Šta bi bilo da baba nije promenila kanal?
Priru 08 S

Photo: Slajdovi Obrazovnog paketa za vrtiće 2016

Seksualno obrazovanje ne nosi kravatu

Ni danas srpsko društvo nije nestrpljivo da reši neka od najosetljivijih pitanja, pa, vrlo sigurno u sebe, tvrdi kako je savršeno, ali samo u onoj meri koliko mu prosečan srpski fašista to dozvoli. Ludilo, a slobodno ga možemo tako nazvati, ne menja se već decenijama. Život i bezbednost pojedinca još jednom su prilagođeni kulturi i tradiciji naroda koji žive na teritoriji Srbije.

A upravo je ta tradicija ona koja štiti nasilnike, a nasilje pakuje u kategoriju porodične, rođačke, pa i vršnjačke tajne. I kako da se jedanaestogodišnja devojčica uhvati u koštac sa tim i objasni učiteljici da to što „njen tata nosi kravatu“ ne znači da je „fin čovek“ i da je ne zlostavlja. Kako da reaguje otac čiji dvanaestogodišnji sin gleda Severinine porniće nego onako kako ga je baš ta tradicija naučila: „Ma svašta oni danas gledaju.“ I šta da radi učenik jedne beogradske škole koji tek posle trećeg sastava iz srpskog jezika i književnosti, u kojima piše o svojoj homoseksualnosti, neprihvatanju i nameri da izvrši samoubistvo, dobije poziv od školskog psihologa koji mu kaže „kako je to verovatno samo faza i kako nije toliko poseban.“

U tobožnjoj nameri da zaštite decu, srbijanski glasnogovornici na sve teme, a naročito one koje se tiču ljudskih prava, zaboravili su kako prema svim statistikama već postoje ona koja trpe zlostavljanje, a trpe ga bez ikakvih alata koji bi im pomogli da se zaštite ili potraže pomoć. Obrazovni paketi za učenje o seksualnom nasilju nad decom trebalo je da ponude te alate i pomognu deci da bolje prepoznaju i shvate potencijalnu opasnost.

Ali “tradicionalno srpsko društvo” u podučavanju dece da ne moraju uvek pristati na nežnosti koje im pokazuju članovi porodice, ako im se to ne dopada, čita kako se deca uče da je porodični dom najopasnije mesto na svetu, a u lekcijama o homoseksualnosti prepoznaje podstrekivanje dece na homoseksualne odnose, nikako podstrekivanje na razumevanje i toleranciju. Tako se jedna ćelija tog društva pita “Nije li to onda seksualizacija dece – njihovo nasilno uvođenje u svet seksualnosti, u svet odraslih, pa i u svet patologije? I nije li upravo to – nasilje nad decom u ime borbe protiv nasilja?” zaboravljajući da deca nisu tek prazne ljušture i da vrlo dobro prave razliku između dobronamernog dodira i onog od kojeg se prevrće nešto u stomaku, te da bi ih ovi priručnici upravo zaštitili od te seksualizacije koju pominje.

I uzalud iz Ministarstva prosvete upozoravaju kako smo svedoci raznih oblika nasilja nad decom, incesta, pedofilije, sve većeg broja maloletničkih trudnoća, prekida trudnoća s trajnim posledicama, jer prosvetarska kuka i roditeljska motika ne vide tu nikakav problem. U stvari vide: problem je jedino u tome što materijal “nije prilagođen srpskoj tradiciji” i još više u tome što su ga, između ostalih, sastavljale i lezbejke, a njima je jasno da lezbejstvo potire svaku stručnost i uništava kompetentnost.

Ti obrazovni paketi su nastali kao proizvod prve Nacionalne studije o društvenom problemu seksualnog zlostavljanja dece u našoj zemlji, rađene tokom školske 2014/2015. godine. Ona je pokazala veoma zabrinjavajuće podatke da na uzrastu od 10 do 18 godina u svakom školskom odeljenju u Srbiji postoje četiri deteta koja su preživela određeni vid seksualnog nasilja, a da od dve trećine dece koja ispričaju odraslima šta im se dogodilo, više od polovine odraslih ne preduzme ništa.

Ali nije tačno da odrasli ne preduzimaju ništa. Oni se neustrašivo bore protiv rezultata ovakvih statistika, jer porodica je nešto u šta se ne dira. Pa dok gledaju kroz prste onima koji decu vaspitavaju pod sloganom “ja sam te rodio, ja ću te i zlostavljati”, naporno rade da zarade za internet, a na internetu je gugl, pa neka dete gugla ono što dete vidi. Svašta oni guglaju ovih dana.

Pre interneta je bilo drugačije, a ni o nasilju se nije puno govorilo. Kopalo se po rođačkim bibliotekama, seckalo iz porno časopisa, pričalo o deliću erotske scene koju smo uhvatili na tv-u pre nego što je baba promenila kanal.

