Smrt jutarnjim programima, opet

Možda je do moje netrpeljivosti prema jutarnjim programima kao takvim, ali The Morning Show je svojom drugom sezonom i više nego razočarao. Nisam bila ni veliki fan prve, ali videli su se potencijal i profesionalnost, zahvaljujući kojima je priča zamišljena kao mini serija i dobila šansu za nastavak.

Nakon što se na kraju prve sezone sve raspalo i svako otišao na svoju stranu, prvih nekoliko epizoda druge sezone je utrošeno na to da se sve vrati na staro, a potom nastavi gde se stalo. Ispostaviće se, međutim, da je taj klišetirani povratak u pređašnje stanje bio i najzanimljiviji, a da sve ostalo što nas čeka može da se podvede pod kišobran svakojake relativizacije.

The Morning Show pojavio se krajem 2019. kao ambiciozni projekat tada nove streaming platforme Apple TV+. U glavnim ulogama su Jennifer Aniston i Steve Carell kao Alex i Mitch, obožavani voditeljski par jutarnjeg programa. Za njega će se ispostaviti da je seksualni predator, dok će ona postati feministička ikona, potpuno nesvesna postupaka svog kolege i prijatelja. Kako serija odmiče, posumnjaćemo, pa ponovo dokazati i onda opet preispitati svaku tvrdnju i etiketu. Pokušaće da nam objasne da niti je on toliki predator kao što mi mislimo, niti je ona ikakva feministkinja. Sa ovim poslednjim se čak možemo i složiti. Sve što Alex radi u životu, radi zbog sopstvene koristi, ali ona ne zna za bolje jer su je decenije uspinjanja korporativnom lestvicom, slikanja, snimanja i glađenja ega učinile karijeristkinjom kakve nema. Neko u tim okolnostima postane „šarmantni“ zlostavljač nesvestan svojih postupaka, neko tek samoživa i sujetna TV ikona.

Međutim, tu je i žena iz naroda da ove izgubljene slučajeve vrati u ravnotežu. Reese Witherspoon igra Bradley Jackson, žustru reporterku sa američkog Juga, konzervativno odgajanu, ali sa jakim moralnim uporištem i osećajem za pravdu. Nju kao lokalnu heroinu dovode u Njujork, daju joj mesto voditeljke tik pored Alex, nakon što je Mitch skrajnut zbog svojih zlodela, i – show može da počne! Srećom, nije se sve svelo na borbu naivne Bradley i prekaljene Alex, ispraćeno je dosta linija radnje i na kraju je sve upakovano u neku smislenu celinu.

U drugoj sezoni se sve zaista raspada. I to ne na dobar način. Za početak, vreme radnje je sam kraj 2019. i početak 2020. godine, sa sve razbuktavanjem pandemije i najpre nipodaštavanjem opasnosti virusa. Jako je zanimljiv taj odnos prema „najsmešnijem virusu u istoriji“, negovan i u medijima koji se smatraju za prestižne i serija daje dobar komentar na to. Ne samo da nam slika atmosferu jednog perioda kojeg se živo sećamo, iako deluje godinama daleko, već i prikazuje suštinsku relevantnost medija i medijskih radnika, njihovu nemogućnost da anticipiraju, analiziraju i bave se onim čemu zapravo služe. Umesto toga, fokus im je na tračevima, senzaciji i preplaćenim voditeljima koji se bave jedino sobom.

Iako publici uglavnom smeta što se u novonastale fikcionalne narative tokom poslednje dve godine meša i kovid, moramo da se pomirimo s tim da serije i filmovi odavno nisu samo beg od realnosti, niti su to ikada u potpunosti bili. To što se trenutno uglavnom loše nose sa pandemijom je već drugi par rukava i ko zna koliko će vremena proći dok je do kraja ne procesuiramo, pa tek onda i u tom stanju pratimo na ekranu.

