Kad se skamenjen pred besne vrance bacao
Apop 03 S

Photo: ppcorn.com

Sebastijan u snu

Za Adolfa Losa

1.

Majka je nosila detence pod belom mesečinom,
u senci oraha, prastare zove, opijena
makovim sokom, drozdovom žalopojkom;
i polako
nadnosilo se nad nju sažaljivo bradato lice

tiho sred prozorske tmine; a staro pokućstvo
predaka
rastakalo se; ljubav i jesenje sanjarenje.

Ovako taman dan u godini, tužno detinjstvo,
kada je dečak tiho silazio k svežim vodama, srebrnim ribama: 
tišina, lice;
kad se skamenjen pred besne vrance bacao,
i u sivu se javljala noć njegova zvezda nad njim;

ili kad je vođen ozeblom majčinom rukom
išao uveče jesenjim grobljem Svetog Petra,
kada je nežan leš tiho u tmini sobička ležao,
i onaj nad njim dizao hladne kapke.

On je pak bio sićušna ptica u golom granju,
otegnuto zvono u večeri novembra,
očeva tihost, dok se u snu spuštao
niz sumračne zavojite stepenice.

Oceni 5