Zapisi iz mrtvog doma
Faffa 05 S

Photo: Sohrab Hura

Spavaj na desnoj strani, kao što sam naredio

Major je bio strašan zbog toga što je takav čovek bio starešina, gotovo potpuno nezavistan starešina, nad dvesta ljudi. A inače, bio je neispravan i zao i ništa više. Osuđenike je smatrao kao svoje prirodne neprijatelje i to mu je bila najveća greška. Imao je i nekih vrednosti, ali sve kod njega, pa i dobre osobine, pokazivalo se nekako izopačeno. Neustrašiv, zao, on je ponekad i noću upadao u tamnicu, i ako vidi da neki osuđenik spava na levoj strani, ili nauznak, on ga ujutru za to kazni. „Spavaj“, veli, „na desnoj strani, kao što sam naredio.“ U tamnici su ga mrzeli i bojali su ga se kao kuge. Lice mu je crveno, pakleno. Svi su znali da je potpuno u rukama svog posilnog, Feđke. A najviše je voleo Trezorku, svoga psa, i kada mu se taj pas razboleo, umalo nije poludeo od žalosti. Kažu, ridao je nad njim kao nad rođenim bratom, oterao je veterinara i, po svom običaju, umalo se nije i pobio sa njime, a kad mu je Feđka kazao da kod nas, u tamnici, ima neki samouki veterinar koji vrlo uspešno leči, odmah ga je dozvao.

„Spasavaj! Izleči Trezorku, pozlatiću te!“, povika.

Osuđenik je bio sibirski seljak, lukav, pametan, uistinu veoma vešt veterinar, ali pravi seljak.

„Gledam ja Trezorku“, pričao je posle on osuđenicima, istina mnogo posle svoje pohode kod majora, kad je već sve zaboravljeno, „gledam, leži pas na divanu, na belom jastuku i već vidim da je zapaljenje i da treba pustiti krv, pa bi pas ozdravio, velim, bogami! A u sebi mislim: a šta ćemo ako ga ne izlečim, ako lipše? – Bogme, gospodine majore, dockan ste me pozvali. Da ste me zvali juče ili prekjuče, ja bih ga izlečio, ali sad ne mogu da mu pomognem…“

I tako Trezorka lipsa.

*Zapisi iz mrtvog doma, prevela Kosara Cvetković

Oceni 5