Smak sveta nikako da dođe

Nikako da dođe: Smak sveta se najavljuje odvajkada, samo nikako da se dogodi. Bogataši se, paradoksalno, obezbeđuju novcem i pokušavaju da kolonizuju druge planete, dok se sirotinja uzda u bolje sutra jer joj ništa drugo ne preostaje. No, svet ostaje na istom mestu, uprkos tome što svaka nova generacija misli da sledi kraj i da nikad nije bilo gore.

Marko Aurelije zna: Izbegavanje zadovoljstava ublažava bol. Valjda. Smisao života je svuda, a važno je da znamo da na to uopšte ne utičemo.

Neprekidni odjek: Krik Edvarda Munka ostaje i danas jedno od najintrigantnijih likovnih dela - uspelo u svojoj jednostavnosti, a istovremeno slojevito i inspirativno za tumačenje u svakom vremenu.

Kad loše postane dobro: James Samerton nam opet objašnjava zašto je sve komplikovano kad ste kvir. Loše je dobro, dobro ne valja, a usred svega crtani filmovi.

Nije na nama: Osveta se ne služi ni hladna ni topla, već putem fikcije. Najluđe scenarije poželjno je proživeti samo kroz druge, posebno fikcionalne karaktere. 

Ne pokušavajte: „Previše radimo, previše se trudimo“ napisao je jednom Bukovski i nastavio: „Ne pokušavaj. Prestani da radiš“. Tumači objašnjavaju da je takve stvari pisao i govorio jer je verovao da ako čovek mora da se trudi, da tera sebe na nešto, onda mu do toga uopšte nije stalo.