Sonja Sajzor: Ti si najsnažnija osoba koju poznaješ

Razgovarao sam sa Sonjom Sajzor, dreg performerkom, umetnicom, hrabrom aktivistkinjom koja je sasvim sigurno jedan od najsnažnijih glasova protiv tranasfobije, nerazumevanja, govora mržnje i uopšte ugnjetavanja i maltretiranja.

*Uoči Evroprajda si podelila jedan svoj tekst iz Optimista. Ako se dobro sećam rekla si da i dalje stojiš iza toga što tamo piše. Šta se od tad promenilo?

Imam malo više sedih.

*Čini mi se da se aktivizam u Srbiji vrti oko cis gej muškaraca. Šta misliš o tome?

Što je najgore od svega, ne vrti se ni oko njih. LGBTIQ aktivizam u Srbiji je kompletno beskoristan. NGO aktivisti dobijaju novac da unaprede LGBTIQ prava, od donatora koji im daju novac na osnovu procene koliko su LGBTIQ prava ugrožena u Srbiji. Međutim, ukoliko isti ti aktivisti ‘’previše’’ unaprede prava LGBTIQ osoba, i ako donatori procene da nam prava više nisu toliko ugrožena, davaće im sve manje novca. Zbog čega je posao NGO aktivista faktički da rade nešto što prividno izgleda kao da unapređuju ljudska prava, ali ih zapravo ne unapređuju, jer ako ih unaprede, izgubiće poslove i resurse za rad. Zato imamo dosta performativnog aktivizma koji je beskoristan u praksi. Na primer kada sam ja volontirala u jednoj LGBTIQ organizaciji, imali su kampanju za koju su odštampali veliki kartonski ram u bojama trans zastave i pitali ljude da se slikaju unutar tog rama kao vid podrške trans populaciji. Fotografije su okačene na Instagram organizacije sa heš tegom #TransLivesMatter i kampanja je navodno služila ’’podizanju svesti o trans osobama’... Ponavljam: performativni aktivizam koji je beskoristan u praksi i koji služi isključivo da bi osoba koja je napisala projekat primila platu. Volontirala sam u skoro svim LGBTIQ organizacijama u Srbiji od 2011. do sad, i jedini izuzetak na koji sam naletela su „Zadruga Oktobar“ koja drži solidarni prostor ,,Društveni centar Oktobar’’ i trans organizacija ‘’Talas TIRV’’, koji su jedini koji zapravo organizuju konkretne akcije, kao što su solidarno kuvanje hrane, okupljanja za zajednicu i slično.

*Koliko se trans osobe uopšte čuju i šta najviše ugrožava kvalitet života u Srbiji? Šta bi moralo odmah da se promeni?

Britanska spisateljica Shon Faye je prošle godine objavila knjigu koja se zove „The transgender issue – an argument for justice“ u kojoj objašnjava da su problemi sa kojima se trans populacija suočava samo fragment velikog problema sa kojim se svi suočavamo. Ona živi u Britaniji i uglavnom se bavi stanjem ljudskih prava u svojoj državi, ali njena tvrdnja može biti aplicirana i na sve ostale delove sveta. Na primer, trenutno posmatramo udar na ljudsko pravo na telesnu autonomiju – mogućnost da donosimo odluke o sopstvenom telu. Trans aktivisti u Srbiji se trenutno bore protiv patologizacije – ideje da trans osobe nisu sposobne da donose odluke o sopstvenom telu. I često možemo čuti fašiste kako iskopavaju primere „detranzicioniranih osoba“ koje su se pokajale što su ušle u tranziciju, pokušavajući da argumentuju da trans osobama ne treba dati pravo na telesnu autonomiju, jer ako dozvolimo trans osobama da donose odluke o svom telu, mogu doneti odluku zbog koje će se pokajati. Međutim, napad na naše pravo da uđemo u tranziciju je samo deo globalnog napada na telesnu autonomiju koji posmatramo godinama u nazad, poput na primer obrtanja zakona Roe VS Wade, kojim je u pola država SAD zabranjeno pravo na abortus. Estrogenska pilula koju ja pijem u okviru svoje hormonske terapije je bukvalno anti bebi pilula koju cis žene piju kao vid kontracepcije. Ukinuti hormonsku terapiju za trans žene znači ukinuti pristup cis ženama kontracepciji. Prava cis žena i trans osoba su neraskidivo povezana i napad na jedno je automatski napad na drugo. Imajući sve to u vidu, primetićemo da su svi problem koje trans osobe imaju: visok stepen nezaposlenosti, beskućništva ili pak nesigurnog stanovanja, kao i nepristupačnost zdravstvenih usluga – samo fragment problema koje svi imamo u Srbiji. Samo su nama pokušaji da se zaposlimo, ili iznajmimo stan, ili pristupimo zdravstvenoj nezi, još više otežani zato što smo povrh svega diskriminisani/e zato što smo trans.

