Kratka priča
Slepii 02 S

Photo: Pinterest

Slepi miš

„Idem u krevet!“, podigao je kažiprst, „A ti – napolje!“.

Životinja je naglo promenila smer i svom snagom udarila u sijalicu. Senke su postale krupnije, a stvorenje se spustilo niže. Strahinje se setio da su, kada je bio dečak, nemirne ptice savladavali vodom. Dohvatio je čašu koja je bila skoro puna i usmerio je ka životinji. Miš je odleteo u dnevnu sobu.

„E, stvarno dosta!“, viknuo je i dohvatio veliki plavi jastuk sa fotelje. Podigao ga je kao barijeru, ali ga je životinja vešto izbegavala. Onda je zamahnuo u nameri da putanju leta usmeri ka prozoru. Promašio je. Zamahnuo je još jednom. Opet ništa. Kad je zamahnuo treći put stvorenje je poletelo u dvorište.

Zaspao je čim se spustio na krevet. Probudila ga je buka iz kafića koji se nalazio odmah iza zida spavaće sobe. Okrenuo se na drugu stranu. Potom se oglasio i alarm. Popio je kafu, oprao zube i izašao iz stana. Dok je silazio u dvorište primetio je crnu gomilicu pored saksije u kojoj je rasla žbunasta biljka sa crvenim listovima. Prepoznao je zverčicu od prošle noći. Kada se približio video je da su je prekrili mravi.

U kancelariju je ušao s petnaest minuta zakašnjenja. Otišao je do kuhinje i skuvao kafu. Došao je do svog stola, spustio šolju i seo. Zavalio se u stolicu i gledao kroz ekran računara. Onda je odjednom počeo da brine zbog noći koja je bila pred njim. Sklopio je oči i zavrteo glavom.

„Ej, zdravo“, rekla je Vanja kad je došla do njegovog stola.

„Ćao“, odgovorio je odsutno.

„Zamisli šta mi se juče desilo“, počela je jednu od svojih neverovatnih priča.

„Zamišljam“.

„Ozbiljna sam“, rekla je i blago napućila usne kao da se ljuti, a onda nastavila, „Bila sam kod vračare. Majke mi. Prave babe vračare. Ima neku metalnu četku i vunu. Dok češlja te dlake ona ti priča šta te snašlo. I zamisli…“

„Daj, Vanja, ne seri“.

„Majke mi. Sve mi pogodila. Kaže – ti si nesrećna, dečko te vara. Tačno. Onda kaže mnogo sediš ispred kompjutera. Takođe tačno. Rekla mi i da smanjim pivo. I to je u pravu“.

„To sam i ja mogao da ti kažem“.

„Stvarno si bezobrazan. A možeš i s mrtvima da pričaš. Isto kroz tu četku. Pričala sam s komšinicom Cicom. Kaže mi, kroz četku, a baba prenosi, zalij mi bendžamina. Odem posle do njene terase, bendžamin stvarno uvenuo. Zamisli“.

„Ja sam mislio da te boli kurac kad umreš“.

„Smaraču! A znaš ko mi se onda javio?“

„Strina? ’Oće da joj ukiseliš kupus za zadušnice?“

„Teta Ruška. Tvoja keva. Zamisli“.

„I šta kaže? Fale joj cigare?“

„Kretenu“ Je l te bole leđa? Kaže ti da čuvaš leđa“.

„Ne bole“.

„Kaže još da se ne nerviraš mnogo na poslu“.

„Ne nerviram se“.

„A slepi miš?“

Strahinja se trgao. Pošao je na terasu da zapali cigaretu. Vanja je krenula za njim.

„Je l bio?“, pitala je nakon što je ispustio prvi dim.

„Ko?“

„Pa slepi miš. Je l slušaš ti mene uopšte?“

„Ma kakkav slepi miš, ne smaraj!“

„E, kad dođe, to ti je Ruška. Hoće da se pozdravite. Tako kaže“.

Strahinja je gurnuo laktom i pokazao ka nebu.

„Pogledaj gore“, uperio je prst ka jednom oblaku. „Je l vidiš isto što i ja?“.

Dok je Vanja gledala u nebo izašao je iz kancelarije.

Kasnije tog dana ulazna vrata zgrade u kojoj je stanovao otvorila su se uz tresak. Sapleo se o stepenik. Kada se konačno uspravio, sudario se sa čistačicom.

„Dobar dan. Ja malo okasnila, znate kako je…“, pravdala se.

„Sve u redu“, laknulo mu je.

Ušao je u dvorište. Dok je silazio niz stepenice video je da je životinja još na istom mestu. Došao je do leša i spustio se na kolena. Dlanom je odgrnuo zemlju u saksiji. Palcem i kažiprstom je uhvatio krilo koje je štrčalo. Spustio je telo u rupu.

„’Ajd zdravo“, rekao je i pokrio ga zemljom.

Oceni 5