Antologija poljske poezije (2)
Famil 02 S

Photo: tumblr.com

Sećanje na san iz 1963. godine

Sanjao sam

Lava Tołstoja

ležao je u krevetu

ogroman kao sunce

u grivi

raščupane kose

lav

video sam njegovu

glavu

lice od zlatnog talasastog lima

niz koje se slivala

neprekidna svetlost

odjednom se ugasio

pocrneo

a koža njegovih ruku i lica

bila je hrapava

ispucana

kao hrastova kora

upitah ga

»šta treba činiti«

»ništa«

reče

kroz sve crte

pukotine

zaplovi prema meni svetlost

poče se rasplamsavati

ogromni zračni osmeh.

*Preveo Petar Vujičić

Oceni 5