Smrt u spavaćoj sobi

Film

The Killing of Two Lovers (2021)

Od samog početka je jasno zašto film nosi ovaj naslov, budući da se čini kao da je smrt već tu – u spavaćoj sobi. Iako ne zna koje David (Clayne Crawford), gledalac već u tom trenutku oseća tenziju, koja u ruralnom okruženju neometano raste do divovskih razmera.

Nakon upečatljive prve scene, priča se polako odvija, te nas vodi u jedan od onih američkih gradića u kojima ljubav, roditeljstvo i kućne obaveze dolaze rano. Supružnici se nakon nekog vremena umore od toksičnog braka, a u prvom trenutku se čini da je sreća u tome što su još uvek dovoljno mladi da počnu iz početka. Novi početak ipak nije lak izbor, jer jake veze često nastaju i iz onih odnosa koji izgledaju kao da su osuđeni na propast.

Uprkos nezdravim emocijama, ljubav između dvoje junaka ne opterećuje, a priču upotpunjuju odgovarajući pejzaži i sjajne glumačke izvedbe.

Oslo (2021)

Oslo tretira istorijski događaj – Sporazum iz Osla, potpisan od strane izraelskih i palestinskih zvaničnika 1993, a u fokusu filma su pregovori koji su doveli do sporazuma i ljudi koji su ih inicirali – Mona Juul (igra je Ruth Wilson) iz Ministarstva inostranih poslova Norveške i njen muž Terje Rod-Larsen (Andrew Scott), direktor jedne nevladine organizacije.

Sve je počelo na Moninu inicijativu, na dobrovoljnoj bazi i isprva bez upliva velikih diplomatskih imena i političkih sila, da bi se na kraju pretvorilo u nešto mnogo više. Najpre je bilo neophodno utvrditi to da dve strane uopšte imaju volju da razgovaraju i prevaziđu razlike, dok bi norveški bračni par (uz sve svoje kontakte i političko-diplomatsku pozadinu) bio samo u ulozi posrednika. Jasno je, naročito danas, da plemenite namere često nisu dovoljne za rešenje dugogodišnjeg političkog sukoba.

Zato je dobro što film stavlja akcenat na ljude kao takve, njihovu komunikaciju, razgovor i brojne međusobne sličnosti, uz evidentno prisustvo svesti da se istorija u nekom obliku uvek ponavlja.

The Mitchells vs. the Machines (2021)

Apokalipsa je uvek bila jedna od omiljenih filmskih tema, ali je s pandemijom privukla još veću pažnju. Dugometražni animirani film The Mitchellsvs. the Machines bavi se upravo takvom atmosferom, samo što za propast čovečanstva nije odgovoran virus, već mašine kojima je dojadilo ljudsko ponašanje.

Jedno je sigurno: ovaj crtani film nije samo za decu, najpre zbog toga što su junaci toliko različiti, da je gledaocu od početka jasno da autori dobro razumeju probleme uklapanja u okruženje. Bez obzira na to koliko štrče, u ovom filmu su svi prihvaćeni, što je na kraju važna lekcija za decu, ali i za one malo starije.

Autumn – Sonbahar (2008)

Yusuf se nakon odslužene zatvorske kazne vraća u rodno selo. Život se u međuvremenu odvijao bez njega, majka je ostarila, svet se promenio. Iz očaja ga izvlači Eka, seksualna radnica iz Gruzije, koja se ubrzo pretvara u poslednju šansu za život koji se ne troši u usamljenosti.

Serije

Genera+ion (prva sezona, 2021)

Sadržaji s kvir junacima dobijaju sve više prostora, što je važno za sve one koji sve do skoro nisu imali s kim da se identifikuju. Genera+ion je jedna od takvih serija, a svaka epizoda podseća da je odrastanje teško, ali da nije potpuno užasno.

Zanimljivo je da jedna od kreatorki serije ima tek devetnaest godina, zbog čega joj je bilo lakše da pomogne u građenju junaka koji su istih godina. Njeno ime je Zelda Barnz, a u pitanju je umetnica koja je poželelada svoju priču pretvori u knjigu. Umesto na papir, radnju je spakovala u epizode, a u tome joj je pomogao i otac. U procesu je učestvovala i Lena Dunham, što svima koji su voleli Girls mnogo znači.

Serija prati grupu srednjoškolaca koji pokušavaju da razumeju svoje identitete i izađu na kraj sa svetom koji ih okružuje. Zbog toga podseća na Euphoriu i We Are Who We Are – još dve sjajne serije za one koji odrastaju, ali i za sve ostale.

The Innocent – El inocente (mini serija, 2021)           

Španci su snimili ovu seriju prema romanu Harlana Cobena i, čini se, dobro izbalansirali suštinu i razvoj likova sa trilerom kao žanrom i konstantnim obrtima koji se očekuju. Mario Casas igra Matea, koji slučajno ubija jednog momka nakon rasprave i završava u zatvoru. Oslobađaju ga pak posle samo četiri godine, čemu se, naravno, ne raduju svi. Ubrzo shvatamo da ovo nije samo njegova priča i da je potrebno ispratiti mnogo zasebnih tokova kako bismo došli do jedinstvenog zaključka.

