PPM Enklava: Gotam bluz
Gotam

Photo: Wallpaper Cave

Skidaš ludačku košulju i oblačiš svoj Sveti plašt

Bluz lažnog Gotama

i opet taj prolećni bluz
utroba je džuboks
postao si saundtrek ulice
ili bar
odjavna špica
subverzivnog filma

vreme je
za panični napad
na bini od somota
za anafalaktički šok
na uskršnjem ručku
za dobru tuču
na periferiji
u blokovima od alabastra

i opet taj prolećni bluz
oči su ribe
položene u vrelo ulje
iskaču
i zavlače se
u najprljavije džepove grada

vreme je
da popraviš hiljadu gramofona
spasiš bezbroj ploča
iz komesarskih bunkera
spasiš Gotam
od bluzera početnika
suočiš se
s asfaltnom ajkulom
koja je došla
i po tvoju kost

ili naučiš
da doveka
žongliraš ksalolom
i klečiš
na kolenima mekim kao alge
pred industrijom
digitalne zabave

vreme je
da doživiš orgazam
na najvišem mestu u gradu
dok balansiraš
golim tabanima
na žlebovima vinila

s užasom
ostaneš sam u tišini
ispod iluminacije amblema
Superheroja
i kažeš ono
što niko pre tebe
nije rekao

i opet taj prolećni bluz
skidaš ludačku košulju
i oblačiš svoj
Sveti plašt
danas si polubog
i niko te ne može kupiti

 

Čovek-pauk

psihotični sused
vreme provodi na tavanu

razbarušenom kosom
skuplja paučinu
i čini bistrijom svetlost
koja se probija
iz procepa
između crepova

veruje u ubrzanu evoluciju
baca mačke
čija su krzna boje sidra
s vrha zgrade
i očekuje
da će kad-tad poleteti

ima lepljive dlanove
s lakoćem svake večeri
ulazi kroz tvoj prozor
koji zaboraviš
da zatvoriš

piše po zidovima
tvojoj koži
stomaku
bedrima
tavanica je otežala od mastila

kada se probudiš
i pročitaš
šta je napisao
odjuriš do kupatila
sklupčaš se u uglu
i jecaš
zagledana u pukotinu
na zelenoj keramici

duvaš u papirnu kesu
medicinski brat
steže ti mišicu
ubrizgava apaurin

napokon
suseda s poslednjeg sprata
policija je pronašla
mrtvog
groteskno iskeženog

kuhinjski nož
prošao mu je pravo
kroz aortu
kićanke krvi
visile su
na izbodenom stomaku

tvoj advokat
igrao je na kartu
neuračunljivosti

supruga žrtve
bila je mašina
za pravljenje leda

siluete njegove dece
prelomljene
stabljike kukuruza

stotine skribomana
puzali su
po zidovima
sudnice
i zadovoljno raspredali
lepljive mreže

 

Zen diktatura

nema milosti izvan ovih kapija
i
sakupljamo lovu
za bolesnu decu
i
glavonja s vrha
oblizuje mesnatu usnu
i
taksi ponovo gazi istu mačku
koju je pregazio
u svakoj Ravni
i
trinaest ćelavaca u liftu
uspinju se
ka konačnom Narko-bogu

i
rasparana nit stvarnosti
postaje najbolja omča
za potrošeni vrat
i
prekookeanski brodovi
nose naše udove
na četiri strane
sve ravnije Zemlje
i
mamina deca
grabe veb-kamere i postaju
porno heroji
interneta
i
porodica menja pastoralu
za plastiku
najmanje kuće
republike-igračke
i
kičma nacije postaje
skuvana špageta
pod nepcem
gojaznog
humanitarca
i
čuješ zvuk
jezive škripe metala
ali
nema

nema milosti
izvan ovih kapija

Oceni 5