She Chef: Kulinarska bajka

Dok žene većinski kuvaju kod kuće, u tzv. „privatnoj sferi“ koja je vekovima rezervisana za njih i njihov neplaćeni rad, u vrhunskom kulinarstvu dominiraju muškarci. Agnes treba i u takvom okruženju da se snađe, no kako ona pripada mlađoj generaciji, lakše se uklapa u svaku sredinu i pušta da njena dela i vredan rad govore sami za sebe. Zato u ovom filmu nema velikih parola i zaključaka, samo ljudskih priča i sudbina koje se ukrštaju, rastaju i sa sobom nas vode na nezaboravno putovanje – od Austrije, preko Nemačke, Španije... sve do Farskih ostrva.

Rediteljka ovog filma Mlanie Liebheit posetila je Beograd i festival „Sedam veličanstvenih“, te je izdvojila vreme i za razgovor sa nama.

*Kako ste došli na ideju da se bavite ovom temom i kako ste našli Agnes?

Agnes je dobra prijateljica producenta Thomasa Herbertha, koji je odavno imao ideju da napravi film o njoj još dok je radila u Beču u restoranu Steirereck. Tada je odbila da je filmska ekipa prati jer je tek počinjala i bila na dnu hijerarhije u kuhinji. Vreme je prolazilo, Gereon i ja smo radili na drugom filmu sa istom producentskom kućom. Takođe, Gereon je radio na filmu El Bulli: Cooking in Progress, gde je glavna zvezda bio kuvar Ferran Adrià, pa je imao iskustva u kuhinji.

Kada je Agnes završila obuku, razmislila je ponovo o filmu, pošto je već stekla iskustvo i bilo joj je jasno šta želi. Nije htela da radi u bilo kom restoranu, već da se oproba u različitim kuhinjama i stilovima, da proputuje svetom... Pogledala je Gereonov film i bila oduševljena, tako da je polako prihvatala tu ideju, a onda smo se upoznale i lepo smo se slagale, što i nije bilo teško, s obzirom na to da je ona veoma otvorena i pristupačna osoba. Tako je sve počelo.

*Agnes deluje jako prirodno, kao da je introvertna i pomalo stidljiva, a u isto vreme otvorena i iskrena. Da li ste morali da radite na toj „prirodnosti“, da li je to vremenom došlo ili je odmah bila takva?

Zanimljivo pitanje, jer čim smo počeli da radimo s njom, bila je vrlo otvorena, nimalo stidljiva. Baš je bilo lako raditi s njom, tako je bila zabavna! Kada je počela da radi u restoranu Vendome, odjednom smo osetili nervozu. Ipak je tek počela da stažira u restoranu sa tri Michelinove zvezdice i odmah ju je pratila filmska ekipa. Navikli su ljudi koji rade u restoranima na kamere, ali isto tako, navili su na to da kamera prati glavnog kuvara, a ne stažistkinju, tako da je svima bilo čudno, naročito njoj. Takođe, restoran Vendome je poznat kao teško radno okruženje, izuzetno kompetitivno, grubo. Tako da Agnes uopšte nije bilo lako i mi smo to osetli, pa smo se u jednom trenutku pitali kako će sve ispasti na kraju – da li će moći pred kamerama da bude to što jeste ili će možda „igrati ulogu“. Ali nakon nekog vremena to se promenilo, sprijateljili smo se sa ekipom iz restorana, svi su bili opušteniji, pa i ona.

*Kako su se drugi ponašali? U kuhinjama vrhunskih restorana su uglavnom muškarci na visokim pozicijama. Jako malo žena je tu, što se vidi i u vašem filmu. Jesu li svi ti muškarci zaista bili prijateljski nastrojeni kao što su bili pred kamerama?

U restoranu Vendome nadređeni je Agnes prvo zadužio za poslastice i pecivo, a ta kuhinja se nalazi u podrumu. Tako da im nismo smetali u drugoj kuhinji jer smo najpre bili u podrumu. No to nam je dalo slobodu da se sa ostatkom ekipe iz restorana upoznamo u nešto opuštenijoj atmosferi. Kad god bi imali pauzu, a pauze su im jako kratke, izlazili bismo s njima i tokom tih razgovora gradili poverenje. Tako da smo i mi napredovali – od podruma, pa do gornje kuhinje. Kada dolaze snimateljske ekipe, one obično uđu u kuhinju, sve preurede, snime šta im je potrebno i idu dalje. A mi smo tu bili nekoliko nedelja, polako se upoznavali, pa je zato i rezultat drugačiji. Mnogi od njih su nam rekli da im je ovo najbolje iskustvo koje su imali tokom nekog snimanja.

