Društvo bez novca o kome sanjamo
Inca 01 S

Photo: Classic Play

Socijalističko carstvo Inka

Nisu imali novac
zlato je služilo za pravljenje gušterica
a ne novca
nakit
koji je svetlucao kao vatra
na svetlosti sunca ili lomača
likove bogova
i žene su voleli
a ne novac
Hiljade vignjeva u andskoj noći
i u obilju zlata i srebra
nisu imali novac
umedoše
da liju razvlače zavaruju graviraju
zlato i srebro
zlato: znoj sunčev
srebro: suze mesečeve
žice zrnca filigrane
pribadače
grudne oklope
praporce
ali novac nikako
a pošto nije bilo novca
nije bilo prostitucije ni krađa
kućna su vrata ostavljali otvorena
ni korupcije u Administraciji ni pronevera
- svake 2 godine
podnosili su izveštaj o svom poslovanju u Kusku
Pošto nije bilo trgovine ni novca
nije bilo
prodaje Indijanaca
Nikad nije prodat nijedan Indijanac
A bilo je ćiće (1) za sve
Nisu upoznali inflatornu vrednost novca
novac im je bilo Sunce koje svima sija
Sunce koje je svačije i na kome sve raste

Sunce bez inflacije i deflacije: A ne
oni prljavi „soli" (2) kojima se plaća seljak
(koji će ti za peruanski sol pokazati svoje ruševine)
i jelo se dva puta dnevno u čitavom Carstvu
I nisu finansijeri
stvarali njihove mitove
Zatim su opljačkali zlato iz hramova Sunca
i, pustili ga u opticaj izliveno u šipke
sa inicijalima Pizara
novac je doneo poreze
a sa Kolonijom se pojaviše prvi prosjaci

Voda više ne žubori u kamenim žlebovima
putevi su pokidani
zemlja suva kao mumije
kao mumije
veselih devojaka koje igrahu
u Airiway-u (aprilu)
Mesecu Igre i Mladog Kukuruza
sada suve, klečeći u muzejima
Manko Kapak! Manko Kapak!
Bogat vrlinama a ne novcem
(Mancjo: „vrlina", Capacj: „bogat")
„Čovek bogat vrlinama"
Privredni sistem bez novca
društvo bez novca o kome sanjamo
Cenili su zlato ali to je bilo
kao što su cenili i ružičasti kamen ili pašu
i nudili su ga
umesto zobi
konjima španskih osvajača
primetivši da žvaću metal (đemove)
svojim zapenušenim ustima
Nisu imali novac
a niko u ćelom Carstvu nije od gladi umirao
dok je boja njihovih ogrtača trajala 1.000 godina
čak su i princeze prele sa svojim vretenima
slepci su bili zaposleni na krunjenju kukuruza
deca lovom na ptice
INDIJANAC TREBA DA JE STALNO ZAPOSLEN
bila je parola Inka
radili su i hromi i kljasti i ostareli
nije bilo lenština ni badavadžija
dobijao je da jede i onaj ko nije mogao da radi
a Inka je radio bojeći i crtajući

Kako je propalo Carstvo
Indijanac je seo podavivši noge
sličan gomili pepela
i samo je razmišljao...
ne mareći za oblakodere
niti ga se ticao Savez za Progres
Razmišljati? Ko zna
Graditelj Maču Pićua
u kući od kartona
i lima od starih konzervi
Brusilac smaragda gladan i smrdljiv
(turista ga fotografiše)
Usamljeni kao kaktusi
Ćutljivi kao pejzaž - s Andima u pozadini -
Pepeo su
pepeo su
koji veje vetar sa Anda
i plačljiva lama natovarena drvima
nemo posmatra turistu
pribijena uz svoje gospodare

Ne videše novac
Nikad niko nije bio prodat
I nisu izrabljivali rudare
ZABRANJENO
beše kopanje žive zmijskih pokreta
(od čega je Indijance tresla groznica)
Zabranjen je bio lov na bisere
A vojska nije bila omznuta u narodu
Država je postojala zato
da bi davala narodu da jede
Zemlja je pripadala zemljoradniku
ne veleposedniku

