Skoči Momo na malenu Tanju

Decembra 1979, u 77. broju „Džuboksa“, rubrika „Singlovi“ pojavila se bez inozemnih umjetnika i njihovih radova na čudnim jezicima. Zato je tu velika sedmorka: četiri grupe, dva pjevača i samo jedna žena, izvesna Mira Ostojić. Novogodišnje slavlje moglo je da počne!

DEMONI FIRE - Šarena mačka/ Kad priđem, tad se osveti (Jugoton)

Predstavnici šeste podsavezne rock lige, Demoni Fire, nisu – kako bi se o naslutilo po njihovom nesrećno sklepanom imenu – ni demonski raspoloženi, još manje vatreni i strastveni. „Šarena mačka“ je parče prizmenog heavy-metal rocka u čijem su centru solo gitarista i pevač, koji se očigledno trudi i znoji, ali to ne prodaje ploče.
Refren „šarena maca“ ponavlja se oko 6.730.000 puta i više liči na reklmau za deterdžent ili žvakaću gumu. Uostalom, možda je to džingl – možda sam dobio kutiju praška za pranje, možda je sve ovo crtani film, ali avaj! TV mi je pokvaren. Sorry...

Tomislav Ivčić - Nemam za kavu/ Probudi se (Jugoton)

U opštoj nestašici kafe, Tomislav Ivčić pravi zaokret najavljujući da „nema ni za kavu“, tj. šta mu vredi i da ima, kad kafe – nema.
Svejedno, opet je ovo „music for pleasure“ iliti pesmica za relaksaciju, kojom će mnoge radio stanice popunjavati svoje rupe u programu. Pošto dolazi sa jednog festivala, iznenađenje je da se T.Ivčić odlučio – i da nije pogrešio – da pesmi pruži obol koji nema (hvala nebesima!) široku orkstraciju i domaće zabavnomuzičke aranžmane za brisanje moždanih vijuga.

Dovoljno naivno pravljena, sa potrebnom dozom „off nonšalantnosti“, korektno snimljena – „Nemam za kavu“ možete uzimati u malim dozama, dva puta nedeljno pre spavanja. U protivnom, ne garantujem za vaše zdravlje

PARAF – Rijeka/ Moj život je novi val (RTV Ljubljana)

Uprkos nastojanja raznih anonimnih Komisija za oporezivanje da pločama „novog talusa“ prišljamče etiketu „Izdaja ni oproščena plečevanja temljnega davka na promet“, „new wave“ se ne predaje: Paraf, Pekinška patka i Prljavo kazalište po skupljoj tarifi ipak stižu do publike, dok zaprepašćeni Zoran Predić i Ljupka Dimitrovska ne mogu čudom da se načude „kako to, kad je punk propao?“.

Pošto pomenuti duet živi u oblacima, Paraf ih spušta na zemlju, u Rijeku, i demonstrira kako to treba da izgleda – žestoko, bezočno energično, bez šminke i foliranja, ali, na žalost, sve pod velikim uticajem grupe Heartbreakers i pesme „Chinese Rocks“ (Album „L.A.M.F.“ oktobar 1977) koja je Parafu, očigledno, poslužila kao „dobra inspiracija“ (hm!), uzor i mogućnost da numeru potpišu kao svoj autorski rad.  Šteta, diskvalifikovani su pred samim ciljem!

MIRA OSTOJIĆ - Nemaš dobar stil /Mi (RTV Ljubljana)
 

Ako želite dokaz da je pismenost naših tekstopisaca na nivou drugog razreda osnovne škole samo izvolite, uverite se: „...jer svaki štos tvoj čitav već i providan svaki blef/ jer svaki štos dobro znam/ i čini mi se smešna stvar...“.
Duhovito, zar ne? Ha-ha! Pošto otkačite tekst (pisao ga je dobitnik Pulicerove nagrade B. Pražić) dobijate pitku limunadu s middle-of-the-road aranžmanom i glasom koji podseća na Ismetu Dervoz - Krvavec, a kao dodatak i šupljikavu gitaru koja vuče na blatantni pop itd. Od svega je najlepši omot, gde naša Mira izgleda vamp, senzualnih usana i zavodničkog pogleda. Zaljubite se – i nađite sreću svojeg života! Cmok.

Lutajuća srca – Strepnja/ Zaboravi me (Diskoton)
 

Nekadašanji konzumenti srednjovekovnog folklora („Jefimija“), Lutajuća srca, vratili su se gospodnje 1979. godine u naša naručja i podarili nam ambiciozno produciranu numeru koja čini misterioznu vezu između simfo-rocka i pop motiva na domaći način.
Naravno, kao što je red i običaj u romantičnim sredinama, opet je reč o „strepnji“, „snu“, „suncu“, „hladnom jutru“ – ali, paradoksalno, tekst pristaje zvuku i sve, na kraju ne izgleda tako loše. Idealno za MOR radio programe i za ubijanje vremena. Tri zvezdice (iznenađenje!) i jedan veliki minus zbog striktnog kičerskog omota. „Image“ im nije baš najjača strana...

GORAN GERIN - Poskoči momo/ Mala Tanja (Jugoton)

Definitivno – konačno – neopozivo i sa lakoćom sigurno NAJGORI singl u poslednjih dva meseca nebom naših muzičkih zbivanja.
„Poskoči momo, poskoči, rujno mi vince natoči“ (refren koji bi Hanka Paldum pretvorila u bestseler i sa njim stigla na Hot 100 „Billboard-a“) balansira na ivici totalnog narodnjaka i blesavog tempa koji u pamet priziva folklorne igre naših amaterskih društava na lokalnoj smotri.

Počev od očajnog snimka, preko grozomornog teksta koji izaziva gađenje i ostavlja traume, do diletantskog pevanja G.G (grupe građana?) – ovaj singl može da posluži kao školski primer šta je kič, šta to što uvija u crno domaću muziku i njenu reputaciju (?).
Naravno, ploča je OSLOBOĐENA od plaćanja poreza i po damping ceni može se nabaviti kod svakog prodavca novina i toalet papira, u prodavnicama alata i veštačkih đubriva. Srećna Nova godina!

PEKINŠKA PATKA - Biti ružan, pametan i mlad/ Bela šljiva (Jugoton)

U odsustvu ozbiljnije konkurencije, Čonta i comp. osvajaju titulu „Singl of the month“ i pokazuju da njihov debi singl može da posluži kao upozorenje i uvod u još bolje, svežije i energičnije stvari, koje momci iz Novog Sada spremaju za prvi LP. Nekoliko minuta rafalne muzičke vatre, duhoviti vokalni maniri i skakutavi, furiozni ritam koji vas diže sa stolice i pretvara u „pogo-freaka“ – dovoljna su preporuka da patku servirate za sebe i svoje društvo.

Slušati glasno, slušati stalno i tako oslobađati energiju – posluštajte ove savete i shvatićete šta vam nedostaje! Go, Johnny, go!

* Objavljeno u „Džuboksu“ broj 77, 7.decembra 1979. godine

(NASTAVIĆE SE)