#Satisfaction: kad se digne ruska kuka i motika

Priča o spontanoj solidarnosti, angažovanosti, te pobedi slobode nad birokratijom, dobila je pre nekoliko nedelja neobičan oblik, a pošto su kadeti ruske Pilotske akademije napravili parodiju po ugledu na spot za pesmu Satisfaction, koji se pojavio sada već daleke 2002. godine.

Originalni video, koji je pre petnaest godina snimio italijanski DJ Benny Benassi, i sam predstavlja neku vrstu parodije, te kritikuje muzičke sadržaje tog vremena, erotiku, i marketing. Glavne uloge su dodeljene nekolicini oskudno odevenih mladih žena, a radnja se vrti oko njihovog veštog baratanja različitim alatkama, od čekića do bušilice za beton. Na ekranu se pojavljuju imena junakinja, te tehničke specifikacije alatki, dok one, poluotvorenih usana zakivaju i buše, te svojim telima kontrolišu neobuzdane komade alata.  Sa druge strane, u verziji koju su napravili mladi kadeti, sve uloge igraju muški junaci, a radnja se odvija u studentskoj spavaonici, a uz pomoć dostupnih rekvizita – metle, pegle, te boce sa tečnošću za čišćenje staklenih površina. I njima manjka garderobe, te su odeveni samo u donji veš, sa dodacima koji su preuzeti sa vojnih uniformi, pa izgledaju kao omaž radu Toma od Finske.

Kadeti, navodno, nisu želeli da svoj video uradak javno plasiraju, ali se sadržaj sredinom januara ipak otisnuo u online vode, te izazvao burne reakcije javnosti i države. Tako je ministarstvo avio-saobraćaja najavilo istragu koja će za cilj imati da utvrdi sve okolnosti pod kojima je video napravljen, te zbog kojih je došlo do neviđenog incidenta. Oglasila se i kancelarija državnog tužioca, ali je malo posle toga usledilo saopštenje da ni jedan zakon nije prekršen. Direktor Pilotske akademije uporedio je mlade junake sa grupom Pussy Riot, čije su članice, a toga se dobro sećamo, osuđene na po dve godine zatvora pošto su pokušale da snime spot u jednoj katedrali. Gradonačelnik je pozvao akademiju da kadete kazni, ali da ih ipak ne izbaci iz škole.

Državna televizija emitovala je video tokom različitih emisija, te informativnih programa, povećavajući tako broj gledalaca, a sve uz sočne komentare o seksualnosti koja je očigledna, i koja je provokacija. O tome su najviše i najslikovitije govorile sestre Екатерина i Нина Лебедевы, obe seksološkinje, u braon pantalonama i sakoima ispod kojih diskretno vire čiste bele bluze.

I onda se dogodilo čudo – rusku internet teritoriju počeli su da preplavljuju slični sadržaji, a u znak podrške mladim kadetima, obeleženi haštagom #Satisfaction. Angažovali su se učenici brojnih škola, poput trgovačke, poljoprivredne, te medicinske, potom konjušari, pozorišni radnici, medicinske sestre, braća i ostala familija, i na kraju članice ženskog biatlon tima. Svi snimci sadrže poruke podrške, te kratke biografije učesnika, poput one – „Učenici medicinske škole u znak podrške vojnim kadetima.“

Snimci su nastavili da pristižu, ima ih mnogo, te potiču iz najrazličitijih delova ruskog društva – od osamnaestogodišnjih učenika, preko ljubitelja sauna srednjih godina, do starijih građana koji retko napuštaju svoje stanove, i svi zajedno čine najbolji dokaz da Rusija nije konzervativna kao što je Kremlj predstavlja poslednjih godina. Sociolozi to već dobro znaju, budući da i pored toga što Putin ovu zemlju predstavlja kao centar neke izmišljene tradicionalne civilizacije, a sa elementima teške distopije, ankete i istraživanja ukazuju na potpuno drugačije stanje u društvu. Dokazi koji idu u prilog tome padaju u senku crkvenih delovanja, te homofobičnih glasnogovornika, koji su i najglasniji u izlajavanju basni o tim tradicionalnim vrednostima, a koji su ujedno i noseći stubovi vizije koja se rodila i raste u Kremlju, koji građane ove zemlje konstantno podseća šta bi trebalo da misle i govore, i koga da mrze.

Ako se u obzir uzme državna homofobija, koja predstavlja zvaničan stav prema čitavoj manjini, ova parodija je najčistiji oblik protesta, iako to možda nije bila prvobitna namera. Ona na najzdraviji način demonstrira da su Rusi još uvek sposobni za povezivanje i podršku, a uprkos državnom monopolu nad javnim prostorom, i uprkos strogim kaznama za takozvano „propagiranje homoseksualnosti.“ Svaki novi snimak tako predstavlja podršku mladim kadetima, te sposobnost običnih građana da se organizuju i deluju zajedno.

Kako nastavljaju da se umnožavaju, novi sadržaji su sve manje seksualni, a sve više smešni, ali su scene u većini slučajeva ono što se smatra homoerotskim sadržajem, što je značajno ako se zna da je u pitanju duboko homofobična zemlja, u kojoj je mržnja nad jednom manjinom ozakonjena i učinjena pravilom, čak i obavezom. Tako je homoerotska parodija na spot koji su svi već zaboravili postala simbol slobode i otpora tiranskoj vlasti.

Izvor: The New Yorker

Preveo Milan Živanović