Pjesmarica mitropolita Amfilohija Radovića
amfilohije radović

Imam manastir Ostrog i hotel Podostrog i neću da ih dajem, ne može u lopovsko gnezdo da se uđe da se uzme tuđe, lepo vam kažem: Amfilohije, poeta

Photo: Media centar

Satanske sile mi rade o sefu!

Nije lako mitropolitu Amfilohiju ovih dana. Veliko se zlo nadvilo nad njegovom glavom i mitrom, a on jadan ostao sam protiv svih, jedino mu leđa čuva ruska imperija. Srećom, Amfilohiju je Bog dao dar prozorljivosti, pa je kao pravi vidilac prokljuvio odakle dolazi opasnost. U pitanju je ništa manje nego zavera satanskih sila koje su udarile na pravoslavlje kao takvo, a poglavito na mitropoliju u kojoj stoluje Amfilohije. Svoje saznanje dopremljeno iz viših sfera postojanja mitropolit je morao da podeli sa vaskolikom javnošću, pa reče: "Satanske sile su krenule na pravoslavnu crkvu, jedinu instituciju koju nisu uspeli da razore ni Hitler, ni Musolini, ni boljševici, ni titoisti. Sa jedne strane raspiruju raskol u Ukrajini, a u Crnoj Gori spremaju otimanje crkvene imovine".

Taj Đavo stvarno nema pametnija posla nego da Ukajincima priznaje crkvu, i to posredstvom vaseljenskog patrijarha za koga se ispostavilo da je Sotonino oruđe. Ni to Knezu tame nije dosta, nego je udario tamo gde Amfilohija najviše boli – u crkvenu imovinu i nekretnine, u sveti izvor milionskih prihoda. Mitropolit sve može da istrpi, veliki je to podvižnik, osim da mu Đavo napada omiljene svetitelje i svetiteljke: Sveti Sef, Svetu Kasu, Sveti Evro, Svetu Rublju, Sveto Čekmedže, Sveti Penez Monetarni, Sveti Buđelar Parotočivi, Svetu Velikograbežnicu Kintu, Sveti Profit Veliki, Svetog Novca Kešonosca i Sveto Zlatno Tele.

To što nije reč o otimanju, već o vraćanju imovine koja je stvorena iz javnih prihoda države Crne Gore pre 1. decembra 1918. godine, Amfilohiju nimalo ne smeta. Kao što mu ne smeta da se baškari na tuđem posedu kao da je njegov. Mitropolit kaže da mu jedino smeta kad se država meša u crkvene poslove, ali i to je gola laž. Da je zaista tako, Amfilohije bi stao protiv  dekreta kojim je 17. juna 1920. godine kralj Aleksandar Karađorđević ukinuo Crnogorsku pravoslavnu crkvu. To mitropolitu, naravno, ne smeta, jer je on u svom moralnom i duhovnom razvoju dogurao čak do trogloditske etike čiji osnovni postulat glasi: dobro je kad mi njih opljačkamo i pobijemo, a zlo je kad oni opljačkaju i pobiju nas.

Tako je mitropolit Amfilohije otkrio još jednu zaveru protiv pravoslavlja i srpstva protiv kojih su se davno urotile sve zemaljske sile: Vatikan, masoni, Kominterna, novi svetski poredak, zelena transverzala, crvena tangenta, žuta hipotenuza i ljubičasta epicikloida. Toj zaveri sad su se pridružile i snage sa onog sveta, satanske sile iz inferna na čije je dejstvo Amfilohije posebno osetljiv, odatle mu valjda i nadimak Risto Sotona. Čim je otkrio satansku zaveru, Amfilohije se odmah dosetio da mu je Gospod darovao i pesnički talenat, koji je raskošno raskrilio u zbirkama "U jagnjetu je spas" i "Treptaji neizrecivog". Iz njegove nežne poetske duše, osetljive i na najtiši vapaj titraja, u reči se izlio ovakav treptaj neizrecivog, na osnovu ličnog iskustva opštenja sa onostranim silama zla:   

Usred pakla, u koloni skupili se svi demoni

U Tartaru, ispod Hada

Sotonina tutnji banda

Usred pakla, u koloni

Skupili se svi demoni

Sastali se, pa govore

Kako mene da obore

 

Da mi uzmu nekretnine

I po crkvi zulum čine

Da mi otmu blago moje

Gde se sveti novci roje

 

Zle satanske sile žele

Manastire i hotele

Malo im je zlatno tele

Uzeli bi i motele

 

Đavlu para nikad dosta

Sa ćuprije i sa mosta

Vragu vazda treba love

Za loživo i kotlove

 

Meni Demon ne da mira -

Krug deveti renovira

O sefu mi Đavo radi

Krug deseti da sagradi

 

Manastir je nama Ostrog

Podario lično Gospod

Ne dam Vragu bezbožniku

Da prisvoji zlatnu koku

 

Zbijajmo se drug do druga

Naša borba biće duga

Zbijajmo se brat do brata

Da skinemo Đavla s vrata

 

Sačuvajmo nekretnina

Svaki pedalj, svaki kvadrat

Crkvena je imovina

Naš Getsiman, naš Ararat

 

Šta je crkva bez poseda?

