Šešelja izlečile smokve, Amerika će eksplodirati

PONEDELJAK, 4. DECEMBAR 2017:

Dragi Dnevniče, iako sam takozvana novinarka, ne pratim ovdašnje medije pasionirano kao što sam ih pratila dok nisam bila novinarka. Ne mogu stalno da slušam jedne te iste preglede vesti, mišljenja analitičara, „objektivne“ sudove, reportere s terena. Ne mogu stalno da čitam portale koji u minutu izbacuju 1244 vesti s debilnim naslovima; one ljude koji tako nešto imaju kao aplikacije na telefonu i čuju zvuk svaki put kad stigne poslednja vest, smatram nenormalnim, u najmanju ruku. Isto i oni misle o meni, znam. Osećam njihove poglede osuđivanja, podsmeh kojem je podtekst „novinarka si, a ne čitaš portale“, „novinarka si, a ne tvituješ“, „novinarka si, a ne ideš na kafe s drugim novinarima“.

Zato sam, dragi Dnevniče,  odlučila da nešto promenim, a ti znaš da to činim uvek krajem godine, umesto početkom nove. Vodim se parolom „živi svaki decembar kao da je januar“, čiji sam i autor, jer je to jedini način preveniranja januarske depresije. Zato sam, umesto da se menjam i novogodišnje odluke sprovodim u delo od početka januara, rešila da to učinim početkom decembra.

Opredelila sam se za sajt lista „Telegraf“, budući da sam tu aplikaciju dobila već instaliranu na novom telefonu. Sad znaš koji telefon sam uzela (ima se, može se).

„Vojislav Šešelj otkrio kako je pobedio rak: Hranio sam se po OVOM JELOVNIKU i jeo kilogram smokvi dnevno“, stoji u naslovu. Ponedeljak je, dan za nove početke, zašto da ne pogledam ovaj obećavajući tekst? Kome je još sveže voće nanelo štetu? Saznajem u daljem tekstu da je škodilo Šešelju, budući da se od njega ugojio, ali ne mari – ipak se čovek izlečio.

„Najviše sam forsirao voće, koje je puno šećera, što je i uticalo na to da se ugojim umesto da smršam. Da je sezona smokvi još malo potrajala, zgadila bi mi se pomisao na to rajsko voće. Morali bismo i da otvorimo neki tajni prolaz za uvoz iz Crne Gore (smeh), jer sam dnevno jeo po kilogram smokvi. Takođe, jeo sam i dosta povrća, ali ne valja ni biti samo vegetarijanac“, izjavio je Šešelj, otkrivši tako svoju malu lajfstajl tajnu.

Sa čitaocima je velikodušno podelio čak i svoj jelovnik!

- Svako jutro pre doručka 3-4 gutljaja soka od sibirske aronije

- Blendirani sok od cvekle, đumbira, peršuna, celer, šargarepa i jabuka

- Svakog dana salata od peršuna, celera, šargarepe (uz dodatak kelerabe, kupusa i rotkvica)

- Zimi svakog dana pojesti do dva nara

- U zavisnosti od sezone, dnevni unos svežih smokvi, banana, jabuka, kruški, šljiva, borovnica, maline, kupine, kajsije...

- Čorba od 15 vrsta različitih povrćki

Na ovakvom režimu ishrane mogu da mu pozavide i Maja Volk i svi Victoria's Secret modeli zajedno! Kakva disciplina, kakva raznovrsnost, modernim rečnkom – rad na sebi. Ne znam, mili Dnevniče, izgleda da je genetika ipak najvažnija, uprkos tome što Šešelj za obim svog struka krivi šećer iz voća. U iskušenju sam da se deprimiram, nikad neću postići savršenstvo jelovnika. Posle čišćenja jednog nara prođu mi dve epizode serije, a ruke mi izgledaju kao da sam počinila masakr. Za Šešelja taj prljavi posao verovatno obavljaju drugi, ne bi bilo prvi put.

Laku noć, Dnevniče, odoh da sanjam kelerabu i prokelj.

PONEDELJAK, 18. DECEMBAR:

Voljeni Dnevniče! Izvini, nisam ti dugo pisala. Znam da ti ovo uvek kažem, znam da uvek pokleknem kad donesem novogodišnju odluku. Prošle su dve nedelje, a nisam ti se javila. Stare navike teško umiru, to sam već znala, ali iskreno da ti kažem, nije mi žao što ti se nisam javljala. Nisam stigla, od umora i sreće. Bila sam u Prizrenu, videla se sa starim prijateljima, pa sam se po povratku u Beograd videla sa prijateljicom iz Zagreba i još nekim dragim ljudima. Vratila sam se Telegrafu kad je sve utihnulo. Zloslutan naslov bombastično najavljuje: „Amerika leži na tempiranoj bombi: Otkriven balon koji se kreće ka površini i može u svakom trenutku da eksplodira!“ Naravno, Srbadija u komentarima likuje: „Skoro me nije, neka vest, obradovala kao ova“, nepismeno podvriskuje neko ko se potpisuje kao Crni Đorđe i nema elementarno znanje maternjeg jezika, a sigurno misli da su Amerikanci najgluplja nacija na planeti Zemlji. Ne zadugo, nada se on, jer, kako Telegraf prenosi: „Ispod države Vermont u Americi formira se ogroman 'balon' magme koji se postepeno kreće ka površini, pokazalo je istraživanje grupe američkih geofizičara sa Ratgerskog univerziteta.“

Drugi komentator, potpisan opasno kao „Blok 45“, zvučno se raduje: „Jojjjjj buuummm. U to ime : živeli.”

