Osvrt na dokumentarnu seriju „Allen v. Farrow“ (2021)
Allen 01 S

Photo: IMDb

Serijski pad Vudija Alena

Dilan Farou, usvojena kćerka Vudija Alena i glumice Mije Farou, optužila je 2017. godine poznatog režisera za seksualni napad koji se dogodio kada je imala svega sedam godina. Serija dekonstruiše isečak života tadašnje zajednice Mije Farou i Vudija Alena, koja je trajala 12 godina i bila naizgled nekonvencionalna. Članovi porodice Alen – Farou živeli su na različitim lokacijama. Vudi Alen sâm a Mija Farou sa decom, jer je Alen jasno izražavao stav da ne želi nikada biti otac. Ipak, u toj zajednici je rođeno jedno dete – Ronan i usvojeno dvoje – Mozes i Dilan. Treba spomenuti da je glumica i rađala i usvajala decu u prethodnom braku, te da je imala sedmoro dece do raskida sa Vudijem Alenom.

U seriji su prikazane brojne izjave očevidaca o čudnoj Alenovoj naklonosti prema usvojenoj kćerki Dilan, zbog čega je išao na terapiju kako bi se utvrdilo da li je takvo ophođenje u duhu očekivanog i očinskog. Zaključak je bio da postoji prisnost koja isključuje seksualne devijacije. Ubrzo, u januaru 1992. godine, Mija pronalazi nage fotografije druge kćerke Sun Ji u Vudijevom stanu i tada dolazi do konačnog raskida ove zajednice. Ipak, režiseru je bilo dozvoljeno da viđa decu. Iste godine, u avgustu 1992. godine, dok je Mija bila u  prodavnici, Vudi Alen je došao, uspeo da odvoji Dilan od ostale dece i nekako umakne dadiljama. Odveo je kćerku Dilan na tavan i  izvršio seksualni napad. Od tog trenutka počinje Mijina borba za pronalaženje istine. Snima devojčicine izjave kamerom, a sutradan je vodi do pedijatra čime započinje istražni postupak u dve države i vest dolazi do novinara.

Serija gradi narativ oko predatorskih sposobnosti Vudija Alena i ne bavi se samo konkretnim događajem, već rekapitulacijom „pre” i „posle”. Bitan preokret nastaje kada Vudi Alen saziva i održava konferenciju za novinare u eminentnom njujorškom hotelu, negira izjave o seksualnom zlostavljanju i govori da je zaljubljen u pastorku, tada dvadesetjednogodišnju, Sun Ji. Proračunato se koristi rečima zaljubljenost i ljubav. Javnost zaboravlja na optužbe za pedofiliju od pre nedelju dana čime se njegovo spinovanje javnosti prikazuje kao maestralno. Mija je okarakterisana kao ljubomorna, povređena žena koja želi da uništi višedecenijski rad reditelja, a Vudi kao osoba koja je samo poklekla pred čarima zabranjene ljubavi. Ovaj postupak je dodatno podelio javnost, jer su se seksualni napadi skoro stopili i pripisali drugoj kćerki, koja je u to doba bila punoletna, dok je slučaj seksualnog zlostavljanja Dilan ostao zapostavljen. Prilično maestralno manipulativan potez, skretanja pažnje na nešto kontroverzno, ali ipak, uzimajući u obzir godište Sun Ji, zakonski legitimno.

Vudi Alen pokreće borbu za starteljstvo nad najmlađom decom, uključujući Dilan, tvrdeći da je Mija nepodobna majka. U apsurdnoj borbi za starateljstvo, Miji se stavljao na teret  „sindrom otuđenja od roditelja”. Psihijatar Ričard Gardner, koji je osmislio termin, svedočio je 1992. godine na njujorškom sudu u korist Vudija Alena. Ovaj psihijatar samostalno je objavio nekoliko knjiga u kojima objašnjava da je jedan od načina da se dete odvoji od muškog roditelja upotreba optužbi za seksualno zlostavljanje. Ukratko, majke manipulišu decom u cilju otuđenja od oca. Nažalost, ovaj „sindrom” bio je prihvaćen i kasnije veoma korišten u borbama za starateljstvo.

