Ljubomora može krv da pusti
Nebb2

Photo: Anne Magill

Silvija Plat: Roj

U našem gradu neko na nešto puca…
Muklo bum, bum, bum na nedeljnoj ulici.
Ljubomora može krv da pusti.
Može crne ruže da stvori.
Na koga li pucaju?

Na tebe su to noževi isukani
Na Vaterlou, Vaterlou, Napoleone,
Elbina grba ti na kratkom trupu,
I sneg, što razmešta svoj blistavi escajg
Hrpu po hrpu, govoreći: Pst!

Pst! Sa šahovskim narodom se igraš,
S nepomičnim figurama od slonove kosti.
Blato se ugiba od grkljana,
Kamen oslonaca francuskih čizama.
Zlatne i ružičaste kupole Rusije tale se i tope

U pećnicama pohlepe. Oblaka, oblaka!
Tako se roj sklupčava i odmeće
Sedamdeset stopa gore, u drvo crnog bora.
Pucnjem mora biti oboren dole. Bum! Bum!
Tako je glup da misli meci su grom.

Misli da oni su Božji glas
Što prašta kljunu, kandži, keženju psa
Žutih slabina, čoporu pasa,
Što se nad koskom od slonovače kezi
Kao čopor, čopor, kao svi.

Daleko se vinuše pčele. Sedamdeset stopa gore!
Rusija, Poljska i Nemačka!
Blagi brežuljci, ista stara grimizna
Polja smanjena poput bakrenjaka
Upredena u reku, predenu reku.

Pčele se svađaju, u svojoj crnoj lopti,
Leteći jež, sav u bodljama.
Čovek sivih ruku stoji nad mednim saćem
Iz njihovih snova, košnicom-stanicom
Gde vozovi, verni svojim čeličnim osama,

Odlaze i dolaze, a zemlji nema kraja.
Bum! Bum! Padaju one
Raskomadane, na žbun bršljana.
Toliko o kočijašima, prethodnici, Velikoj armiji!
Crvenom dronjku, Napoleonu!
Poslednjem pobedničkom simbolu!

Roj je do nogu potučen slamom.
Elba, Elba, mehurić mora!
Bela poprsja maršala, admirala, generala
Greju se u nišama.

Kako je to poučno!
Tupa, ujedinjena telesa
Što idu u sigurnu smrt drapirana dekoracijom Majčice Francuske
U novi mauzolej,
Palatu od slonovače, račve bora.

Čovek sivih ruku se smeje –
Osmeh poslovnog čoveka, silno praktičan.
To uopšte nisu ruke
Već azbestne posude.
Bum! Bum! ,,Mene su htele da ubiju.”

Žaoke velike kao rajsnedle!
Izgleda da pčele imaju osećaj časti,
Crni, neukrotivi um.
Napoleon je zadovoljan, sasvim zadovoljan.
O, Evropo! O, tono meda!

7. oktobar 1962.

*Ciklus pesama o pčeli iz zbirke Rani odlazak (izabrane pesme); Prevod Ljiljana Đurđić, objavljeno na portalu Fenomeni

Oceni 5