Ne mogu više da čitam ove baljezgarije. Ni komentatorske, ni „novinarske“. Mogu još da biram između vesti o rijaliti skandalima i teškim tragedijama koje mediji beskrajno eksploatišu. Ako se to naziva novinarstvom, ponosna sam što se njime ne bavim.

Bila je ovo duga nedelja, a tek je počela. Možda zaista eksplodira nešto ispod Vermonta, pa se spasemo i ovog retrogradnog Merkura na čije nas negativno dejstvo takođe upozoravaju.

ČETVRTAK, 21. DECEMBAR:

Dobar dan, najdraži Dnevniče, srećna ti zimska kratkodnevica! Danas je, upozorava Telegraf, najstrašniji dan u godini! Danas je dan najkraći, a noć najduža. To će se odraziti i na sutrašnji dan i na dan posle njega, i tako unedogled, sve do sredine januara, kada praznično-zimska depresija kulminira... Ne, nije to zbog iracionalnog trošenja, euforisanja kao da nam je poslednji doček ikad, suludih očekivanja i odbrojavanja, primitivnog uživanja u petardama... Ne, za sve je kriv zimski solisticij! Srećom, Telegraf i za to ima rešenje.

„Ispoštujte ove rituale i život će vam se preokrenuti u 2018“, poručuju. Za početak, „Napravite venac“! U urnebesnom obrazloženju stoji: „Ovo je klasičan način da proslavite zimu. Možete da kanališete vašu unutrašnju zimsku boginju i pokažete koliko ste kreativni. Odite u neku radnju koja prodaje sitnice i kupite drveni venac i ukrase. Možete ga ukrasiti lišćem, cvećem, iglicama bora. Prošetajte od radnje do obližnjeg parka i pokupite par šišarki i divlje kestenje.“

Možda do večeras i stignem da kanališem tu unutrašnju zimsku boginju, nego gde da nađem drveni venac?! Mora li baš drveni? Kako da se šunjam po parku i skupljam šišarke kao ludak? Postoji li drugačiji put do boginje u sebi ili mi je sudbina zapečaćena?

Šta je drugo? „Poklonite nekome nešto!“ Dobro, to je izvodljivo, pomislim, kad eto obrazloženja: „U tradiciji dugoj na hiljade godina, porodice su razmenjivale međusobno poklone na dan zimske kraktodnevice. Ovo je idealno vreme da pozovete kod sebe par najbližih prijatelja i iznenadite ih poklonima koje ste sami napravili i priredite kućnu žurku za vas, piše Elite daily. Ovogodišnja kratkodnevica biće jako mračna, a dan sam po sebi loš pa ga iskoristite za izležavanje i odmor sa prijateljima.“

Kako da se izležavam i odmaram s prijateljima kad moram sama da im pravim poklone, nađem drveni venac i skupljam šišarke po parku? Usput još treba i da kanališem unutrašnju boginju! Ko je video zimsku boginju kako se izležava? I šta ako i ja i svako od mojih prijatelja ponaosob hoće preokret u 2018, a ne možemo svi biti jedni kod drugih u isto vreme? Da li oni koji odu kod prijatelja, a ne ostanu da se izležavaju u svojoj kući - gube?

Na sve to, Telegraf savetuje da treba da uživamo u promenama u prirodi. To je treća i, srećom, poslednja stavka. „Svaki dan kratkodnevice je dan za komunikaciju sa prirodom, s obzirom da ona označava veliku promenu u samoj prirodi. Uživanje u prirodi i njenom novom sjaju je pravi način da proslavite zimu. Kako je zima teško vreme za životinje koje nemaju dom, potrudite se da obezbedite neku hranu za njih ukoliko ste u mogućnosti. Bilo da se radi o napuštenim psima i mačkama, ili pticama, vaš doprinos će izazvati odjaj u kosmosu koji vam neće ostati dužan.“

Novinarski magovi Telegrafa nikako da se odluče – hoće li dan biti loš ili dobar? Treba li se izležavati u kući i među prijateljima, ili uživati u prirodi? Prihvatiti mrak i tražiti šišarke po njemu, ili se skloniti u topli dom, pod veštačko svetlo? Kako istovremeno kanalisati boginju i izazvati odsjaj u kosmosu? Šta ako neko mora da radi i, recimo, piše glupe tekstove za Telegraf, prevodi kontradiktorne poruke iz različitih izvora?

Toliko pitanja, mudri Dnevniče, a odgovora ni od korova. Usput, donela sam još jednu novogodišnju odluku i počinjem da je sprovodim odmah – brišem aplikaciju, ukidam je, makar mi se telefon spržio, odbijam da pročitam Telegrafov pokušaj teksta „5 stvari koje nijedna žena ne bi trebalo da nosi na poslu ako žele da je shvate ozbiljno“. Ne želim da me shvate ozbiljno zahvaljujući odeći, niti da me kroz nju uopšte posmatraju, zapravo uopšte ne želim da me shvate ozbiljno.

Zatvaram, brišem, ukidam – kosmos će mi biti i te kako zahvalan.