Serija se snimala u tajnosti tri godine i ističe se istraživačkim postupcima, tačnije traženjem starih sudskih spisa i iznošenjem u javnost nepoznatih detalja. Saznajemo da je devojčica čak devet puta bila ispitivana od strane dve socijalne radnice, a da su njihove beleške nestale i da je ostao samo krajnji izveštaj. U izveštaju klinike stoji da je Dilanino svedočenje nekonzistentno i nimalo verodostojno. Izvršen je pritisak i na drugog socijalnog radnika Pola Vilijamsa. Njegove beleške ukazuju da je on u potpunosti verovao maloj Dilan, ali taj isti Vilijams dobija otkaz tokom rada na ovom slučaju uz šturo obrazloženje da nije poštovao odluke nadležnih. Vilijams se ne predaje, optužuje gradonačelnika za zataškivanje i biva vraćen na posao, ali nikada na zadatak koji mu je bio dodeljen. U njegovu odbranu staje tada i Glorija Stajnem koja daje izjavu i u ovoj seriji. Naime, ona smatra da je reč o velikoj nepravdi - moćni ljudi su jednostavno zatvorili slučaj. Pored velikog otpora i očiglednih opstrukcija, sudija iz druge države odlučuje da ima osnova za krivično gonjenje, ali zaustavlja proces kako Dilan ne bi morala da svedoči jer je uvideo da bi moglo doći do retraumatizacije deteta. Režiserski tim Kirbi Dik i Ejmi Ziring preispituje odluke klinike, socijalnih radnika, lekara i naposletku sudstva. Ovo je jedan od najbitnijih aspekata zato što  ukazuje na nepravilnosti pravosudnog sistema i  očiglednu pristrasnost.

Pored  Mije i Dilan Farou, u seriji se pojavljuje i Ronan Farou, Vudijev i Mijin biološki sin, novinar i dobitnik Pulicera za razotkrivanje Vajnstina. Redom, kao u svakom dokumentarcu, slušamo zapažanja brojnih porodičnih prijatelja, stručnjaka, advokata, istraživača.  Serija obiluje dokumentarnim materijalima, fotografijama, novinskim člancima, privatnim videozapisima, kao i snimljenim razgovorima između Mije Farou i Vudija Alena.  Osvetljava se novi ugao gledanja na privatni život režisera jer se u seriji pojavljuje i model Kristina Engelhart koja govori o vezi sa Vudijem Alenom. Kristina je svega 16 godina kada su se upoznali i 17 godina kada su počeli da se zabavljaju, zbog čega veruje da mu je uprava ona poslužila kao uzor za stvaranje mladog ženskog lika u filmu Manhattan (1979). Podsetićemo se, u filmu se zabavljaju sedamnaestogodišnja devojka i čovek od 42 godine. Gledaocima se servira ovakva ljubavna priča kao konvencionalna, a Vudi Alen u skoro svakom filmu gradi parove: veoma mlada žena i stariji muškarac koji ne može da odoli „čarima“ devojaka. Očigledno je reditelj u privatnom životu birao takve mlađe partnerke, ranjivije i stidljivije. Kristina Engelhart izjavljuje da je bila četiri puta silovana do 14. godine života, te da je u Vudiju Alenu videla sigurnost. Vudijeva pastorka, danas supruga, Sun Ji nikada nije imala fizički kontakt sa muškarcem pre Vudija Alena. Svedoci govore i o predatorskim sposobnostima reditelja i ističu da je on godinama unazad pripremao Sun Ji, kao i da je započeo sa njom vezu dok je još pohađala srednju školu.

Nekadašnja pastorka i nekadašnji očuh, Vudi i Sun Ji, usvojili su dvoje dece, a tu činjenicu i  danas Alen koristi kada se spomene optužba za seksualni napad - zar bi sud dozvolio pedofilu da usvoji decu? Nisam sigurna šta je pravi odgovor, očeva i očuha pedofila ima u celom svetu, a Mija Farou je precizno objasnila zašto niko nije želeo da poveruje u optužbe o seksualnom prestupu. Vudi Alen je živi, hodajući simbol Njujorka. Svi ga prihvataju i niko ne želi da mu se zameri, jer se to zameranje izjednačava za činom svojevrsne izdaje i nepriznavanja njegove veličine. Serija nas navodi da preispitamo da li uopšte možemo da imamo odvojen pogled na njegov život i njegov rad?