*Ti si mnogo uradila na puno polja. Jesi li imala neke uzore s ovog područja, nekoga zbog koga ti je bar na trenutak bilo lakše da pronađeš sopstveni glas?

Nažalost, ne. Moje najveće inspiracije su JuTjuberke Mia Mulder, Natalie Wynn koja vodi kanal ContraPoints, Abigail Thorn koja uređuje kanal Philosophy Tube, kao i spisateljice Shon Faye, Paris Lees, Juno Dawson, Torrey Peters i ne-binarni umetnici Alok i Travis Alabanza.

*Je l možemo da kažemo da je Merlinka doprinela vidljivosti trans žena? Recimo onaj intervju koji je uradila Tatjana Vojtehovski devedeset i neke? Ili je to nešto sasvim drugo?

Mrzim ideju o „doprinošenju vidljivosti“. Za mene, trans ljudi prosto postoje. Ponekad su fenomenalni u nečemu i zbog toga se ističu, u mnogo ne nervira kad cis ljudi naše samo postojanje interpretiraju kao nešto što postoji da njih učini „svesnim“ da mi postojimo… Merlinka i Sanela su postojale i definitivno su mnogo bitan deo trans istorije. Koliko „doprinose vidljivosti“ – ne znam i iskreno, ne zanima me. Kad mi ljudi dobacuju transfobične i preteće komentare na ulici, ja se osećam veoma vidljivo. Ne osećam se kao da je „vidljivost“ nešto što trans populaciji treba, ili nešto ka čemu treba da težimo. Ja težim ka socijalnoj, ekonomskoj i političkoj jednakosti, kao i bezbednosti. Ne želim da budem „vidljiva“ dok hodam ulicom. Želim da budem bezbedna.

*Šta je s filmom? Na pamet mi pada „Čitulja za Eskobara“. Je l taj film uopšte može da se računa kao nešto pozitivno? Neki drugi?

Nisam gledala taj film.

*Kad pomislim na dreg u Srbiji, prvo pomislim na tebe (to ne znači da ne znam i za druge, s njima ću posebno da razgovaram). Šta se tu danas dešava? Je l imaš kuću? Redovno nastupaš?

Moj um je pretrpana riznica kreativnih ideja. Ideje za dreg „look-ove“ i nastupe su samo neke od tih ideja. Radim dreg i organizujem dreg nastupe kada smatram da su te ideje dovoljno dobre i razvijene da ih podelim sa drugim ljudima. Trenutno sam deo dreg kolektiva „Nezbrinuti“ koji činimo dreg performerke Novoslovenka, Teserakta, Vesna MDMAzel i ja, kao i naš dizajner/fotošop mag Vladimir Pavlović a.k.a Vlada od 100 komada a.k.a Vladimir.bmp, koji je zadužen da budemo lepe, ispeglane i jasifikovane za bogove.

*Horor je važan deo tvojih nastupa, bar oko Noći veštica. Zašto?