Bez prihoda milionskih?

Samo tuga, jad i beda

Robovi smo vavilonski

 

Nek Hrist jaše na magarcu

Mirno vozim ja audi

Crkvenome buđelarcu

Đavo ne sme da naudi

 

Đavlu zube pokažimo

Ujedajmo kao zvere

Ako novac izgubimo

Ostaćemo i bez vere

Amfilohije, kao poeta lak na stihu i obaraču, nije se zaustavio na jednoj pesmi, jer to ni izdaleka nije dovoljno da iscrpi osebujnu temu demonskih sila osovine koje su zaposele bogobojazni mitropolitov um. Zato je odmah sročio i sledeće stihove, jer kad mitropolit propeva, on za pojas ne ume da zadene:

Ne otimajte mi hramove

Veruj mi, cenjeni Bože

Iz tesne iskočiću kože

Ako mi svetinje otmu

Jer hram je ram za grabež i haram

 

Veruj mi, o Savaote

Duša mi peva kad novci se kote

Ne daj da mi orobe kasu

Jer keš je keš, sve drugo je treš

 

Samo nemoj po zakonu

Nikad ne bi bilo krvi

A poslednji bio bi prvi

Kad bi bilo sve po zakonu

 

Ja sam jedina vlast i drugu ne poštujem

Kakvi su to glupi paragrafi

Kad isto je i Đavolu i đakonu

Pa nek se zna

 

Satanske se skupile sile

Da bi mi konce smrsile

Uvek je zavidnika bilo

Jer Đavo je Vrag, mada mi je drag

 

Nikada parica dosta

Na Hristovom putu sve košta

I kapital se obrne za tren

Al’ tren je tren, a plen je plen

Sad mi je prekardašilo

Imam manastir Ostrog i hotel Podostrog

I neću da ih dajem

Ne može u lopovsko gnezdo da se uđe

Da se uzme tuđe

Lepo vam kažem

 

Ne otimajte mi hramove

Bez njih će mi se džepovi isprazniti

Ostavite ih, u njima ću čuvati

Poluge zlata žute kao dukati

 

Ne otimajte mi hramove

U njima sam se bogatio

Na tuđoj nevolji

Bogatstvo sam stekao

 

Ludi smo, Gospode Bože

Nama ni Đavo ništa ne može

Ne može sa rogatim šut

Jer Vrag postaće trut kad ga sateram u kut

 

I da budemo sasvim načisto

Ne zovu mene uzalud Sotona Risto

Šta mi može iz pakla amater

Jer Đavo je pacer, a Risto je maher

 

Samo nemoj po zakonu

Jer meni zakon u topuzu leži

Kad žezlom zavitlam sve se razbeži

Razbiću glavu i Satani i Demonu

 

Ne dam da me kažnjavaju

Jer oko mene ima više ubica

Nego crkvenih lica

Što narodnu muku mažnjavaju

 

Ne otimajte mi hramove

Bez njih će mi se džepovi isprazniti

Ostavite ih, u njima ću čuvati

Poluge zlata žute kao dukati

 

Ne otimajte mi hramove

U njima sam se bogatio

Na tuđoj nevolji

Bogatstvo sam stekao

 

