Kome dan ovako počne, ni pakao mu neće teško pasti
TMS jutarnji

Svi setovi liče jedan na drugi: Studio iz serije "The Morning Show"

Photo: applebase.net

Smrt jutarnjim programima

Da. Smrt. Smrt najgledanijem TV formatu u Srbiji, a i šire. Neću da pominjem reality programe, niti me interesuju. Znam da su oni prvi na udaru svih – i onih koji gledaju, i onih koji ne gledaju, i onih koji kažu „promeni kanal“, i onih koji kažu „ukini“, i onih koji gledaju srceparajuće emisije koje takođe zalaze u intimu ne bi li izazvale suze. Isti je to šund - u jednom plaču, u drugom se svađaju.

Što se mene tiče, smrt svim programima, ali najpre jutarnjem. Ispod tih umivenih i isfenirnih, finih i pristojnih krije se najveće smeće. Stoga – smrt jutarnjim programima. I to ne zato što idu ujutro. Smrt tim formatima u kojima čitaju s blesimetra izigravajući spontanost, dovode goste na pet minuta da ne bi rekli ništa, uključuju reportere koji isto tako ne kažu ništa, a sve prošarano vremenskom prognozom i kratkim vestima, u kojima nisu stigli da kažu ništa, te muzičkim gostom koji možda kaže nešto, ali malo i glupo, i još na plejbek otpeva isto tako glupu pesmu. Smrt dnevnim mozaičnim emisijama koje najčešće zauzimaju jutarnji termin (do podneva), a potom i rani popodnevni, kada imate prilike da gledate isto što i ujutru, samo s drugačijim voditeljima.

Takvi programi su zlo. Leglo logoreje i mediokritetskog bivstvovanja. Htela sam da napišem „zabave“, ali tu nema ništa zabavno čak i ako imate smisla za humor koliko Ivan Ivanović (sećate se, to je onaj što voli da priča viceve o nacionalnim i seksualnim manjinama, ženama, naročito Majkama Srebrenice, a sad je perjanica opozicione slobodne misli). O njemu i njegovom programu bolje da ne počinjem. To ionako gledaju samo oni s najjačim stomakom.

Jutarnji programi i, uopšte, ti dnevni formati idu po sredini, da se nikom ne zamere, mlako, dosadno i ubitačno. Zato su oni tihe ubice svakog kvaliteta. Gori su od onih agresivno glupih emisija. Jutarnji programi su za celu porodicu, u njima se tokom šest sati, koliko otprilike traju, pretresu sve moguće teme, ali tako da ne povrede nikog i ne kažu ništa – bitno je da je površno i da čujemo sledeće uključenje. Tu se razglaba o starim zanatima, prvacima u plesu, kuva se, rade se vežbe, maze se životinje, malo se pomene Crna Gora, malo Kosovo, čisto da ostanemo u formi; gosti se smenjuju kao na traci, kaže se po koja mudra o koronavirusu, ali i o svim ostalim mogućim bolestima, jer o tome je najbolje na sabajle... Tako su nedavno čuveni Jovana i Srđan u goste doveli renomiranog teoretičara zavere Dejana Lučića da nam objasni kako je korona dizajnirana još '80-ih, a sve u cilju uništenja Kineza; kod Marića Lučić, Šešelj i kompanija ordiniraju u ranim jutarnjim časovima, Drecun jedva postiže da svakog jutra obiđe Marića, Sarapu i koga sve treba...

Ko jutra provodi rotirajući domaće TV kanale, ne može ni u ludilu imati dobar dan. Kome dan ovako počne, pogađate, ni pakao mu neće teško pasti.

Pogledajte samo „The Morning Show“, o kojem smo već pisali. To je serija koja ima sasvim drugu tematiku, bavi se pre svega Me Too pokretom i njegovim odjecima, ali među urednicima i voditeljima najgledanijeg jutarnjeg programa u Americi. Jutarnjem programu kao takvom nije posvećeno mnogo pažnje, izuzimajući nekoliko scena, ali sve što vidimo u ovoj seriji jasno pokazuje koliko je takav format fejkerski, licemeran i besmislen. Naročito je ljigava teza da su oni i Amerika jedna velika porodica koja zajedno rešava probleme. To me je podsetilo na nekadašnji slogan jutarnjeg programa Jovane i Srđana, dok su bili na nekoj drugoj televiziji: „Oni se bude sa Srbijom“. Ne! Ne morate uopšte da se budite, molim vas! Ili mene pustite da spavam.

Ti lažni široki osmesi, ta fingirana spontanost, lokne iz salona i scenska šminka dok još nije svanulo, to buđenje s gledaocima, ta odvratna familijarnost i istovremeno netrpeljivost koja vlada iza kamere, a iznad svega nebitnost tema kojima se bave, odnosno način na koji površno i šarlatanski obrađuju bitne teme, sve to je svojstveno podjednako ovdašnjim i inostranim jutarnjim programima, čak i ovom izmišljenom iz serije. U skladu s tim kolika im se važnost pridaje ide i njihova plaćenost, transferi o kojima se iz sezone u sezonu raspreda, zvezdani status. No, to je sve sporedno. Uvek su tu da ih zamene drugi čitači blesimetra (muškarci mogu da budu ružni i nesređeni, žene neka izvole u šminkernicu i na štiklu od tri ujutru), ali će taj jutarnje-dnevni format ostati, prepun raznoraznog sadržaja, a ispražnjen od suštine.

Ako mislite da su reality programi zlo, probajte da se nekoliko dana „budite sa Srbijom“. Put do pakla popločan je jutarnjim programima.

Oceni 4.8