Seksualnost, anksioznost i prihvatanje različitosti

Pitanje seksualnosti uopšte, a na prvom mestu seksualnih sloboda, i u vezi s tim seksualne orijentacije, se sve više ukazuje kao veoma aktuelno, goruće iz više razloga. Budući da kao društvo težimo ka jednom liberalnijem stavu koji će nas osloboditi kalupa, problem seksualnih sloboda, koji počiva na razumevanju odnosno nerazumevanju različitih seksualnih identiteta, traži da bude rešen, da bismo mogli da proglasimo jednu tolerantnu sredinu, koja se ne ograđuje od različitosti. Iako formalno težimo ka slobodama, čini se da u praksi to nije uvek slučaj i pojedinci koji ne mogu da se ostvare u tradicionalnim partnerskim zajednicama sve češće razvijaju osećaj anksioznosti koji ih svakodnevno prati, budući da uvek postoji pitanje da li će ih pojedinci ili zajednice stigmatizovati ili odbaciti iz prostog razloga što se njihov identitet razlikuje od onoga što se smatra prihvatljivim. Ovo je nesumnjivo razlog da se aktivno bavimo temom seksualnih sloboda i ne ignorišemo kolektivnu anksioznost koja je prisutna u LGBTIQ+ zajednici na ovim prostorima, a zbog nje neretko gubimo mlade i perspektivne ljude, koji ne mogu da preskoče taj kamen spoticanja koji društvo pred njih nepravedno postavlja.

Vidovi diskriminacije i njihov efekat na LGBTIQ+ pojedince

Članovi LGBTIQ+ zajednice u regionu su gotovo svakodnevno u situaciji da se susreću sa diskriminacijom na različitim planovima. Govorimo o diskriminaciji na radnom mestu ili u okviru procesa zapošljavanja, na društvenim događajima, u okviru svakodnevnih aktivnosti, pa čak i u domenu pružanja zdravstvene nege. Iako smo na papiru svesni da je diskriminacija po svakom osnovu negativna društvena pojava, ona se, čini se, ipak stalno ponavlja i predstavlja prepreku na putu LGBTIQ+ pojedinaca kroz život. U zavisnosti od brojnih faktora, pa i samog sklopa ličnosti pojedinaca/ki, reakcije na ovakvu situaciju mogu biti različite, ali je formiranje neke vrste odbrambenog mehanizma neizostavno. Retki će biti dovoljno svesni svoje lične vrednosti i postaviti se iznad čitave situacije, uz uslov da neki od vidova diskiminacije ne ugrožava direktno njihovu egzistenciju i da je njhovo usko okruženje takvo da nije i samo izvor diskriminacije, dok će kod drugih doći do razvoja određenih anksioznih poremećaja, čija je paleta manifestacije zaista široka, kao i eventualni konačni ishodi. Iz ovog razloga je važno postojanje organizacija i centara koji mogu ponuditi pomoć pojedincima/kama koji/e se nalaze pod pritiskom sredine iz ovog razloga, kao i aktivno upućivanje istih da potraže rešenje u cilju unapređivanja svog mentalnog zdravlja i prevazilaženja problema.

Istraživanje sopstvene seksualnosti

U zavisnosti od sredine u kojoj se osoba nalazi, ili sama prihvatiti svoju seksualnost, ili će joj biti potreban duži vremenski period za samopreispitivanje i konačan “izlazak iz ormara”. U osnovi je samo preispitivanje sopstvene seksualnosti zaista kompleksan proces, koji može rezultirati i pogrešnim zaključcima ukoliko je previše intenzivan. Ovo može da dovede do pojave homoseksualnog opsesivno-kompulzivnog osećaja koji u osnovi podrazumeva samopreispitivanje heteroseksualne osobe u vezi sa eventualnim homoseksualnim sklonostima, koje je podstaknuto strahom, a koji je upravo i faktor koji dovodi do izostajanja seksualnog nagona ka osobama suprotnog pola. S druge strane, mladi ljudi koji pretpostavljaju svoju seksualnu orijentaciju koja nije heteroseksualna, mogu da osećaju strah i da dođu do pogrešnih zaključaka, jer je strah okidač za izostajanje seksualnog nadražaja. Prvi korak je oslobađanje od bojazni, a zatim sledi samopreispitivanje koje je deo intime i na ovom putu ka konačnom razumevanju sopstvene sekualnosti mogu da pomognu rekviziti kao što su vibratori ili različiti sadržaji koji izazivajuo seksualno uzbuđenje. Put ka razumevanju svog seksualnog opredeljenja za mnoge neće biti toliko kompleksan i sazrevanjem će spontano doći do zaključka da li ih privlači isti ili suprotan pol, dok će upravo zbog društvenog faktora neki morati da se suoče sa strahovima pre no što prigrle svoju seksualnost, koja je deo njihovog identiteta.

