Ponovo pročitati: Lukovićevi saveti o ukusnim otrovima
Rhubarb

Photo: myjewishlearning.com

Smrtonosni zalogaji rabarbare

Neko je oklevetao trešnje: Pune bezbojne, ekstremno otrovne tečnosti1. KOŠTICE VOĆA: Poput jabuka, i trešnje sadrže koštice u kojima se nalazi vrsta cijanovodonične kiseline koja se zove još i “pruska kiselina”. Isto se odnosi i na koštice breskvi i kajsija. Ova kiselina je bezbojna, ekstremno otrovna tečnost koja ključa neposredno iznad sobne temperature na 26 °C.

Ne budem lenj, uključim aparat marke „Google“ za istraživačko novinarstvo, ukucam „koštice kajsije“, kad, gle naslova: „Kajsija cijandom ubija tumor“, „Koštice i semenke sa vitaminom B17 100-postotno zaustavljaju rak?“, „Sjemenke marelice ubijaju stanice raka bez štetnih nuspojava“, ali nađem i alarmantni tekst „Mnogi koriste koštice kajsije protiv kancera a ne znaju da su otrovne u većoj količini jer imaju cijanid u sebi“. Potpuno sluđen problemom šta će mi se desiti ako pojedem košticu jabuke ili, daleko bilo kajsije, opet uđem u „Blic ženu“ gde s nevericom čitam da kiselina u obliku „ekstremno otrovne tečnosti ključa iznad sobne temperature od 26 °C“. Pa je l’ to živa soda koja ključa na 26 stepeni, šta li se dešava kad je u sobi 25 stepeni? Da li je koštica već tad vrela, spremna za ključanje? Moguće je da su mi na Mašinskom fakultetu u Beogradu gde sam pouzdano diplomirao pre nekoliko decenija – pogrešno saopštili tačku ključanja „pruske kiseline“. Po cenu da se otrujem, sutra kupujem kajsije, vadim koštice, razbijam koštice, obezbeđujem 27 stepeni u stanu – pa da vidim čija kajsija crnu vunu prede! Ako ne proključa na 27 stepeni, nekom ću se najebati kajsije; ako proključa – sve ću u slast popiti, a ovo će mi biti poslednji tekst ever. Killed by kajsija: kraj jedne kontroverzne karijere!

Sigurno okruženje, bez kajsija: Južno voće u redakciji Blica

2. RABARBARA: Lišće rabarbare sadrži oksalnu kiselinu, koja učestvuje u stvaranju kamenja u bubregu. Ukoliko biste pojeli pet kilograma ovog lišća, to bi bilo fatalno po vas, ali je dovoljna i mnogo manja količina da bi se čovek ozbiljno razboleo.

Da sam sutra umro od proključale kajsije, ne bih znao da postoji biljka po imenu rabarbara; mea culpa, jer me Google-sokoćalo upozorava da je rabarbara „sjajan dodatak slatkim pitama i džemovima, da je u pitanju višegodišnja biljka velikih listova i dugačke stabljike karakteristične ljubičaste boje koja se najviše i koristi“. Saznam i neproverenu vijest: u Kini je vekovima koriste verujući u njena lekovita svojstva, a u Evropu ju je prvi doneo Marko Polo. Otkrijem da se od rabarbare koriste samo drške, a ne lišće, što je posebno inspirisalo autora teksta u međunožju „Blic žene“ da nas posvetuje mudro: „Ukoliko biste pojeli pet kilograma ovog lišća, to bi bilo fatalno po vas“. 

Perverzno zamišljam kolika je masa od pet kilograma lišća rabarbare; nešto kao omanji stog sena u obliku pokojnog fiće, što je skromna mera za prosečan srbijanski doručak. Ideja da će nam fatalno biti muka od 5 kg lišća rabarbare koje se uzima naiskap, bliska je predlogu da nikako ne smemo da pojedemo 20 kilograma spanaća za užinu ili 84 kilograma blitve za večeru; zašto bih, pička mi materina, žvakao pet kilograma lišća – sem, ako ne želim fatalni ishod i naslov u e-novinama: Killed by rabarbara! „Blic ženo“, dozvolite da se ispovraćam!

Samo pet kilograma lišća vas može koštati života: Praktični saveti Žene Blic

3. MUŠKATNI ORAŠČIĆ: Ova biljka zapravo je halucinogena. Ako biste pojeli samo 15 grama muškatnog oraščića može doći do grčenja mišića, a ako biste, kojim slučajem, pojeli ceo oraščić došlo bi do vrste psihotičkog napada, koji uključuje predosećaj da nastupa propast sveta i da je došao sudnji dan.

Jedan od mojih omiljenih začina dočekao je da ga raspusna „Blic žena“ proglasi narkomanom, sve pod uslovom da pojedem 15 grama oraščića ili, Jesus Fucking Christ, čitav oraščić koji se, iskustvo me je naučilo, pojavljuje u dve veličine – manjoj i još manjoj. Kad se izdašno narenda na povrće ili meso, moguće je da doteram do pet-šest grama; čak i da ga izribam na deset grama, samo će lepše mirisati. Otkud ta granična točka grčenja mišića na 15 grama – zna samo autor ovog psihotičnog teksta koji, tu je pokazao tko je majstor, otkriva pojavu predosećaja „da nastupa propast sveta“ i da je došao „sudnji dan“. I bez muskatnog oraščića (ne priznajem „muškatni“), predosećaj da nastupa propast sveta pretvorio se u mirisni osećaj dok sam na sajtu raspomaljene „Blic žene“ čitao ovaj halucinoidni napis; autor bolje da je pojeo pet kila one travuljine nego što nam je lansirao svoj moždani proliv. U inat, večeras – posle onih koštica i lišća, nožem i viljuškom jedem pohovani oraščić cirka tri i po kila. Neka bude propast sveta, drugo nije ni zaslužio pored ovih koji se predstavljaju novinskom djecom „Blic žene“.