Moja najranija sećanja o seksualnim znanjima sežu u predškolsko vreme. Čini mi se da sam imala četiri godine. Imala sam bebu lutku i mama je valjda u toj lutki videla mogućnost za otvaranje tabu teme. Majka mi je objašnjavala preko rađanja beba paralelno seks ili je barem pokušala. Sve je rekla u par rečenica, da kada se muškarac i žena zaljube onda imaju seksualni odnos i imaju decu. Nije pominjala uživanje u seksu, orgazam, masturbaciju. Kasnije, kada sam imala otprilike pet ili šest godina imale smo češće razgovore, jer sam i ja postavljala pitanja koje bih načula od druge dece u vrtiću. Deca su pričala kako noću čuju roditelje koji uzdišu. Tada sam sve saznala kako se zove muški, kako ženski polni organ, šta je potrebno sve detaljno da se rode deca, crtala mi je spermatozoide i jajnu ćeliju, ali opet – izostavila je deo o uživanju. Marijana, 30

Nisam sigurna kad sam prvi put čula nešto na ovu temu. Sećam se da sam sa drugaricama igrala igru "šta ko kome radi". Bio je to drugi ili treći razred. Igra se zasniva na upisivanju, a kasnije i povezivanju imena, radnje, delova tela i mesta. Jednom prilikom je jedna od drugarica napisala za radnju "jebe". Kako niko od nas ostalih nije znao šta to znači, ona nam je objasnila da je to "kad se dvoje vole i spavaju zajedno, to se desi". Sanja, 29

Prvi put sam čuo za seks, pa ni ne sećam se tačno. Mislim da nisam umeo ni da govorim. Deda me je stavio u krilo i rekao da smo mi u familiji svi jebači i da sam ja zbog toga zasigurno već najbolji. To se sve dešavalo kad sam imao možda pet godina, a ćale mi je jednom u to neko vreme mog detinjstva, dok me je terao da trčim po dvorištu za loptom, ispričao kako je na nama muškarcima važan zadatak. Mi smo najbitniji za produžetak ljudske vrste i ispričao mi je kako je bitno da oplodim neku ženu i kako ću najviše u životu da uživam u seksu. Još uvek krijem od njega da sam gej i da ne nameravam da oplođavam bilo koju ženu. Marko, 31

Ne sećam se tačno kada sam prvi put čula o seksu. Kod kuće se o tome nije pričalo, a sećam se da bi se, kada bi na tv-u bila neka scena seksa, kanal odmah menjao uz neki izgovor. Najviše sam čula od prijatelja I poznanika, kada bi pričali o iskustvima koja su imali. A u tim pričama muškarci koji imaju seks bili su face, dok se na devojke odmah gledalo drugačije..odmah bi se tu provukla neka nit srama. U školi se o tome nije govorilo, bar ne na časovima. Bili smo prepušteni sami sebi I informacijama koje dobijamo od drugih, obično vršnjaka. I sve se svodi na to kako se ko snašao u svemu tome, kako se uspevalo ili ne da se sačuva osećanje vrednosti I sopstvene ličnosti. Marija, 34

O tome se u mojoj kući nije pričalo. To znam zasigurno, roditelji su uvek bili uzdržani, često su se svađali i nikada nisu pokazivali neku bliskost preda mnom. Prvi put sam čuo za seks u školi, kad sam bio prvi ili drugi razred osnovne škole. Jedan moj drug doneo je neki porno časopis u školu i pozvao nas par da ga razgledamo posle časova. Sećam se da sam danima maštao o onome što sam video, najviše o ženskim grudima. Hteo sam čak i neki časopis da kupim i danima sam kružio oko trafike, ali nisam imao hrabrosti. Mislio sam da bi me zemlja progutala. Razvio sam ideju o seksu kao o nečemu čega se treba stideti. Petar, 28

Sve što kažemo na ovu temu ostaje na površini svesti, a u našim svakodnevnim životima seks će ostati ono o čemu se ne govori. Zanimljivo je da u vreme radikalne tabloidizacije srpskog društva sindikati prosvete i roditelji burno reaguju na priručnike koji bi mogli da donesu siguran okvir i pojasne deci sadržaje kojima su svakako okruženi. Nestručna javnost odnela je pobedu nad stručnjacima koji su ozbiljno radili na ovom materijalu, a krik sa društvenih mreža porazio je i Ministarstvo prosvete koje je priručnike povuklo iz upotrebe.  I dok roditelji kažu kako je seksulno obrazovanje neophodno, ali valjda ono koje se ne bi bavilo seksom, nastavljaju da žive uz devizu “pomozi bože da dete na internetu pronađe pravi odgovor na ono što ga zanima.”

Oceni 5