Blagoslov
Smokva

Photo: Wikipedia

Smokva koja čoveku želi dobro

Iznad Korčule, kad se mine groblje, prema jugoistoku, na nevelikom travnatom prostoru nalazi se smokva. Tri debele grane odvajaju se na tri strane odmah iznad tla, zatim se uzdižu i savijaju. U avgustu rađa aromatične, tamnoljubičaste, sočne, medene smokve. Trava je u njenoj senci, smokva uzima u zaštitu prostor oko sebe i svakoga ko stupi na travu. Tu leži velika kvočka, pod krila joj se može skriti ko god hoće. Ko se nađe u blizini drveta, stupa u prostor neposredne toplote majčinog tela: zaštićen je, pod zaštitom je koju može stvoriti samo onaj ko čoveku želi dobro.

Čovek i sam sebi može poželeti dobro. I ta želja, ako je jaka, ostvaruje se. Da, želja stoji nasuprot potrebe. Želja je nausprot ananke. Hoće više. Kad bi samo potreba postojala, ceo život bi se odigravao po zakonima fizike, hemije, biologije. Ali želja ga prevazilazi, hoće više nego što ananke hoće da dopusti. Želja hoće nemoguće. Može da bude takva da probija zakone potrebe. Želja može biti tako velika da raščini ananke, rastopi potrebu u vatri strasti, tada zakon nestaje, želja se ostvaruje.

Ali želja, ako je čovek sam sebi poželi, ima neiskazivu opasnost. Opasnost je što se želja ostvaruje i tada čovek postiže ono što želi. Postiže i uviđa šta je bilo ono što je tražio i zahtevao i želeo. Dobija to i treba da ga upozna. Izgleda kao da je poklon. A od sto slučajeva gotovo u svih sto: kazna - eto, dobio si. Da li je to ono što si želeo? Jeste. Evo ti, moraš to koristiti, moraš živeti s njim i s njegovim posredstvom. I tek sada se ispostavlja da je želja bila lažna. Nisi to želeo. Trebalo bi postaviti zabranu: ne poželi sebi ništa što svojim ostvarenjem može postati teret, jer će ti se želja ostvariti i ono što želiš dobićeš. Zato nije dobro kada čovek sam sebi nešto poželi. On ne zna i ne može znati šta je to za čime žudi. A kad to dobije, on tuguje i razočaran je. Malopre je još želeo, sada je već preželeo, potom ponovo želi.

Zato je dobro kad postoji neko ko umesto samog čoveka poželi nešto: kada ima zaštitnika, prijatelja, oca, draganu. Blagoslov svog sopstvenog života čovek nikada ne nosi u sebi. Zato je dobro kada postoji majčinsko biće kao ova smokva koja čoveku želi dobro. Kad sam pod njenom zaštitom, znam da je suvišno da poželim sebi bilo šta: nije potrebno da želim. Ono što ona želi s time se mogu pomiriti i bolje je nego da ja poželim. Bolje od mene zna šta hoću. „Ako ti luda ponudi životvornu vodu, prospi je. Ako ti mudrac da otrov, mirno ga ispij.” Jer mudrac zna da je otrov dobar. Čovek ovde živi pod mudrošću smokve. Šta pruža? Kakva je to dobra želja koju meni želi? Šta to ona umesto mene bolje zna od mene samog? Ne vredi razmišljati o tome. Dobiću. Verovatno neće biti nikakvog vidljivog znaka. Ostvarivanje najvećih želja čovek i ne oseća. Jedino oseća da uz njega postoji neko, privija se. Oseća da se i on sam pretvorio u smokvu: već i ne želi za sebe nego za druge; i ostali će mi prići i podvući se, jer znaju da ću umesto njih poželeti dobro. Sešće pod zračenje blagoslova, ješće voće koje postaje sve slađe, protegnuće se na travi i spavaće ispod zelenih senovitih grana, poput embriona.

*Preveo s mađarskog Sava Babić

Oceni 5