Izuzev pomenutog metakomentara na pandemiju, sve ostalo u vezi sa koronavirusom je u drugoj sezoni katastrofalno. Krenimo najpre od Italije. Upravo tamo je Mitch. Predator koji je pao u nemilost američke javnosti utehu je potražio kako i dolikuje – u devetosobnoj vili na jezeru Komo. Živi inkognito, povučeno i skromno, razmišlja o sebi i svemu što je uradio. I baš kad je mislio da mu život poprima neki novi smisao, mlada turistkinja iz Amerike verbalno ga napada nasred trga, a u odbranu mu staje sredovečna Italijanka. Amerikanka je, naravno, izgubljeni milenijalski slučaj, feministkinja što zna samo da uzvikuje parole dok u stvari pokušava da se probije na internetu, a Italijanka je old school žena, puna razumevanja za problematične tipove. Kako dođe do priče o Mussoliniju i pevanja pesme u njegovu čast, pogledajte sami!

U Italiji, dakle, samo što nije počeo haos, a i kad počne – ništa strašno, jer to se ipak ne tiče života naših medijskih zvezda. Tu i tamo neko bude u nekom karantinu, ali tek toliko da bi mogao da upozna sebe bolje, da u dve nedelje nađe duševni mir koji nije našao čitavog života... Da mu se razbistri, da dođe do nekih spoznaja, da se pomiri s kim treba...

Svi smo mi ljudi – grešimo, menjamo se, možemo mi to, dajte nam šansu – to je naizgled plemenita poruka ove serije koja nam se podvaljuje kroz niz protivrečnosti i nedefinisanih postupaka. Sve se relativizuje do te mere da na kraju već primećujete šablon prema kojem se to radi, što je, kada pogledamo unazad, važilo i za prvu sezonu. I koliko god je tad možda imalo smisla i opravdanja, ovde nema. Ta zaokupljenost cancel kulturom i borba protiv tzv. lova na veštice samo pokazuje koliko su i sami autori serije odsečeni od realnosti. I to ne samo zbog patnje&samospoznaje u italijanskoj vili, već i načina na koji iskupljenje Mitchovog lika dobija svoj epilog.

„Da li je OVO ono što želite, da li OVO mora da se desi, o, vi, ljubitelji cancel kulture“, kao da nas pitaju autori. „Dali smo vam sve – i više žena na odgovornim pozicijama, rasnu i nacionalnu raznolikost, LGBT osetljivost, šta više hoćete?! Morate i vi napraviti neki ustupak.“ To je podtekst koji nam se provlači kroz poruku o razumevanju, prihvatanju, ljudskosti. „Sve se može postići otvorenim razgovorom, finom ideološkom uravnilovkom, i to tako da niko ne strada i svi nastavimo da zarađujemo pare i mislimo da smo bitni. Ljudi mogu da se menjaju i da rastu, dajmo im šansu. Naročito ako su sebični i pokvareni – svi smo. Priznajmo to jedni drugima i neka cveta hiljadu korpo-cvetova!“ Suštinski, to je poruka. I na kraju ona postaje kristalno jasna, uprkos tome što se autori trude da nam daju od svega pomalo kako bi zavarali trag. Ne postaje tako priča kompleksna i iznijansirana, već licemerna i haotična.

Umesto svega ovoga, Mitch je lepo mogao da dođe u Srbiju i živi u vili na Dedinju k'o čovek. Rehabilitacija raznoraznih problematičnih tipova u jutarnjem programu je naša uža specijalnost. Mogao bi i da bira u koji će jutarnji i kod kog voditeljskog para. Mogao bi čak i da ih sve obiđe tokom jednog prepodneva i održi govor za pamćenje (ili povraćanje, kako za koga), poput likova u seriji. Srbija i The Morning Show taman u istoj meri zaostaju za svetom i savremenim trenutkom, takođe podjednako uvereni da idu u korak s njima.