Obrisano iz istorije
Sopen 01 S

Photo: Wikipedia

Šopenova ljubavna pisma

Kako piše The Guardian, Švajcarac Moritz Weber već neko vreme proučava Šopenova pisma, pa je u jednom trenutku otkrio delove koji su pogrešno prevođeni, a u kojima kompozitor izjavljuje ljubav muškarcima kojima je pisao. Weber insistira da su pisma namerno pogrešno tumačena, a deo u kojem Šopen piše da su glasine o njegovim ljubavnim aferama sa ženama bile „plašt za skrivanje njegovih pravih osećanja“, sasvim je nedvosmislen.

U pomenutim pismima može da se pročita i o potragama za „ljubavlju“ po javnim toaletima, što je opšte mesto u kolektivnoj kvir istoriji. U jednom pismu kompozitor se obraća muškarcu koji mu, to je sasvim jasno, nije samo platonska ljubav: „Ne voliš da te ljubim. Molim te, puste me da to učinim danas. Moraš da se iskupiš za vlažne snove u koje si mi dolazio noćas“. Tom prijatelju, koji se zvao Tytus Woyciechowski, Šopen je napisao čak 22 pisma, a najčešće ih je započinjao sa „Najdraži moj živote“ i završavao sa „Poljubi me, najdraži ljubavniče“.

Biograf Alan Walker je u knjizi Fryderyk Chopin: A Life and Times iz 2018. godine tvrdio da su ti homoerotski momenti posledice „psihološke zabune“, što ne bi bilo neobično da je knjiga izašla 1818. On svakako nije prvi, pa su pisma tokom godina stalno prepravljana, da bi izgledalo kao da je Woyciechowski žena. U jednom pismu iz 1829. Šopen piše „Savršeni moj (My ideal), ti kojem slepo služim (…) samo o tebi sanjam…“. Eksperti sa Instituta Fryderyk Chopin u Varšavi su godinama tvrdili da se „ideal“ odnosi na ženu, uprkos tome što u originalnom pismu stoji imenica u muškom rodu.

Eksperti su konačno priznali da nikada nije bilo dokaza da su glasine o Šopenovim vezama sa ženama istinite, a pojedini tvrde da je „kompozitor bio toliko romantičan da je svima izjavljivao ljubav“. Ovo je još jedan dokaz kako konzervativne institucije brišu istoriju, te poriču prave identitete čak i onima koji su mrtvi više od 160 godina. Oni razumniji dodaju da mu je muzika čuvala zdrav razum, budući da je kroz kompozicije bez reči, te muških i ženskih imenica, slobodno mogao da izražava sve ono o čemu se očigledno ne govori ni danas.

Oceni 5