Dve pesme
Bba4

Photo: www.lensculture.com

Silvija Plat: Pesnikinja na ulici

Ulična pesma

(Street Song, 1956)

Suludim slučajem hodam netaknuta
Među uobičajenom gomilom
Preplavljen pločnik, ulica,
I žamorenje radnji;
Niko ni da trepne, da zausti
Da vikne da ovo sirovo meso
Zaudara sa mesarske satare,
Njegovo srce i utroba okačeni
I okrvavljeni dok goveđi tranširani obris
Pakuju ubice u belim mantilima.

Oh ne, jer ja se pravim pametna
Kao upravo odbegli idiot,
Kupujući vino, hleb,
Žuto krunisane hrizanteme –
Naoružavajući se najprikladnijim artiklima
Da odagnam, po svaku cenu, sumnje
Kojima prete trnovite ruke, stopala, glava
I ta ogromna rana
Rasipnički crvena
Sa oderane slabine.

Dok svaki moj unakaženi nervni završetak
Urliče svoj bol
Izvan dosega uha prozaičnih šetača,
Tako da, možda jedino ja, zloslutno obamrla tvojim odsustvom,
Jedina mogu da čujem
Isušujući vrisak Sunca,
Svaki pad i tresak
Progutane zvezde,
I, gluplja od svake guske,
Neprekidno blebetanje i šištanje ovog napuklog sveta.

Probadanje

(The Goring, 1956)

Prašina arene zaprljana do tupog crvenila krvlju četiri bika,
Popodne na krivoj nozi pod okrutnošću gomile,
Ritualna smrt svaki put tek sklepana među spuštenim ogrtačima, neodmerenim ubodima,
Najjača volja činila se volja za ceremonijom. Ugojen, tamnog
Lica u svojoj lažnoj pozlati, resama, širitima, rojtama, pikador je

Uzjahao ka petom biku podižući koplje i polako ga spuštajući
Duboko u pognuti vrat bika. Dosadna rutina, daleko od umetnosti.
Instinkt za lepotom probudio se tek sa rogom bika koji je u uzdah
Gomile podigao zgužvan ljudski oblik. Čitav čin formalan, tečan kao ples.
Besprekorno puštena krv iskupila je dosadnjikavu atmosferu, neotesanost zemlje.

*Preveo Vladimir Arsenić

Oceni 5