Stvaraoci poput Majkla Džeksona i Romana Polanskog i dalje imaju veliku bazu obožavatelja iako je javnost upoznata sa njihovom seksualnim prestupima. Običnom uživaocu, recipijentu dela teško je da prihvati idole kao nesavršene zato što izjednačavaju delo i stvaraoca. Smatram da je bitno da znamo istinu jer umetnička dela briljantnih umetnika, koji su istovremeno ne toliko briljantni ljudi, mogu biti podvrgnuta našim ličnim kritičkim sudovima ako imamo uvid i u neke strašne odeljke njihovih privatnih života. Tek onda bi mogla da usledi individualna odluka – gledati ili ne gledati, voleti ili ne voleti njihovo stvaralaštvo.

Posle gledanja ove mini serije, pročitala sam ocene i komentare gledatelja i gledateljki na nekoliko platformi od kojih izdavajam IMDB. Negativni komentari su orjentisani na naslov „Alen protiv Farou“ zbog čega su reditelji optuženi za prikazivanje isključivo jedne strane. Ali, Vudi je već više puta ispričao svoju priču i nastavio sa svojim životom, snimao filmove, primao nagrade. Na kraju, istaknuto je da Vudi i Sun Ji, kao i sin Mozes, nisu želeli da učestvuju u ovom dokumentarcu. Čudno mi je da su gledaocima promakli sudski spisi iz borbe za starateljstvo koji su svi bili imenovani – Alen protiv Farou, iz čega sam zaključila zašto je odabran baš ovakav naslov. Uostalom, ovo jeste lična priča Dilan Farou, ali mnogo više čitave porodice Farou, pa samim tim i njene majke. Obe su istupile i prihvatile učestvovanje u ovoj dokumentarnoj seriji kada je postalo primetno da #metoo pokret donosi konkretne promene, jer snimanje i prikazivanje ove serije podrazumeva pad Vudija Alena.

Nije prvi put da su tim Kirbi Dik i Ejmi Ziring snimili dokumentarac o seksualnim napadima. Snimili su 2015. godine „Lovište” (The Hunting Ground) o silovanjima studentkinja u američkim studentskim kampovima. Takođe, 2012. godine snimili su dokumentarni film „Nevidljivi rat“ (The Invisible War) o sistemskom silovanju žena u vojsci. Film je bio nominovan za Oskara i doneo je promene unutar matrice suđenja i osuđivanja vojnika zbog čega vidimo zašto je prikazivanje ovakvih narativa bitno. Posle Dilaninog izlaska u javnost, 2017. godine, mnoge javne ličnosti stale su na njenu stranu – Selena Gomez, Kejt Vinslet, Kolin Farel, Mira Sorvino… Američke producentske kuće počele su da odbijaju saradnju sa režiserom, organizovani su protesti, bojkot njegovih filmova zbog čega pojedini smatraju da je serija čista osveta i konačni udarac.

Oni koji se bave psihologijom i psihijatrijom zagovaraju teoriju po kojoj žrtva treba da se isceli i da progovori o onome što joj se desilo kako ne bi čitav život provela u ljutnji. Podrazumeva se obrazac po kojem žrtva naposletku oprašta zarad svog dobra. Ali, da li je koncept razgovora, zaokružen opraštanjem, dovoljan? Upravo se to pita i protagonistkinja serije The Handmaid's Tale – zašto bismo se samo zacelile, zašto ne smemo biti i besne? Tj. tražiti osvetu. Ova dokumentarna serija jeste put ka isceljenju i izvesna satisfakcija za godine relativizacije i prećutkivanja.

„Volela bih da sam bila snažnija i da nisam podlegla pritisku. I moram sebi na neki način dokazati da se sada mogu suočiti sa time. To je verovatno i razlog zašto mi je bitno da sada progovorim.“ Dilan Farou

Oceni 5