Različitost kao uslov za usamljenost

Osnovni problem sa kojim se susrećemo prilikom razumevanja položaja LGBTIQ+ osobe u našem društvu jeste prihvatanje različitosti. Različitost kao pojam svakako ne egzistira isključivo u domenu seksualnosti, već govorimo o pojmu velikog opusa i ovaj problem je samim time primenjiv na sve segmente življenja i ličnosti pojedinaca. Kada dublje promislimo o pojmljenju različitosti kao problema, gotovo ćemo prezreti činjenicu da o tome treba da diskutujemo, jer je upravo različitost osnova svih lepota ovog sveta a ukalupljavanje ga lišava lepote. S druge strane, ovo jeste svojevrsna “borba sa vetrenjačama” i različitost ne bi bila različitost da je u većini. Iz tog razloga je jasno da među LGBTIQ+ osobama vlada opšti osećaj usamljenosti i izopštenosti, naročito ukoliko su pogledi sredine kojoj pripadaju (odnosno, ne pripadaju) uski u smislu stroge podele na dobro i loše, ispravno i pogrešno. U ovakvim situacijama mlad čovek će biti suočen sa činjenicom da pripada onom “pogrešnom” i to će dovesti do široke palete negativnih osećanja, kako prema svetu tako i prema sebi samom, te i kriviti sebe za nasilje koje se nad njim vrši od strane netolerantne sredine. Malo je osoba koje će neprestano uspešno odolevati pritisku sredine koju odlikuje homofobija i koje se neće barem na kratko zapitati da li je to društvo koje prezire različitost u pravu. Osećaj da je “sam protiv svih” pojedinca/ku ponekad može da dovede do misli da “svi” zapravo imaju razloga da ga odbace, a osećaj usamljenosti sam po sebi može imati veoma negativan efekat na zdravlje i može da dovede do drugih vidova negativnih odnosa prema sebi. Ovo je svakako razlog da se radi na utvrđivanju snažne LGBTIQ+ zajednice, jer postoji potreba da se ukine taj osećaj usamljenosti LGBTIQ+ pojedinaca/ki.

Zamoreni dokazivanjem sopstvene vrednosti i “normalnosti”

Iako se ukazuje sve jača potreba da se članovima LGBTIQ+ zajednice prizna “normalnost”, činjenica je da oni sami neprestano moraju da dokazuju da pripadaju ovom društvu, da doprinose boljitku i da su vredni sredine koja ih prihvata. Sama ta činjenica govori u prilog tome da nismo blizu konačnog proglašavanja slobodne i tolerantne sredine, koja ne odlučuje da li joj pojedinci pripadaju na osnovu toga da li ih privlače muškarci ili žene, da li ne osećaju seksualni nagon, da li imaju monogamnu vezu ili često menjaju partnere/ke. U teoriji ćemo shvatiti da ne postoji osnova za odbacivanje pojedinca ukoliko njegovo ponašanje ne šteti drugima, dok ćemo u praksi ipak biti osuđivani zbog svakog iskoraka van ustanovljenog puta "ispravnosti". Zbog toga će LGBTIQ+ osobe, čak i u onim društvima u kojima su istopolni brakovi i porodice priznati kao legitimni, morati s vremena na vreme da zastanu na svom životnom putu i dokažu da su zaslužili prihvatanje. Ovo je vrlo zamorno i naposletku je izvor anksioznih poremećaja, jer znači stalni pritisak i osećaj da nas svet posmatra pod lupom.

Prvi korak ka zaista srećnom životu LGBTIQ+ pojedinca, nakon razumevanja sopstvene seksualne orijentacije i shvatanja svog identiteta, jeste da se okruži ljudima koji ga prihvataju i koji podržavaju sve što doprinosi njegovoj (odnosno njenoj) dobrobiti. Psihoterapija je takođe dobro oruđe za razumevanje sebe, sveta oko sebe i načina na koje možemo u njemu da postojimo, a koji će rezultirati našim ličnim osećajem zadovoljstva i prepoznavanjem sopstvene vrednosti.