Pohvala ludosti
Bukbu 03 S

Photo: Mauricio Alejo

Samoljubivost, najveći dar

21. Sve u svemu, bez moga posredovanja ne bi bilo nikakva društva koje bi oživljavalo veseljem i nikakve veze koja bi dugo trajala: narod ne bi mogao dalje podnositi kralja, gospodar slugu, sobarica gospođu, učitelj učenika, prijatelj prijatelja, ni žena muža, ni vlasnik zakupca, sused suseda, domaćin gosta, ako ne bi jedan drugog čas varali, čas se jedan drugom ulagivali, čas jedan drugome pametno popuštali; ako se ne bi, jednom rečju, naslađivali nekim medom Ludosti. Znam da vam to izgleda preterano, ali ćete čuti još veće stvari.

22. Recite mi, molim vas, može li čovek voleti drugoga ako mrzi sebe sama? Zar se može slagati s nekim onaj ko se sam sa sobom ne slaže? Može li kome prirediti uživanje onaj koji je samom sebi težak i dosadan? Mislim da to niko nikad ne bi tvrdio ako nije veći luđak i od same Ludosti. Ako mene budete isključili iz društva, nijedan čovek neće moći da živi s drugim, tako da će svaki samom sebi, kad na to pomisli, izgledati prljav i svaki omrznuti sebe. Priroda, koja je u mnogim stvarima više maćeha nego mati, usadila je u duše ljudi, osobito malo bistrijih, nesrećnu sklonost da niko nije zadovoljan onim što ima, nego se divi onome što imaju drugi. Otuda proizlazi da se svi darovi, sve lepote i prijatnosti života kvare i propadaju. Jer čemu će koristiti lepota, ono što besmrtni bogovi mogu dati kao najveće uzdarje, ako je zahvaćena klicom plesnivosti? Šta vredi mladost ako je razjeda crv staračke melanholije? Najzad, kako ćeš raditi svaki posao u životu s pristojnošću, sam ili pored drugih (jer je glavna stvar ne samo veštine već i svakog drugog posla da ono što radiš bude pristojno urađeno), ako ti uslužno ne pomogne Samoljubivost koju ja po zasluzi nazivam svojom sestrom, pošto tako odlučno svuda zastupa moje interese?

Jer ima li šta luđe nego biti zaljubljen u sebe i diviti se sebi? S druge strane, ako se sam sebi ne dopadaš, nećeš znati da uradiš ništa lepo ni prijatno što se ne bi ogrešilo o pristojnost. Oduzmi životu taj začin, odmah će se govorniku zalediti reč na usnama, muzičareve se melodije neće dopasti nikome, glumca će izviždati zbog njegovih pokreta, ismejaće pesnika s njegovim muzama, slikar će biti prezren zajedno sa svojom umetnošću, lekar će umreti od gladi i pored svih lekova. Najzad, od Nireja će postati Terzit, Faon će se pretvoriti u Nestora, Minerva u svinju, rečit čovek će postati dete koje muca, a svetski čovek seljak. Baš stoga je, dakle, potrebno da svako laska sebi, da se malo sebi ulaguje i da odobrava sebi pre nego što mu se prohte da mu drugi odobravaju. Najzad, sreća se uglavnom sastoji u tome da želiš biti baš ono što jesi, a za to preimućstvo treba zahvaliti mojoj dobroj Samoljubivosti: ona čini da niko nije nezadovoljan svojom spoljašnjošću, ni svojim darom, ni svojim rodom i svojim položajem, da niko nije nezadovoljan svojim vaspitanjem i svojom domovinom, tako da ne želi da se menja ni Irac s Italijanom, ni Tračanin s Atenjaninom, ni Skićanin sa stanovnikom Srećnih ostrva. Divna li je briga prirode da u jednu takvu beskrajnu raznovrsnost stvari unese jednakost! Gde ponešto uskrati od svojih darova, tamo obično doda više samoljubivosti. Zaista sam glupo rekla: samoljubivost mesto darova, jer je baš ona najveći dar! Svakako moram reći da nije započeto nijedno izvrsno delo bez moga podstreka i da nije pronađena nijedna lepa umetnost, koju ja nisam nadahnula.

23. Mora se priznati da je rat žetva i izvor najslavnijih dela. Može li biti veće ludosti nego da se iz ne znam kakvih razloga preduzima ona vrsta borbe koja i jednoj i drugoj strani donosi više zla nego dobra? A o onima koji su pali u boju nema nikakva spomena kao ni o Megaranima! Sem toga, kad su već obe vojske uređene i stanu jedna prema drugoj i kad se zaore potmuli glasovi rogova, šta tada, molim vas, vrede svi oni mudraci koji su iscrpeni od mozganja i koji zbog svoje razvodnjene i rashlađene krvi jedva dašću? Za rat je potrebno mnogo durašnih i snažnih ljudi koji imaju vrlo mnogo smelosti i što manje pameti; sem ako neko ne voli Demostena kao vojnika koji je, držeći se Arhilohova saveta, uhvatio maglu čim je ugledao neprijatelja. Bio je isto tako loš ratnik kao što je bio izvrstan govornik. Ali u ratu, prigovaraju mi, razum igra vrlo značajnu ulogu. Priznajem da ga ima u vojskovođa, ali je taj razum vojnički, nije filozofski. Složimo li se s tim, onda slavna dela mogu činiti paraziti, svodnici, razbojnici, ubice, seljaci, glupaci, varalice i ostali društveni ološ, ali ne filozofi koji kaplju nad knjigama do neko doba noći.

*Odlomak iz knjige “Pohvala ludosti”, prevela s latinskog Darinka Nevenić Grabovac

Oceni 5