Izađi iz ormara
Ajjga 12 S

Photo: tumblr.com

Šest faza oslobađanja od autohomofobije

Identitetski model Vivien Kas u međuvremenu nije, naravno, ostao jedini (primera radi, posve drugačije je koncipiran model Entonija D'Augelija iz 1994.), te je doživeo i određene kritike, od kojih je zasigurno najviše utemeljena ona koja se odnosi na uzročno-posledičnu linearnost koju je pretpostavila Kas; naime, s obzirom na društvene promene, nije nemoguće da homoseksualna osoba ne prođe svih šest faza iz Kas-modela a da bi bila emancipovana. Naravno, o svemu tome mogu daleko stručnije pisati svi oni diplomirani psiholozi koji su ujedno i gejevi ili lezbe (lično ih poznajem desetak), kao što se i Kas-model može kritikovati s queer pozicija. Samo napred, niko vas ne zaustavlja!

Autohomofobija i ormar hrvatske LGBT populacije

No, ono što je imalo smisla za Australiju 1979., otprilike je primenjivo na stanje hrvatske LGBT populacije u 2015. godini, u kojoj i dalje većinski vladaju autohomofobija i ormar. Stoga se identitetski model Vivien Kas itekako može iskoristiti kao vodič kroz proces autovanja i emancipacije, barem za one koji imaju nameru preduzeti takve korake.

Model koji je ponudila Kas bio je revolucionaran zbog osnovne teze ove psihološkinje i seksološkinje - ona je gejeve i lezbejke tretirala kao posve normalne ljude koji žive u neprijateljskoj okolini definisanoj heteroseksizmom (to je ono npr. kad se svako dete rođeno na svetu automatski smatra heteroseksualnim, uprkos tome što se milenijumima konstantno rađaju i ljudi koji nisu heteroseksualni!) i homofobijom, dok homoseksualnost kao takvu uopšte nije smatrala problemom ili nečim negativnim. U pitanju je promena perspektive koja je teška i za mnoge homoseksualce, s obzirom da se svakoga od malih nogu uči da je samo i jedino heteroseksualnost normalna, pa svoje vlastito odstupanje od (hetero)norme smatraju bolesnim i sl.

Šest faza identitetskog modela Vivien Kas nisu nužno jednakog vremenskog trajanja (neke faze mogu trajati i godinama, dok se s druge može proći mnogo brže) niti postoji garancija da će se doći do konačne faze sinteze identiteta, a sigurno je i da se ne može svaka LGB osoba savršeno uklopiti u jedan teorijski model. Ali ono zbog čega je Kas-model i danas relevantan jeste jer je utemeljen na ideji homoseksualnosti koja nije problematična, dok diskriminacija zbog iste definitivno jeste.

Proces autovanja i emancipacije sličan za većinu

Nadalje, Kas je razumela i pokazala da je proces autovanja i emancipacije sličan za većinu LGBTQ ljudi, pa se sledom toga može u svemu tome s pravim potezima ljudima pomoći da se oslobode ormara. S druge strane, Kas je i demistifisala ideju o posebnosti homoseksualnosti, pokazujući da se i kod geja A i kod lezbe B, koji ne moraju živeti na istim kontinentima niti pripadati istim generacijama i imati isti socijalni status itd, odvijaju isti ili slični sociopsihološki procesi kad je rič o autovanju.

Kas-model je zapravo svakome razumljiv plan kako od najgore autohomofobije doći do oslobođenja unutar heteronormativnog društvenog okvira, kakav Hrvatska neupitno jeste.

