Veličanstveno i tragično
Sarajevo

Photo: Bojan Mustur

Sarajevo – grad legenda

Svaki grad ima svoju priču, jednu, dve, nekoliko
Ali Sarajevo je priča za sebe
Grad priča, grad pesma, grad legenda
Tragična i veličanstvena
Da gde god da kreneš sarajevskim ulicama, čeka te istorija
Sve je, zapravo, u Sarajevu istorija
A opet ima i mnogo neke nove dece zagledane u budućnost

Ko god da je pisao o Sarajevu, i pre dva veka
Govorio je da to nije ono Sarajevo nekad

A kakvo je to bilo Sarajevo nekad i kakvo je trebalo da bude
To verovatno niko ne zna
Ali svi tragaju i žale za nekim svojim izgubljenim Sarajevom

Ja ne
Ja ga volim i ovakvo kakvo jeste

Možda je tako najbolje, sa gradovima kao i sa ljudima
Da voliš sve njihove promene
Da ih prihvatiš takve a ne da tražiš od njih da budu nešto drugo

Koga je volelo Sarajevo, taj je postao i ostao besmrtan
Nije ni čudo što su mnogi veliki tamo doživeli trenutke najveće slave
To Sarajevo može i zna
Ne samo da ti se pokloni
Nego i da te uzdigne kao nijedan drugi grad

Sarajevo i pored sve tuge i podela i dalje zna da se raduje
Slavi, sluša, obožava

Nije ni čudo što su se tu desili i Boško i Admira
I Valter
I Gavrilo Princip
I Mirza Delibašić i njegova Bosna
I Kemal Monteno i njegova Branka
I Izet Kiko Sarajlić i njegova “Mala, velika moja”
I Dario Džamonja, i mnogi mnogi drugi

Sve me u Sarajevu asocira na pesmu
I Miljacka i Ilidža i Koševo i groblje Lav i prva muška gimnazija i most ljubavi i sevdalinke i bosanski lokum
I još mnogo šta

Ne treba tražiti Sarajevo samo u prošlosti
Već u budućnosti
U nekoj novoj deci otvorenih pogleda
Koja znaju da pomire razlike, pruže ruku i da se raduju

Srećem stalno tu decu Sarajeva
Nema gde ih nema, svuda po svetu
Mnogi od njih su i ostali

Svi su oni Sarajevo
Ne ni istočno, ne ni zapadno
Nego Sarajevo čija duša je u njima, gde god da su

Nije ni čudo kada se za nekoga kaže – Sarajlija
A misli se na otvorenog, srdačnog, duhovitog čoveka

I dalje je to otvoren grad, ma šta drugi pričali o njemu
I dalje se tamo pevaju najlepše pesme
I treba ga voleti
I treba mu se radovati
A prvo otići, i upoznati ga

Ja jesam, toliko puta
I uvek ću

Sarajevo je bilo centar, one Jugoslavije, i prve, i druge
Moglo je da pomiri toliko podela
Da svi budu raja

Želim takvo Sarajevo zauvek
Da kada prolazim sarajevskim ulicama osetim ono nešto
Što može da ti ponudi malo koji grad

Ni sam ne znam da objasnim to sarajevsko ONO NEŠTO
Ali definitivno postoji
Na ulici, u vazduhu, knjigama, sećanjima

I zato se iz Sarajeva tako teško odlazi a tako rado vraća
Ko je jednom tamo živeo
To najbolje zna

* Tekst prenosimo sa prijateljskog portala Radio Gornji Grad

Oceni 5