Nad tuđim svetom
Krill1

Photo: Maleonn

San i java hrabrog Koče

Leteli su punim mlazom 
nad Evropom 
pola dana.
 
Da obiđe sva ta mesta,
razdaleka a i česta, 
trebalo bi brzom vozu, 
ako juri punom parom, 
ili autu "Jaguaru", 
ako šiša punim gasom, 
otprilike sedam dana; 
golubu i konjaniku, 
punim dahom, 
mesec dana. 
A pešaku namerniku 
bar godinu i po dana. 
Za kornjaču ili ježa 
još nemamo sve podatke. 
Zna se samo (ukoliko 
sve to nisu novinarske 
gole patke) 
da postoji neka teza 
Kolumbijskog fakulteta, 
po kojoj bi jedan jež, 
pod uslovom da ne čeka 
i da vazduh bude svež,
putovao kroz Evropu 
otprilike pola veka.
 
Ali neka,
ostavimo sve te razne
poluprazne
statistike:
"Šta bi bilo kad bi bilo". 
I pustimo našu priču 
da rasplete svoje kike: 
šta je dalje s Kočom bilo.

Čas ko tačku iznad polja, 
čas ko pticu jedrilicu, 
il' u ponoć belu mačku 
vrh krovova, sasvim blizu, 
videli su "Moju volju" 
u Parizu, 
u Londonu, 
u Berlinu, 
Lisabonu 
a i Bonu.
Mnogi glave iskriviše,
mnogi decu pogubiše,
mnogi noge izgaziše
i žuljeve povrediše,
ali svako trpi muku
da bi s glave skino šešir,
poravnao s nebom oči,
ispružio desnu ruku
i mahnuo maramicom,
šalom, štapom, rukavicom -
sve u želji da poželi 
srećan put i uspeh Koči.
 
Od pitomog Amsterdama, 
pa do luke Roterdama, 
da bi decu zanimali, 
sa dva skoka, 
kao pače,
i sa boka,
kako može, bez po muke,
ludo su se prevrtali.
 
Kad su bili iznad Rima, 
pokazo je Koča svima 
kako može, bez po muke,
obešen za obe ruke, 
u vazduhu da se klima.
 
A kad behu iznad Praga, 
popeše se baš visoko, 
tako da ni jedno oko 
ne nađe im više traga.

Uveliko beše dan
kad kroz durbin ugledaše
ispod krila,
predeo stran.
Čudna je to zemlja bila,
teren mrk, i stran, i pust;
niti šuma, niti stepa,
samo neka crna repa,
koprive i čestar gust,
a u zraku, 
ko u fraku, 
crno-bele ptice kruže. 
Od kraguja sve su brže, 
a od orla mnogo duže.

I odjednom, kroz zrak gust, 
ko strela se jedna stušti 
na vrh avionskog repa, 
i već krenu, grabljivica, 
kandžama i oštrim kljunom 
levo krilo da pocepa, 
kad je Koča za vrat ščepa, 
i tako je snažno nogom 
raspalio posred lica, 
da je, jadna, ugledala 
sto pedeset sijalica.
 I sve bi se kako-tako 
završilo kojekako, 
i mogli bi opet lako 
da nastave brzi let, 
da u ovoj borbi s Kočom 
nije ptica grabljivica 
dodirnula svojim repom 

jedan vrlo važan splet, 
pa je tanka jedna žica, 
neka glavna kucavica, 
u magnetu radar-polja 
proizvela kratak spoj, 
i nikako pilot Sreta 
da se seti
u kom pravcu "Moja volja" 
sada leti.

Koča nikad nije bio plašljivica, kukavica, 
toboganom da se spusti za njega je gola trica, 
al' u ovoj zbrci-trci uhvati ga drhtavica 
da sad, avaj!, bez komande, ne zaluta mlazna ptica.

*Odlomak iz poeme “San i java hrabrog Koče”

Oceni 5