Uoči narkomana: Muškatni oraščić za bolje halucinacije

4. KROMPIR: Otrovi glikoalkaloidi se mogu naći u lišću, stabljikama i klicama krompira, posebno ako ostane dugo da stoji na svetlosti. Glikoalkaloidi mogu da izazovu grčeve u stomaku, dijareju, glavobolju, pa čak i komu i smrt. Samo tri do šest miligrama po kilogramu telesne težine može biti fatalno. Izbegavajte krompir sa zelenkastim mrljama.

Čitajući osam puta ovo smrtonosno upozorenje, konačno sam shvatio da ovi jebani glikoalkaloidi nikakve veze s časnim krompirom nemaju, već se opasnost krije u konzumiranju krompirovog lišća, krompirove stabljike i krompirovih klica. Za koji bih blicov kurac pasao lišće, mljackao stabljiku i gutao klice – kreten nije napisao; istom lakoćom mogao bi da nas savetuje da da ne žvaćemo asfalt, da ne jedemo stablo kukuruza ili koru od drveta trešnje; ako pojedemo dva kubika kore – moguće je da nam se smuči, a? Pored fatalnog krompira sa „zelenkastim mrljama“, nešto što liči na male zelene s planete povrća, muskatni autor je zaboravio da nam poruči da ne jedemo truli, crvljivi ili smrdljivi krompir, da plesan ne skidamo kao da je kajmak s mleka, a posebice – da nikako ne konzumiramo više od 23 tone krompira sa zelenkastim mrljama. Ume da šteti.

Pojedite ovo i padnite u komu: Neprijateljski krompir vreba

5. BADEMI: Postoje dve vrste badema, slatki i gorki. Gorki sadrže relativno velike količine cijanovodonične kiseline. Samo sedam do deset sirovih gorkih badema mogu da izazovu probleme kod odraslih, a kod dece, čak, smrtni ishod.

Postoje dve vrsta novinara u „Blic ženi“: tupsoni i moroni. Tupsoni sadrže relativno velike količine morona koji gutaju sedam do čak devet badema koji mogu da „izazovu probleme“ kod odraslih; kakve probleme? Otpadanje spolovila kod osmog badema, pojava krasti u maljama kod devetog badema, rast grudi kod muškaraca? Šta ćemo s fucking tortama u koje se stavlja „šaka badema“, čak i jedanaest smrtonosnih komada?  A ovo za smrtni ishod kod dece, na to smo navikli: milioni mališana žrtve su samoproklamovane „Blic žene“, tko ne umre na koštici, stići će ga prokletstvo torte! Badem nam neće oprostiti!  

6. MATIČNI MLEČ: Zbog toga što ne prolazi kroz proces pasterizacije u kome se uništavaju štetni toksini, mleč često sadrži andromedotoksine, što može dovesti do vrtoglavice, slabosti, prekomernog znojenja, mučnine i povraćanja. Sve pomenute simptome izaziva jedna kašika andromedotoksina.

Ovde me je moron stavio na muke: piše da mleč sadrži nekakve „andromedotoksine“ koji postaju opasni u količini jedne kašike (supene? kafene?). Da bih pojeo jednu kašiku (kafenu? supenu?) ovog kurčevog andromedotoksina, potrebno je – recimo – da konzumiram trideset kilograma matičnog mleča, što u poređenju s pet kila onog lišća nije frka. I to sve da bih osetio vrtoglavicu, slabost, znojenje, mučninu i povraćanje – onda je bolje da redovno čitam jebozovnu „Blic ženu“ premazanu mlečom ili krečom, isti nježnik.

Sočno lišće, još sočnije stabljike: Paradajz, birajte pažljivo

7. PARADAJZ: Stabljike i lišće paradajza sadrže alkalne otrove koji mogu da izazovu stomačne probleme. Nezreli zeleni paradajz ima isti efekat. Trebalo bi pojesti velike količine stabljike i lišća da bi posledice bile smrtonosne.

Više nema nikakve sumnje da je osoba koja daje ove dragocene savete u vegeterijanskoj „Blic ženi“, u stvari – biljojed koji se posebno pali na stabljike i lišće. Ako razumem ovaj jezik, sam paradajz nije neki problem; problem je ako žderemo stabljiku paradajza i neumereno konuzumiramo lišće ove retke biljke, nepoznate na našim prostorima. Suprug „Blic žene“, pouzdani „Blic“ sigurno će otkriti novu naviku stanovništva u Srbiji koje u napadima na povrtnjake i bašte brsti stabljike i listove; najezda ljudskih skakavaca koji jedu sve što je u vezi s paradajzom, ali oprezno izbegavajući njegov crvenkasti plod – ide uz praktične savete; nikad nemojte jesti više od 300 stabljika paradajza za jedan obrok; 90 kilograma lišća paradajza je optimalno što vaš organizam može da podnese; kad već jedete, žvaćite polako; prožvakanu hranu slobodno delite s voljenom osobom; kad vas zatvore u štalu, osećajte se relaksirano.

Budite stoka, čitajte „Blic ženu“. Ona nije Lukrecija Bordžija: ova vas truje hrskavo lako. Od koštice, preko mleča, do lišća zloglasnog paradajza. Moroni svih povrća – ujedinite se!

* Ovo pakleno štivo preuzeto sa tijela Žene.blic

* Tekst je objavljen u e-novinama 17.7.2014.

Oceni 5