U centru svake od osam epizoda je jedan od likova koji je otvara obraćanjem samom sebi, pa se tako mnoge situacije daju osvetliti iz više uglova. Svako nosi neku tajnu i traumu, niko nije ono što jeste, svako je sa svakim (neretko i ne znajući) povezan, a šokantnih detalja i peripetija ne manjka, sa sve finalnim obrtom. To bi u nekom drugom slučaju znalo da umori, ali u El inocente ima dovoljno supstance i kvaliteta koji ne dozvoljavaju da se serija svede samo na plasiranje jeftinih trikova.

Deutschland 86 (druga sezona, 2018)

Deutschland 86 je zapravo druga sezona serije Deutschland 83, što brojevi koji označavaju godine stavljaju do znanja, ali mi naglašavamo da ne bi bilo zabune i kako se odlična prva sezona ne bi zanemarila. Ne samo da pruža neophodan kontekst, već za mnoge predstavlja i najbolju od tri sezone ove serije. Mora se priznati, ipak, da je 86 nepravedno zapostavljena, budući da je za neke od nas – najbolja.

Nastavljamo da pratimo Martina (kodno ime: Kolibri), mladog istočnonemačkog špijuna kojem nije strana ni saradnja s direktnim neprijateljima. Kako je u čitavu priču na početku umešan protiv svoje volje, jasno je zašto je ideološki ambivalentan, što uz kombinaciju s njegovim urođenim talentom za špijunažu predstavlja pravo dramsko blago. S druge strane, ne manjka ni onog drugog „blaga“, odnosno turbulentnih istorijskih događaja i tadašnjeg odnosa snaga u svetu koji su sami po sebi izvor drame. Pozornica je ovoga puta najpre u Africi, usred građanskog rat u Angoli, ali i Južnoafričkoj Republici, kojoj Istočna Nemačka prodaje oružje i legalno i ilegalno, podjednako borcima protiv aparthejda, ali i vladi koja ga zagovara. Naravno, u sve je umešan i Zapad, no brzo postaje jasno da je umesto sukoba vrednosti posredi sukob moći i finansijskih interesa.

Istočna Nemačka ekonomski sve više slabi, kasa se prazni, pa se ne preza ni od kapitalističkih metoda u spasavanju komunističke države. Sve češće se gleda „preko plota“ – bilo da se prate zapadnjački TV programi ili ilegalno prelazi u Zapadni Berlin. U čitavom haosu i tragediji oseća se prisustvo humora i cinizma, što nesumnjivo doprinosi kvalitetu i slojevitosti celog serijala. Naravno, najvažnije je to što je istorijski verodostojan u svim segmentima, pa i u onim koji se tiču izgleda, mode, muzike, zahvaljujući kojima uspeva da dočara sveopštu atmosferu 1986.

Charité (prva sezona, 2017)

Serija nas vodi u jednu od najelitnijih berlinskih bolnica, u vreme medicinske revolucije. Priča počinje 1888. godine, s mladom Idom (Alicia von Rittberg) koja protiv svoje volje završi u bolnici Charité. Budući da nema novca da plati troškove, prinuđena je da tu ostane i pomogne kao medicinska sestra.

U pitanju je ustanova koja je i u stvarnom životu poznata po velikim otkrićima, a krajem XIX veka su u njoj svoje karijere gradili i Robert Koch (Justus von Dohnányi) i Paul Ehrlich (Christoph Bach), koji su baš u to vreme tragali za lekom protiv tuberkuloze.

Knjige

Aida Bagić „Znam li ja gdje živim“

Znam li ja gdje živim je zbirka kratkih priča i crtica koje kroz lična, intimna zapažanja i posmatranje detalja zapravo daje širu sliku društva i zajednica koje svako od nas može prepoznati u svom okruženju. Krećući se od sebe i sebi poznatog konteksta, autorski glas nas poziva da vidimo i razumemo drugog, da osvestimo njegovo postojanje i položaj. Zato kritičari stvaralaštvo Aide Bagić karakterišu kao priče o toleranciji, no one su i priče o (ne)razumevanju, prihvatanju i suživotu.