*Moram priznati da su i moja očekivanja izneverena, na najbolji mogući način. Navikli smo da u filmovima i serijama gledamo kuhinje kao grotlo pakla, mesto gde se stalno viče, gde je atmosfera napeta i haotična.

Kada snimamo, uvek se trudimo da prikažemo što realniju sliku, ono što je u skladu sa našim iskustvom. Pitali smo i Agnes da li je to što prikazujemo realna slika, kako to njoj izgleda. Rekla je da je sve predstavljeno onako kako zaista jeste. I dalje osećate pritisak, ume da bude stresno i teško, ton može ponekad da bude grub, ali je bitno pronaći balans u filmu baš kao što postoji i u kuhinji. Ali moram da kažem da je i sama Agnes promenila atmosferu u kuhinji. Prvo su u gornjoj kuhinji bili samo muškarci, osećala se ta „testosteronska“ atmosfera. Ona je kao žena unela malo humora, opuštenosti, pa je i pritisak popustio, osetilo se to u čitavom timu. Možda smo i mi kao filmska ekipa uticali, ali mislim da je njeno prisustvo imalo najviše efekta.

*Primetila sam i neke kulturološke razlike između restorana i načina rada u različitim evropskim zemljama. Da li ste se fokusirali i na to?

Kada smo počeli snimanje, nismo znali kuda će nas put odvesti. Nismo ni slutili da ćemo završiti na Farskim ostrvima. Planovi su nam se promenili zbog pandemije. Znali smo da želimo da počnemo od restorana Vendome zato što je to kulinarski stil koji Agnes jako dobro poznaje, francuska kuhinja. Ona je pre toga bila u restoranu s dve Michelinove zvezdice, tako da je ovo bio prirodni nastavak. Znali smo da neće biti lako. U Barseloni je posle radila u sasvim drugačijoj kuhinji, a kako je Gereon već snimao sa vrhunskim kuvarima, znao je neke od njih, a i Agnes je znala šta može da očekuje. Oni su organizovani na potpuno drugačiji način, mnogo je ljudi u kuhinji i drugačiji je način rada. Znali smo da će se razlikovati od Nemačke u svakom smislu. Imali smo planove da odemo u Peru, ali to je propalo zbog kovida, tako da je bila čista sreća što smo se našli na Farskim ostrvima u restoranu KOKS.

Film se takoreći pretvara u bajku tamo. Trebalo je Agnes da radi i u Berlinu, ali... To na Farskim ostrvima je trebalo da bude još jedno stažiranje, nismo imali ideju da će to na kraju biti njeno mesto iz snova, mesto gde se osećala kao kod kuće. To je bila puka sreća, nekad je i to potrebno kada snimate dokumentarce.

*To je ostvarenje snova za nju. Pomenula je Agnes u jednom trenutku tu čuvenu dihotomiju karijera – privatni život, ali čini se da je na Farskim ostrvima pronašla sve. To je zaista bajkovit kraj. Šta se desilo posle?

I dalje radi u restoranu KOKS, ali njihov koncept je sada drugačiji. Nisu više stacionirani na Farskim ostrvima, već gostuju širom sveta, a tokom letnje sezone su na Grenlandu. Agnes i dalje živi na Farskim ostrvima, ali trenutno radi na Grenlandu, a i napredovala je u toj kulinarskoj hijerarhiji, tako da je sada sous-chef (zamenica glavnog kuvara). Ima više odgovornosti, još uvek je u vezi sa Ninom, tako da stvarno jeste ostvarila snove.

*Da, ona je prava inspiracija – zna šta hoće i poznaje sebe jako dobro, a nije arogantna. Koja je sledeća tema kojom ćete se Vi baviti?

Biće potpuno drugačija! Naš način rada je isti – volimo da pratimo ljude kroz određeni proces, ali tema je nešto sasvim drugo. Bavićemo se organizacijom za ljudska prava koja je pomagala ljudima u Pakistanu nakon poplava i podigla tužbu protiv kompanija za energetiku. Dakle, skroz nova tema, ali sličan način rada. Pratimo ljude koji su uključeni u neki proces i vole ono što rade.