diže

u susret večeru, i sve je bliže

nebesima, gde lebdi odvajkada.

 

I tek s nebesa na gradove pada.

 

Pada u sate polumračne, kada

ulica svaka k jutru se okreće,

kad tela koja tražila su dugo,

odvajaju se, jer ništa naći neće:

kad ljudi koji mrze jedno drugo

moraju skupa da spavaju noću:

 

tad rečne struje odnose samoću…

Oceni 5