Radomir Konstantinović „Filosofija palanke“

„Duh razočaranja kruži nad palankom. On je duh duha palan­ke kao zatvorenog sveta koji je za sebe stvaran samo po sopstvenom iskustvu stvarnosti kao onoga što poznaje svoj kraj. Taj duh izraža­va se, najčešće, u zahtevu za "krajnjim rešenjem", koji i jeste "zahtev" za razočaranjem jer je, neizbežno, zahtev za iluzijom koja je "ugrađena" u to razočaranje. Inercija koja vlada svetom duha palanke, uvek je od mesa ovog razočaranja. Ako je ona jemstvo palanačko-van-egzistencijalne "sigurnosti" (sklonjenosti) izvan same egzistencije, ona se i traži, na način jedne podmukle lukavosti ovog duha koji želi da bude iluzoran da bi mogao da bude razočaran odnosno da bi, razočaranjem, mogao da stigne do ravnodušnosti koja se, kao ravnodušnost nepokreta, potpuno podudara sa ravnodušnošću nepokretnog sveta palanke. Ravnodušnost, koja je protivrečna kolektivno-utilitarističkom duhu palanke, jeste neizbežna njegova "životna" metoda. Ona je u samom načelu zatvorenosti kome se ovde služi, jedini i nezamenljivi način njegovog "života". Bez nje, ne bi mogla da se održi ova zatvorenost, i inače krajnje sumnjiva jer nužno protivstavljena egzistenciji koja se sa njome ne miri: radoznalost otvara a ne zatvara.“

Pesme

Olivia Rodrigo je nedavno objavljenim debitantskim albumom Sour nastavila tradiciju svojih uzora poput Lorde, Taylor Swift i Billie Eilish, ali i donela pregršt tekstualno-zvučnih novina koje predstavljaju domaći zadatak za neke buduće zvezde. Iako koketira s raznoraznim žanrovima, prominentni su uticaji pop-rocka, što nas posebno raduje.

Podcast

The Watch w/ Kate Winslet

Chrys Ryan i Andy Greenwald su domaćini podcasta The Watch, a u jednoj od novijih epizoda ugostili su Kate Winslet i s njom razgovarali o gledanoj i hvaljenoj seriji Mare of Easttown. Winslet nam je ponudila svoj uvid u seriju, s naglaskom na lik koji tumači, te približila proces građenja uloga, glumačke saradnje i nastajanja pojedinih scena.

Slušajte ovde.

Nostalgija

The Girl – Eltávozott nap (1968)

Sjajna Márta Mészáros je ispričala je mnogo priča o sudbini emancipovanih žena, pa je to slučaj i s filmom The Girl.

Devojka koja je odrasla u sirotištu kreće u potragu za majkom. Pronalazi je u selu u okolini Budimpešte, s novom porodicom. Dve žene od početka stoje kao suprotnosti – samostalna ćerka i „zarobljena“ majka, jedna radnica, druga domaćica. Modernost se sudara s tradicijom, a upravo to preplitanje pojačava porodičnu dramu.

Dokumentarni film

Toto and His Sisters - Toto si Surorile lui (2014)

Devetogodišnji Toto živi na periferiji Bukurešta sa sestrama Anom i Andreeom. U zapuštenom stanu detinjstvo ne izgleda kao bajka, ali taj prostor ipak služi kao sklonište dok im je majka u zatvoru. Okružen raznoraznim opasnostima, Toto uči o svetu u kojem glavnu reč vode dileri i drugi sitni kriminalci, a država ne čini ništa da takvu decu sačuva.

Kratki film

GUO4 (2019)

Sportske svlačionice su odavno centar mnogih zanimljivih dešavanja, a u ovom kratkom filmu jedan takav prostor služi kao pozornica za sukob. Inspirisan homoerotičnim fotografijama BobaMizera, GUO4 i sam obiluje gej erotikom, a stop motion manir tu senzualnost samo pojačava.

Horor

The Conjuring: The Devil Made Me Do It

Iako nije dobro prošao kod kritičara, novi nastavak je obradovao ljubitelje franšize. Priča o strahu od demona ne donosi ništa revolucionarno, ali Ed iLorraineWarren uspevaju da od toga naprave novu avanturu, te da još jednog monstruma zatvore u sobu u kojoj čuvaju uklete artefakte iz ranijih misija. Priča teče korektno, ali se mora priznati da se od završnog dela trilogije očekivalo malo više.

Video igre

Chernobylite: Horor i preživljavanje

O igri Chernobylite se govori već nekoliko godina unazad, a do zainteresovanih bi konačno mogla da stigne u julu.

Kao što naslov govori, igra se bavi nesrećom u Chernobylu, a u samom centru je bivši uposlenik nuklearne elektrane, koji pokušava da reši misteriju i pronađe partnerku koja je nestala nakon nesreće. Najveća prednost igre je što se radnja ne odvija linearno, pa igrač ima slobodu da istražuje. Izbori koje pravi utiču na dalji tok radnje, a posledice postaju jasne satima kasnije. S radnjom se menja i opasna zona, pa je ambijent u skladu sa odlukama koje igrač donosi dok se bori protiv natprirodnih užasa, ali i vojske koja pokušava da ih zataška. Postoji nekoliko mogućih završetaka, što znači da igra može da se igra više puta.

Iza igre stoji studio The Farm 51, koji je već poznat po igrama GetEven i World War 3. Na igri se radi od 2019. godine, a zainteresovani mogu da je pronađu na Steamu.

*Kontrapreporuke

Blue Miracle (2021)

Film je toliko predvidljiv, da boli – dobronamerni umetnički promašaj.

Feedback (2020)

U trećerazrednom trileru se mnogo toga htelo, ali se na kraju uspelo samo u tome da se protraći Eddie Marsan.