Žanr horora ima vrlo snažnu kvir publiku zato što kvir ljudi često odrastaju bivajući progonjeni od strane društva i predstavljani kao strašna čudovišta koja su opasnost po isto. S toga, često se identifikujemo sa zlicama, ružnicama i nakazicama koje vidimo na ekranu. Sa čudacima poput Porodice Adams ili Elvajre gospodarice tame, koje ljudi često žele da spale na lomači, jer se plaše njihove „čudnosti“ i nemanja potrebe da se asimiluju.

Ja sam počela dosta da naginjem ka hororu, strašnim sočivima i veštačkom krvlju koja mi curi niz vilicu, zato što sam primetila da odbija napaljene muškarce koji fetišizuju trans žene i dreg kraljice, i koji na stavljaju u isti koš sa krosdreserima. Dok sam u dregu izgledala samo kao lepa žena, doživljavala sam mnogo seksualnog uznemiravanja u vidu degradirajućih komentara i fotografija penisa koje su mi muškarci slali bez mog pristanka. Kada vide strašna sočiva i krv i agresivnu „monster“ šminku, sami odbjebu i ostave me na miru. Tako da, uključivanje horora u moj dreg jeste delom rezultat moje ljubavi prema hororu, ali je delom takođe strategija za izbegavanje polnog uznemiravanja.

*Kad smo već dotle došli: omiljeni horor film, serija?

Moj omiljeni film na svetu mi je „Elvira, mistress of the dark“, a omiljena serija mi je emisija „The Boulet Brother’s Dragula“. Oba kombinuju moje omiljene tri stvari na svetu, a to su horor, dreg i kemp noire.

*Često si govorila i o TERF feminizmu. Koliko stavovi J.K. Rowling i sličnih uopšte utiču na položaj trans žena u Srbiji?

Preporučujem dokumentarac „Disclosure“ koji je dostupan na Netflix-u, koji u sat i po vremena detaljno objašnjava kako širenje laži, dezinformacija i teorija zavere prema manjinskim grupama, kroz filmove, literaturu i medije, doprinosi sveopštoj mržnji i netrpeljivosti prema toj manjinskoj grupi.

*Šta misliš koliko srpski mediji razumeju na koji način bi trebalo da se bave položajem trans osoba?

Ne razumeju i ne žele da razumeju. Trudim se da ne komuniciram sa srpskim medijima, zato što im je stalo samo da naprave senzacionalistički članak koji će pretvoriti u uspešan „klikbejt“. Dajem intervjue za srpske medije isključivo ukoliko me ljubazno zamoli neko koga već dugo poznajem.

*I za kraj me zanima da li misliš da je trans klincima koji danas ovde odrastaju lakše da razumeju šta im se dešava, da dođu do osnovnih informacija? Da preformulišem ono dobro staro „Šta bi rekla mlađoj verziji sebe?“: Šta bi rekla nekome ko tek počinje da razume da se razlikuje od većine?

Ceo život ćeš se susretati sa komentarom da nisi kvalifikovan/a da izraziš svoj pun potencijal i da živiš kvalitetan i srećan život, samo zato što si trans osoba. Međutim ovo je sve taktika za ugnjetavanje i sabotiranje. Nemoj slušati te ljude. Moć zajednice je neverovatna. Okruži se drugim trans osobama koje će te uzdizati i koje će ti biti „safe space“ da budeš ono što jesi. Prati na društvenim mrežama poznate ličnosti koje su trans, „sabskrajbuj“ se na JuTjub kanale ljudi koji su trans, čitaj pisce i spisateljice koji su trans – okruži se trans osobama koje će ti biti primer da je uspeh ipak moguć. Trudi se da se okružiš ljudima koji te vole i podržavaju i koji će ti aplaudirati za tvoje uspehe, jer će buka njihovog aplauza u potpunosti prigušiti maliciozno siktanje transfobičnih zmijurina sa strane. Ne povlači se i ne predaj se. Seti se, TI si najsnažnija osoba koju poznaješ.