San u snu

Primi na čelo cjelov taj

na rastanku, sad kad je kraj,

ovo mi barem reci daj -

nisi u krivu što moj dan

svaki je, smatraš , bio san;

Al' ako iščezla je nada

danju, il' noću, bilo kada,

u snoviđenju, il' bez toga

zar nestala je manje stoga?

Sve to što vidimo, il' tu

jesmo, to tek je san u snu.

Stojim i slušam huku

valova što obalu tuku,

u ruci se mojoj ljeska

pregršt zrnca zlatnog pijeska-

Koliko ih je! Ali gle kako

curi mi u dubinu svako,

dok plačem tako - dok plačem tako!

Ne mogu ih zadržat, Bože!

Zar spasit ne mogu bar jedno,

od vala što ih čeka žedno?

Zar sve što vidimo, il' tu

jesmo, to tek je san u snu?