O, zar moram da vam ponovim

Okanite ih se

Da vas Putin sve ne polomi
 

Kad smo već kod friških poetskih uzleta Amfilohija Radovića, nastalih iz egzistencijalne zebnje nad nekretninama u kombinaciji sa poetikom egzorcizma topuzom, red je da se podsetimo i njegovog ranog rada sa debi-albuma "It’s Only Money & Power, But I Like It". Reč je o čuvenom hitu koji je Amfilohije napisao kao obradu pesme Rolling Stones-a, tih osvedočenih "bezbožnika koji pevaju demonske pesme", kako se svojevremeno mitropolit plastično izrazio u jednoj muzičko-književnoj kritici. Još pre 11 godina Amfilohije je pokazao da nepogrešivo ume da prepozna demonske, satanske sile kad ih vidi ili, u ovom konkretnom slučaju, čuje. U međuvremenu je toliko izoštrio sluh za Đavolovo delovanje, sve slušajući Rolling Stones-e, da nije nikakvo čudo što je odmah prepoznao u kom grmu leži Baal i sprema se da zajedno sa svojim kolegama Azazelom, Asmodejom, Belzebubom, Mamonom i Molohom zavojšti na mitropoliju i njene svete nepokretnosti. Možda se mahovina ne hvata na kamen koji se kotrlja, ali to presađenom kamenu koji u mitropolitovim grudima vrši ulogu srca to niko ne sme da kaže. A sada reč i mikrofon ima poeta Amfilohije:

Sympathy for the Amfilohije

Dozvolite da se predstavim

Radović, Amfilohije Radović

Ali to nije moje pravo ime

Ja sam čovek bogatstva i moći

Ja sam Božji gnev na zemlji

Agire je za mene malo dete

Već dugo sam ovde, u dolini plača

Koju natapam tuđim suzama

Uvukao sam se u mnoge duše

Ispunio sam mnoga srca mržnjom

Neka kucaju u ritmu koračnice

Ali moja misija još nije završena

Bio sam tu i kada je Sloba

Imao svojih pet minuta

Stavio sam kamu u desnicu Izabranog

Od Boga i od naroda serbskog, najstarijeg

Blagoslovljeno sečivo, poškropljeno svetom vodicom

Paralo je neverniče utrobe

U novom krstaškom pohodu

Osveta je moja, ali On će je izvršiti

Pleased to meet you

Hope you guess my name, oh yeah

But what’s puzzling you

Is the nature of my game, oh yeah (woo woo, woo woo)

 

Vukao sam se kao prebijeni pas

Kada je došlo vreme za promene

Čamio sam u keliji sa 5 zvezdica

Zagledan u pupak prebirao

Brojanicu sa mrtvačkim glavama

Birao sigurnu ruku za snajper

Čekao sam svoj čas

Najzad, suknuo je otrov iz Zmijinog zuba

Pravo u srce promena, precizan kao Božja promisao

Tekućina spravljena u mojim retortama

 

Tokom nadgrobija, dok sam bljuvao

Mržnju po strvini, nešto se u meni smejalo

Možda Kezilo, možda neki drugi podstanar

Grohot se orio u moždanim vijugama

Plavio svaku ćeliju trošnog tela

Smeh je izbijao kroz pore poput znoja

Talasi slanog smeha zapljuskivali su hram

Na lađi spasenja davljenici su disali na škrge

Kamere ništa nisu zabeležile

 

Pleased to meet you

Hope you guess my name, oh yeah

But what’s puzzling you

Is the nature of my game, oh yeah (woo woo, woo woo)

 

Vikao sam: „Ko je ubio Zorana?“

Mada smo to učinili vi i ja

Igrao sam kazačok na svežim humkama

Izvodio striptiz uvijajući se oko krstače

Pokazivao pukovničke epolete istetovirane na ramenima

 

Molim vas, dozvolite da se predstavim

Ja sam čovek bogatstva i moći

Postavio sam zamke za naivne i nevoljne

Neka ostave svaku nadu i dođu u moju jazbinu

 

Pleased to meet you

Hope you guess my name, oh yeah

But what’s puzzling you

Is the nature of my game, oh yeah (woo woo, woo woo)

 

Svaki pandur je lopov

A svaki ratnik svetac

Par – nepar, crno - belo

Zovi me prosto Nepomenik

Ali ne izgovaraj moje ime ni u snu

Jer dolazim sigurno kao Fredi Kruger

Surfujući na talasu žileta

Ako me sretneš na ulici

Videćeš dva voda vojske, čitavu legiju

Upravo pristiglu iz Gadarinskog jezera

Tamo je pokušao da me udavi onaj ludak

Ali sam mu brzo došao glave

Kad me sretneš, celivaj mi ruku

Pokloni se Božjem izaslaniku

Daću ti kap crne blagodati

Urezaću ti se britvom u sećanje

Pamtićeš me po zlu

 

Pleased to meet you

Hope you guess my name, oh yeah

But what’s puzzling you

Is the nature of my game, oh yeah (woo woo, woo woo)

 

A sada mi reci kako se zovem

Da li pogađaš moje pravo ime

Reci mi brzo kako se zovem

Ili ćeš ćutati zauvek

*Tekst prenosimo s portala AntenaM

Oceni 5