A Plejade su čuvale kukuruzišta
bilo je zemlje za sve
Voda i guano su bili besplatni
(nije bilo monopola na guano)
Obavezni banketi za narod
A kad bi počinjali godišnji radovi
uz pesmu i ćiću se delila zemlja
i po taktu bubnja od tapirove kože
i uz zvuke svirale od jaguarove kosti
Inka je svojim zlatnim ralom zaoravao prvu brazdu
Čak su i mumije nosile vrećicu zrnevlja
za putovanje na onaj svet
Postojala je zaštita domaćih životinja
zakoni za lame i vikunje
čak su i divlje zveri imale zakonik
(koji sada nemaju ni Sinovi Sunca)
Od Trga radosti u Kusku
(centra sveta)
polazila su četiri popločana druma
prema četiri pokrajine na koje se delilo Carstvo
„Četiri horizonta"
TAHUANTISUJU
i viseći mostovi
iznad hučnih reka
popločani putevi
putići što planinama vijugaju
sve se slivalo
na Trg radosti u Kusku
centru sveta
Naslednik trona
nasleđivao je svog oca na tronu
ALI NE I NJEGOVU IMOVINU
Agrarni komunizam?
agrarni komunizam
„SOCIJALISTIČKO CARSTVO INKA"
Slobode nije bilo
ali društvene sigurnosti jeste
I nije bilo sve savršeno u „Inkaičkom raju"
Cenzurisali su istoriju koja se beležila čvorićima
Moteli pored drumova bili su besplatni
ali nije bilo slobode putovanja

A čistke Atahualpine?
Ogrtač prognanog
u amazonskoj prašumi?
nikakva opozicija nije tolerisana
pevači su samo zvaničnu istoriju opevali
Amaru Tupak je bio brisan sa liste kraljeva
Međutim njihovi mitovi
ali ne mitovi ekonomista!
Verska istina
i politička istina
bile su za narod jedno isto
bila je to privreda s religijom
poslednja je orana Inkina zemlja
Prvo je orana Sunčeva (zemlja kulta)
Zatim ona koja je pripadala udovicama i siročadi
zatim narodna zemlja
i Inkina tek na kraju
Bilo je to Carstvo ,,Ayllu"-a (3)
„Ayllu"-a radnih porodica
životinje, minerali, rastinje
takođe podeljeni na ,,Ayllu"-e
Čitav svet jedan veliki ,,Ayllu"
(a danas umesto ,,ayllu"-a latifundije)
Zemlja se nije mogla otuđiti
Llacta mama (zemlja) beše svačija
Svačija majka
Žetva se obavljala uz pesmu i ćiću
danas zbog dobre žetve na berzama nastupa panika
- Sablast izobilja
AP, NJUJORK,
(na dugoj traci žutog papira)
SNIŽENJE BUDUĆIH ISPORUKA ŠEĆERA U SVETU
DANAS JE NA PRODAJU UTICAO PAD
CENA NA EKSPORTNOM TRŽIŠTU I ZBOG
PREDVIĐANJA DA ĆE SVETSKA PROIZVODNJA
DOSTIĆI DOSAD NEVIĐENE RAZMERE
Kao što Berzu takođe potresa
Sablast mira
podrhtava teleprinter
TRŽIŠTE VREDNOSTI PRETRPELO DANAS
NAJVEĆI PAD U. S. 3. 1 a 322.5 base metals
42 a 70.98 Me 10.38 AES
(na dugoj žutoj traci)
Sada
keramika je isprana i tužna
crvenilo semena bikse
više se ne smeje po krovovima
osiromašile su tkanine
izgubile stil
manje žica potke po palcu
i više se ne ispreda „savršena nit"
Llacta mama (zemlja) pripada veleposednicima

u banci je zasužnjen zlatni leptir
diktator je pun novca ali ne i vrlina
i kakva melanholija
kakva je tuga muzika „jarivija"
U nestvarna kraljevstva koke
ili ćiće
sada je proterano Carstvo Inka
(samo su onda slobodni i veseli
i govore glasno
i ponovo postoje u Carstvu Inka)
Na pustoj visoravni Anda
jedna svirala tužna
jedna
uporna svirala kao zrak mesečine
i tužbalica indijanske frule
uz jednu pesmu kećua...
Chuapi punehapie tutayaca
(„zanoćio je usred dana")
prolazi čoban sa stadom lama
i odzvanjaju zvonca
među stenama
koje nekad behu
uglačan zid
Hoće li se jednom vratiti Manko Kapak sa svojim zlatnim ralom? I
 da li će Indijanac ponovo progovoriti?
Hoće li se moći
od ove parčadi rekonstruisati
sjajna posuda?
Da li će se opet poređati
u dugi zid
monoliti
tako da im ni nož ne može zaci u sastavke?
Da nijedan nož ne stane u sastavke.
Da l' će se obnoviti pokidani drumovi
Južne Amerike
prema Četiri horizonta
sa nekadašnjim poštonošama?
I da li će svet Indijanaca ponovo postati jedan ,,Ayllu"?
Putovali smo po onom svetu a ne po Muzeju
ali u muzejskoj vitrini
mumija još stiska u sasušenoj ruci
svoju vrećicu zrnevlja.

(1) Ćića: alkoholno piće od fermentiranog kukuruza. (Prev.). 
(2) Sol: sunce. (Prev.)
(3) Ayllu (čita se: ajlj) — savez plemena. (Prev.)

*Preveo Radoje Tatić, preuzeto iz antologije "Svetlosti Kordiljera", pesma u originalu nosi naslov "Ekonomija Tauantisujua"

Oceni 5