PRVA FAZA: Konfuzija identiteta

Osoba po prvi put primećuje da ima osećaje prema ljudima istog pola, prvi put razmišlja o tome da je gej ili lezbejka, što sve izaziva zbunjenost i uznemirenost. Kada se prv put samom sebi postavi pitanje "Jesam li gej?", odgovor ne mora nužno odmah biti potvrdan, s obzirom da mnogi gejevi i lezbejke idu u pravcu poricanja ili potpunog odbacivanja same ideje da bi mogli biti homoseksualni. Kao specifične reakcije Kas navodi izbegavanje informisanja o LGBT temama, inhibirano ponašanje, samoporicanje homoseksualnosti ("bila sam pijana", "samo sam eksperimentisao" i sl.). Kod gej muškaraca je pak specifično da odvajaju emocije od seksa, dok su kod lezbejki česta snažna prijateljstva s drugim ženama, bez seksualne komponente.

To je, najverovatnije, faza u kojoj se nalazi većina hrvatske LGBT populacije. Da će iz nje ikad izaći, garancije nema.

DRUGA FAZA: Upoređivanje identiteta

U ovoj fazi osoba prihvata mogućnost da je homoseksualne orijentacije, te svoje emocije i misli upoređuje sa hetero standardnima okoline. Osoba se može naći u situaciji da žali za onime što navodno ne može imati ako je gej (primera radi, brak i/ili decu), ali i počinje prihvatati implikacije koje sa sobom u homofobnom društvu nosi nedominantan seksualni identitet. Osoba može prihvatiti da je gej, ali će nastaviti glumljenje heteroseksualnosti u javnosti, tešeći se da je "sve to samo privremeno" ili da "sam se zaljubila u osobu a ne pol".

Od samootuđenja, koje se oseća u prvoj fazi, prelazi se na izolaciju od okoline. Moguće je oplakivanje vlastite klete sudbine i svega što se gubi u društvu ako niste heteroseksualni. Ono što pomaže u ovoj fazi jeste što više se informisati o LGBT tematici, te napraviti prve korake u upoznavanju s drugim gejevima i lezbejkama.

U ovoj fazi je, nema sumnje, značajan deo hrvatske LGBT populacije

 TREĆA FAZA: Tolerancija identiteta

"Pa ja nisam jedini gej/jedina lezba na svetu!" Osoba počinje prihvatati da je homoseksualna i upoznavati druge gej ljude, čime smanjuje vlastitu socijalnu izolaciju. No, Kas ističe da su jako važna prva pozitivna iskustva kad je reč o kontaktu s drugim gej ljudima ili LGBT zajednicom, jer negativna mogu dovesti do zaustavljanja psihološkog rasta.

U ovoj fazi ljudi počinju slobodnije govoriti o temi homoseksualnosti, pa i vlastite, a uobičajeno je i isprobavanje različitih stereotipa. (Zato valjda svi gejevi i lezbe u jednom trenutku imaju istovetne frizure?) Istovremeno se gejevi i lezbe u ovoj fazi bore s osećajem srama nametnutom od strane heteronormativnog društva, ali su sada taj sram odgovarajuće osvestili. Ključno je uspostavljanje kontakata s LGBT zajednicom.

To je, otprilike, ona faza kad po Gayromeu s bezglavom fotkom tražiš anonimni seks ili povremeno ideš u Rush, ali roditeljima i prijateljima nisi rekao/la da kao gej/lezba voliš kurac/pičku i da su pogrešno glasali na referendumu.

ČETVRTA FAZA: Prihvatanje identiteta

I to je to!, uzviknuće neki. Nije, postoje još dve faze, ali je ova ključna po tome što osoba po prvi put vlastitoj homoseksualnosti daje pozitivnu konotaciju i zaključuje "gej je okej". Produbljuje se kontakt s LGBT zajednicom i kulturom, razvijaju se prijateljstva i ulazi u prve ljubavne odnose, te se pokušava uskladiti svoje unutarnje ja s njegovom spoljnom manifestacijom. Prihvata se i identifikacija gejom ili lezbom, iako se "gej život" i dalje može držati odvojeno od ostatka života. Pokušava se uklapanje u LGBT zajednicu; to je ona faza kad vam se svaka pederska glupost čini nekako ok jer se plašite da ste i dalje autohomofobi ako vam sve nije ok. Uostalom, to je ona faza u kojoj konačno počinjete razumevati šta znači autohomofobija.

U fazi prihvatanja identiteta se započinje s autovanjem heteroseksualnoj okolini, gubi se strah od toga da se bude viđen/a u društvu s drugim gej ljudima, a i sama reč "gej" (i sve slične i srodne) se počinju izgovarati bez spuštanja glasa. Osoba se i dalje može loše osećati zbog gubitka "heteroseksualnog života", te boriti s internalizovanom homofobijom.

U ovoj fazi se, čini mi se, nalazi većina hrvatske LGBT zajednice, što znači oko pet do 10 posto sveukupne hrvatske LGBT populacije.

 PETA FAZA: Ponos zbog identiteta

Bez konkurencije najzabavnija i najdinamičnija faza Kas-modela, svojevrsni privremeni vrhunac LGBT postojanja. To je kada vas uhvati osećaj da morate ljudima reći ko i šta ste, da vas nije briga kome to smeta, kada svet delite na LGBT i ostatak. Mnogi osećaju bes prema heteronormativnom društvu, pa i prema heteroseksualcima, te biraju isključivo socijalno okruženje sastavljeno od osoba homoseksualne orijentacije. U petoj fazi se nauči odgovor na pitanje zašto se Povorka ponosa tako zove, u toj fazi se maše zastavama duginih boja i želi baviti aktivizmom, ali to je i faza u kojoj se život u gej getu može smatrati najboljom opcijom.

Kako je to rekao jedan moj poznanik, nakon što je upoznao kul tipa koji je bio strejt: "Šteta, da je gej mogao bih se s njime družiti!" Možda je takva rečenica najbolja ilustracija zašto je poželjno ne ostati zauvek u fazi ponosa identitetom, jer "Proud to be gay" može imati jednako smisla kao "Proud to be Croat". To jest, nemati.

U svakom slučaju, ko iz pete faze ponosa identitetom nije izašao potpuno aut - nije izašao iz pete faze Kas-modela. Po posve subjektivnoj i još više optimističnoj proceni, rekao bih da je oko trećina LGBT zajednice u ovoj fazi. Bilo bi poželjno da se što veći deo hrvatske LGBT zajednice, a i populacije, što pre dokopa faze ponosa identitetom. Nakon toga je sve lakše!

ŠESTA FAZA: Sinteza identiteta

Osoba je integrisala svoj seksualni identitet u vlastitu ličnost, te seksualna orijentacija postaje samo jedan aspekt osobe, koji se naravno ne skriva ili strateški prećutkuje.Toliko ste aut da se više uopšte ne autujete! Sad će se javiti dežurni autohomofob s tvrdnjom kako njega njegova homoseksualnost ne definiše kao osobu i da je očito već postigao sintezu identiteta, pa ću odmah istaći da sinteza podrazumeva prihvatanje toga da vas homoseksualnost odnosno homoseksualni identitet itekako definiše kao osobu, ali da to nije JEDINO što vas definiše. Dakle, sve dok furate priču da vas to što ste gej ne definiše kao osobu, imate problem s duboko ukorenjenom internaliziovanom homofobijom koju kao takvu niti ne prepoznajete.

Osobe koje su doživele sintezu identiteta više ne definišu prostore u kojima se kreću kao isključivo gej ili hetero (izlazite na "strejt" mesta na kojima se ponašate kako hoćete, dakle i "gej"), no i dalje osećaju ljutnju zbog heteroseksizma ali s manjim intenzitetom. Gej više nije samo okej, niti ste naročito ponosni time što ste gej, nego to je jednostavno skroz neproblematično, a kome vaš pederluk ili lezbejstvo ne odgovara - nek' se jebe.

Pitanje za kraj: u kojoj ste vi fazi Kas-modela i šta ili ko vas sprečava da dođete do sinteze identiteta?

*Objavljeno 2015. na portalu Crol

Oceni 5